петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Никола Саркози: Свету је потребна јака Европа
Хроника

Никола Саркози: Свету је потребна јака Европа

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 17. децембар 2008.

Француски председник Никола Саркози потврдио је у уторак да ће Хрватска највероватније 2010. или 2011 године бити примљена у Европску унију. Он је то рекао у Европском парламенту, у говору који практично означава крај шестомесечног француског председавања унијом.

"Господине председавајући, француско председништво се трудило да све своје кораке темељи на два принципа - први је да је свету потребна јака Европа, а други да Европа не може да буде јака ако није уједињена".

Највећи део свог излагања француски председник је посветио недавом договору о решењу кризе у којој се ЕУ нашла након што су Ирци на референдуму одбацили Лисабонски уговор.

Међутим, колико је Никола Саркози био успешан на челу Уније? Тим питањем се бавио један од BBC-јевих извештача из Брисела, Марк Мардел.

"1. јула ове године Французи су помпезно преузели председавање Европом. Симбол Француске, Ајфелова кула, била је осветљена плавим светлом са златним звездицама, као на застави ЕУ. Председник Никола Саркози убрзо је кренуо да Унији намеће свој френетични хиперактивни стил рада, иако је она навикла да функционише далеко спорије", оцењује Мардел.

Британски министар иностраних послова Дејвид Милибанд мисли да је то донело резултате, и тврди да је француско председавање Европској унији донело "динамичност и енергичност".

Међутим, већ у тренутку када је преузео председавање ЕУ, Саркози је пред собом имао озбиљан проблем - Ирци су били управо одбацили Лисабонски уговор о реформи европских институција, а ускоро се појавила и велика међународна криза, када су Руси војно интервенисали у Грузији.

Саркози се тада одмах упутио у Москву и посредовао у договору о примирју. Бројне дипломате мислиле су да тај договор није био добро осмишљен - али то је био класичан Саркозијев стил: главно је кренути у акцију, а детаљи се утаначе касније.

Француски председник је сазвао ванредни самит Уније, али кризама ту није био крај; у септембру је ескалирала криза у светском банкарском систему. Саркози је сазвао још четири ванредна европска самита пре него што је усаглашен одговор ЕУ на финансијску кризу.

Урлика Гуро из Европског савета за медјународне односе каже да је и око Грузије и око финансијске кризе Европа, а не Америка, била та која је преузела улогу лидера:

"Његов стил можда није идеалан - често је помпезан, понаша се као краљ Европе, има тај империјални стил. Али без обзира на то треба признати да је у вези са финансијском кризом Саркози одиграо кључну улогу у организовању самита Групе 20 развијених и земаља у развоју. Тај скуп је припремљен за врло кратко време. Мислим да се мора рећи да је његово председавање било успешно, без обзира на његов темперамент", каже она.

Саркози је, другим речима, знао да сазове конференцију за новинаре и изложи неку идеју о којој се претходно није консултовао ни са француском државном администрацијом ни са другим европским државницима.

Тај његов стил нимало није пријао немачком канцелару Ангели Меркел, каже новинар париског Монда Патрис де Бер:

"Његов стил је врло егоистичан и ауторитаран, усмерен на то добије максималну пажњу медија. Његови односи са Ангелом Меркел су лоши. Она просто не подноси његово понашање - не свидја јој се то што је љуби, што је тапше по рамену. Она је спорија, жели да се посао обави темељно, а суочила се са Французом који мало-мало, па изадје у јавност и каже да треба да се уради ово или оно, а да се претходно ни са ким није консултовао", каже Де Бер.

Саркозијев темперамент можда излуђује неке дипломате и државнике, али се многи од њих истовремено диве његовој енергетичности. Некадашњи европски комесар Крис Патен о томе за BBC каже:

"Мислим да Саркози подсећа на свог претходника Жака Ширака из млађих дана, иако се ниједном од њих не би допало ово поређење. Када је Ширак био млади француски премијер звали су га Булдожер; био је енергичан и присутан на сваком месту, и успевао је да као булдожер изгура оно што је хтео. Мислим да неке од тих елемената можемо да препознамо и код Саркозија", каже Патен за BBC.

Француска, у сваком случају, у поноћ 31. децембра, председавање Унијом предаје Чешкој. Бивши комесар Патен очекује да стил чешког председавања буде знатно другачији од француског, и да ће, како каже, за шест месеци многи у Европи пожелети да на челу Уније поново виде неког харизматичног и енергичног.

(BBC)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер