Nikola Dimitrov: U interesu Makedonije je da se problem Kosova reši, u sporu Beograda i Prištine mi ne možemo da budemo veliki igrač

 Ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov izjavio je u intervjuu za N1 da Makedonija i Srbija treba da pomažu jedna drugoj i da imaju razumevanje za nacionalne interese obe strane.

Dimitrov boravi u Beogradu povodom obeležavanja desetogodišnjice rada Evropskog fonda za Balkan, ali se neće videti sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem.

"Sarađujem sa Evropskim fondom za Balkan, dve - tri godine i mislim da je red da dam signal da podržavam važan posao koji radi fond. Ovog puta neću biti u prilici da se vidim sa njim, viđamo se Ivica i ja mnogo često, najverovatnije ćemo se videti 23. na Brdu kod Kranja u Sloveniji", rekao je Dimitrov.

Dodaje da su njihovi odnosi takvi da "nema mnogo potrebe za tim klasičnim, zvaničnim susretima".

"A i njegov red je da dođe u bilateralnu posetu. Dogovaramo da li Skoplje ili Ohrid, ja se nadam da će se vreme prolepšati i da će biti Ohrid", kaže Dimitrov.

Neću vraćati Dačiću za izjavu o priznavanju imena Makedonije

On kaže da Dačiću neće vraćati za prošlonedeljne izjave o ishitrenosti priznavanja imena Makedonije.

"Mislim da takve izjave ne pomažu naročito. Mi smo ministri dve države, predstavljamo dva naroda, bliska naroda. Imamo zajedničku istoriju u Jugoslaviji, bićemo zajedno, nadam se u ne toliko dalekoj budućnosti, u Evropskoj Uniji i na neki način našu bliskost ne može ništa da pokvari. Ali na nama je da li će biti 'peckanja' i povremenog podbadanja ili ćemo biti kao braća", rekao je Dimitrov.    

Makedonski ministar spoljnih poslova kaže da iako, na neki način, može da razume kontekst te izjave, smatra da takvi znaci ne pomažu u trenutku kada region mora da se razvija.

"Makedoniji je u interesu da Srbija bude uspešna, Srbiji je u interesu da Makedonija bude uspešna. Nemam ja nikakvu korist od toga da njemu vratim na isti način. Mi treba da budemo bliski, bez obzira na takve izjave. Mislim da treba da pomažemo jedni drugima i da imamo razumevanje za nacionalne interese obe strane", poručio je Dimitrov.  

U interesu nam je da se problem Kosova reši

Odgovarajući na pitanje o Kosovu, Dimitrov je rekao da Makedonija u sporu Beograda i Prištine ne može da bude veliki igrač.

"Mi delimo granicu i u interesu nam je da se taj problem reši na najbolji način za obe strane u razgovoru u kojem posreduje Brisel i Federika Mogerini. Mi imamo dovoljno svojih problema i ne bih voleo da budemo kolateralna šteta te dinamike", kaže on.    

Dodaje da Makedonija ima multietničko društvo i da živimo u regionu koji ima brojne probleme.

"A naša nova politika je politika rešavanja tih problema. Smatram da je vreme da se hrabro suočimo sa realnošću i da problemu pogledamo u oči. To će biti dobro za nas, to će biti dobro za ceo region. Teško je ali, kako kaže (Nikos) Kocijas - ima jedan citat koji i ja često koristim - istorija treba da nam bude učiteljica, a ne zatvor", citira on.

Dimitrov smatra da je vreme da se "takmičimo u oblastima kao što su - ko ima veće plate, ko ima bolje zdravstvo, ko ima bolje obrazovanje".  

Na pitanje da li bi on, da je bio tad ministar spoljnih poslova, priznao nezavisnost Kosova, Dimitrov odgovara da to nije zahvalno pitanje.

"Ja 2008. godine nisam imao ceo kontekst, nisam imao sve informacije, a danas je 2018. godina. Živeli smo u jednoj državi mnogo godina. I mislim da imamo zbog čega da očekujemo razumevanje od Srbije i prijateljskog srpskog naroda za ova pitanja. Istovremeno, teško je teret oko Kosova prebaciti na Makedoniju", kaže Dimitrov.

Delikatna faza pregovora o imenu Makedonije

Govoreći o razgovorima s grčkim kolegom o imenu Makedonija, Dimitrov je ocenio da su to teški pregovori u sporu koji je star koliko i makedonska nezavisnost.

"Mi u nekoliko meseci pokušavamo da ispravimo greške koje su decenijama pravljene, to pitanje je i zloupotrebljavano i ignorisano. Nekada mislim da je rešenje blizu, nekada da i nije baš. To pitanje može da se koristi u političke svrhe kod kuće - na primer mogu da se grade spomenici u Skoplju, možemo da se busamo u grudi, možemo da se žalimo koliko je svet nepravedan i da nemamo prijatelje, a možemo i da preuzmemo odgovornost i suočimo sa problemom bez straha", smatra on.  

Koliko smo eksplicitni u javnosti - toliko komplikujemo ceo proces pregovora. Zato što dok sve nije završeno - ništa nije dogovoreno.

On ocenjuje da je trenutno delikatna faza pregovora i dodaje da je posrednik jednog od prvih razgovora u Njujorku, posle kojih je otvoren proces oko imena, stavio je pred njih nekoliko odrednica - severna, gornja i tako dalje.

"Nije isključeno da bude još nekih odrednica, u zavisnosti od toga kako se dogovorimo kako se dogovorimo sa Atinom i to je samo jedan od elemenata ovog spora i tog paketa. Nije samo do odrednice, ima nekoliko i drugih elemenata u paketu - da je bilo lako, već bi bilo rešeno", izjavio je Dimitrov.

Dimitrov kaže da nije nemoguće da se rešenje nađe u 2018. i dodaje da bi voleo da tako i bude.

"Na duži rok, strateški, to je dobro i za nas i za Grčku i za ceo region i za Evropu", zaključio je on.

Na konstataciju da je Makedonija, za sada, pristala da promeni naziv autoputa, aerodroma, Dimitrov kaže da ne zna šta će biti odlučeno kad je reč o spomeniku Ratnik na konju u centru Skoplja.

"Imamo komisiju u Ministarstvu kulture koje analizira ceo projekat Skoplje 2014. Razmišljaju šta da se uradi, mislim da još nemaju nikakve konkretne rezultate i preporuke. Urađeno je šta je urađeno - treba sada biti kreativan i naći neki smisao tome. Ja nisam zadovoljan da se Skoplje u Njujork tajmsu naziva glavnim gradom kiča. Želim da moje Skoplje bude po nečemu drugom poznato. A bilo je", smatra makedonski šef diplomatije.  

O izjavi Zaeva da "Dimitrov ne peva kao Dačić"

Premijer Makedonije Zoran Zaev je nedavno rekao da je poslednja runda pregovora šefova diplomatija Makedonije i Grčke, Nikole Dimitrova i Nikosa Kocijasa, u Ohridu protekla u veoma pozitivnoj atmosferi, ali da, dodao je, koliko zna dva ministra nisu zapevali, rekavši da "Dimitrov nije po pevanju kao Dačić".

"Kada sam imao pet godina, majka mi je inače violinistkinja, želeo sam da naučim da sviram violinu, ali mi je ona posle nekoliko meseci majčinski rekla da ću morati nešto drugo da radim u životu, tako da, ako koristim tu alatku u diplomatiji - napraviću mnogo neprijatelja. Mislim da mi je taj talenat prilično skroman i može imati samo suprotan efekat", iskren je Dimitrov.  

On ističe da nikad nije bio član stranke Nikole Gruevskog, a na to što su njegovi roditelji osnivači partije odgovara da je to bilo u periodu idealizma u republici Makedoniji - u smislu nezavisne države.

Dimitrov podseća da je makedonska Vlada bila sastavljena delom od nestranačkih ličnosti, kao deo šire mobilizacije, ali da institucije nije bilo moguće oporaviti od skandala u vezi sa prisluškivanjem.

"Kao pregovarač za pitanje imena 2006. godine bio sam mnogo protiv preimenovanja aerodroma u Skuplju u Aleksandar Veliki. Proces antikvizacije je bio mnogo nerazuman, čak i da ne postoji spor sa Grčkom - za naše kolektivno mentalno zdravlje je bilo loše i sa tim moramo kolektivno da se suočimo", kaže on.

Objašnjava da je učestvovao u radu "raznih vlada" rekavši da je bio mladi diplomata još od 1996. godine.

"Takva mi je bila sudbina - radio sam samo na teškim problemima i za različite Vlade - i u vreme kada je na vlasti bila levica i desnica. Međutim - politička kriza u Makedoniji je prevazišla klasičnu podelu na levicu i desnicu", izjavio je on.

Upitan o prekidu saradnje sa Nikolom Gruevskim i ne prihvatanju da bude ambasador Makedonije u Moskvi, Dimitrov kaže da nije mogao da podrži tu politiku.

"A kao ambasador bih mogao da preuzmem odgovornost i smatrao sam da je dobro da izađem iz te priče. Nisam u to vreme uopšte imao političke ambicije, rešio sam da se aktiviram kada je počelo objavljivanje takozvanih bombi Video sam da to nije moja Makedonija, to nije bila Makedonija za koju sam radio od 1996. godine", rekao je Dimitrov.

(N1)