Никола Димитров: У интересу Македоније је да се проблем Косова реши, у спору Београда и Приштине ми не можемо да будемо велики играч

 Министар спољних послова Македоније Никола Димитров изјавио је у интервјуу за Н1 да Македонија и Србија треба да помажу једна другој и да имају разумевање за националне интересе обе стране.

Димитров борави у Београду поводом обележавања десетогодишњице рада Европског фонда за Балкан, али се неће видети са српским колегом Ивицом Дачићем.

"Сарађујем са Европским фондом за Балкан, две - три године и мислим да је ред да дам сигнал да подржавам важан посао који ради фонд. Овог пута нећу бити у прилици да се видим са њим, виђамо се Ивица и ја много често, највероватније ћемо се видети 23. на Брду код Крања у Словенији", рекао је Димитров.

Додаје да су њихови односи такви да "нема много потребе за тим класичним, званичним сусретима".

"А и његов ред је да дође у билатералну посету. Договарамо да ли Скопље или Охрид, ја се надам да ће се време пролепшати и да ће бити Охрид", каже Димитров.

Нећу враћати Дачићу за изјаву о признавању имена Македоније

Он каже да Дачићу неће враћати за прошлонедељне изјаве о исхитрености признавања имена Македоније.

"Мислим да такве изјаве не помажу нарочито. Ми смо министри две државе, представљамо два народа, блиска народа. Имамо заједничку историју у Југославији, бићемо заједно, надам се у не толико далекој будућности, у Европској Унији и на неки начин нашу блискост не може ништа да поквари. Али на нама је да ли ће бити 'пецкања' и повременог подбадања или ћемо бити као браћа", рекао је Димитров.    

Македонски министар спољних послова каже да иако, на неки начин, може да разуме контекст те изјаве, сматра да такви знаци не помажу у тренутку када регион мора да се развија.

"Македонији је у интересу да Србија буде успешна, Србији је у интересу да Македонија буде успешна. Немам ја никакву корист од тога да њему вратим на исти начин. Ми треба да будемо блиски, без обзира на такве изјаве. Мислим да треба да помажемо једни другима и да имамо разумевање за националне интересе обе стране", поручио је Димитров.  

У интересу нам је да се проблем Косова реши

Одговарајући на питање о Косову, Димитров је рекао да Македонија у спору Београда и Приштине не може да буде велики играч.

"Ми делимо границу и у интересу нам је да се тај проблем реши на најбољи начин за обе стране у разговору у којем посредује Брисел и Федерика Могерини. Ми имамо довољно својих проблема и не бих волео да будемо колатерална штета те динамике", каже он.    

Додаје да Македонија има мултиетничко друштво и да живимо у региону који има бројне проблеме.

"А наша нова политика је политика решавања тих проблема. Сматрам да је време да се храбро суочимо са реалношћу и да проблему погледамо у очи. То ће бити добро за нас, то ће бити добро за цео регион. Тешко је али, како каже (Никос) Коцијас - има један цитат који и ја често користим - историја треба да нам буде учитељица, а не затвор", цитира он.

Димитров сматра да је време да се "такмичимо у областима као што су - ко има веће плате, ко има боље здравство, ко има боље образовање".  

На питање да ли би он, да је био тад министар спољних послова, признао независност Косова, Димитров одговара да то није захвално питање.

"Ја 2008. године нисам имао цео контекст, нисам имао све информације, а данас је 2018. година. Живели смо у једној држави много година. И мислим да имамо због чега да очекујемо разумевање од Србије и пријатељског српског народа за ова питања. Истовремено, тешко је терет око Косова пребацити на Македонију", каже Димитров.

Деликатна фаза преговора о имену Македоније

Говорећи о разговорима с грчким колегом о имену Македонија, Димитров је оценио да су то тешки преговори у спору који је стар колико и македонска независност.

"Ми у неколико месеци покушавамо да исправимо грешке које су деценијама прављене, то питање је и злоупотребљавано и игнорисано. Некада мислим да је решење близу, некада да и није баш. То питање може да се користи у политичке сврхе код куће - на пример могу да се граде споменици у Скопљу, можемо да се бусамо у груди, можемо да се жалимо колико је свет неправедан и да немамо пријатеље, а можемо и да преузмемо одговорност и суочимо са проблемом без страха", сматра он.  

Колико смо експлицитни у јавности - толико компликујемо цео процес преговора. Зато што док све није завршено - ништа није договорено.

Он оцењује да је тренутно деликатна фаза преговора и додаје да је посредник једног од првих разговора у Њујорку, после којих је отворен процес око имена, ставио је пред њих неколико одредница - северна, горња и тако даље.

"Није искључено да буде још неких одредница, у зависности од тога како се договоримо како се договоримо са Атином и то је само један од елемената овог спора и тог пакета. Није само до одреднице, има неколико и других елемената у пакету - да је било лако, већ би било решено", изјавио је Димитров.

Димитров каже да није немогуће да се решење нађе у 2018. и додаје да би волео да тако и буде.

"На дужи рок, стратешки, то је добро и за нас и за Грчку и за цео регион и за Европу", закључио је он.

На констатацију да је Македонија, за сада, пристала да промени назив аутопута, аеродрома, Димитров каже да не зна шта ће бити одлучено кад је реч о споменику Ратник на коњу у центру Скопља.

"Имамо комисију у Министарству културе које анализира цео пројекат Скопље 2014. Размишљају шта да се уради, мислим да још немају никакве конкретне резултате и препоруке. Урађено је шта је урађено - треба сада бити креативан и наћи неки смисао томе. Ја нисам задовољан да се Скопље у Њујорк тајмсу назива главним градом кича. Желим да моје Скопље буде по нечему другом познато. А било је", сматра македонски шеф дипломатије.  

О изјави Заева да "Димитров не пева као Дачић"

Премијер Македоније Зоран Заев је недавно рекао да је последња рунда преговора шефова дипломатија Македоније и Грчке, Николе Димитрова и Никоса Коцијаса, у Охриду протекла у веома позитивној атмосфери, али да, додао је, колико зна два министра нису запевали, рекавши да "Димитров није по певању као Дачић".

"Када сам имао пет година, мајка ми је иначе виолинисткиња, желео сам да научим да свирам виолину, али ми је она после неколико месеци мајчински рекла да ћу морати нешто друго да радим у животу, тако да, ако користим ту алатку у дипломатији - направићу много непријатеља. Мислим да ми је тај таленат прилично скроман и може имати само супротан ефекат", искрен је Димитров.  

Он истиче да никад није био члан странке Николе Груевског, а на то што су његови родитељи оснивачи партије одговара да је то било у периоду идеализма у републици Македонији - у смислу независне државе.

Димитров подсећа да је македонска Влада била састављена делом од нестраначких личности, као део шире мобилизације, али да институције није било могуће опоравити од скандала у вези са прислушкивањем.

"Као преговарач за питање имена 2006. године био сам много против преименовања аеродрома у Скупљу у Александар Велики. Процес антиквизације је био много неразуман, чак и да не постоји спор са Грчком - за наше колективно ментално здравље је било лоше и са тим морамо колективно да се суочимо", каже он.

Објашњава да је учествовао у раду "разних влада" рекавши да је био млади дипломата још од 1996. године.

"Таква ми је била судбина - радио сам само на тешким проблемима и за различите Владе - и у време када је на власти била левица и десница. Међутим - политичка криза у Македонији је превазишла класичну поделу на левицу и десницу", изјавио је он.

Упитан о прекиду сарадње са Николом Груевским и не прихватању да буде амбасадор Македоније у Москви, Димитров каже да није могао да подржи ту политику.

"А као амбасадор бих могао да преузмем одговорност и сматрао сам да је добро да изађем из те приче. Нисам у то време уопште имао политичке амбиције, решио сам да се активирам када је почело објављивање такозваних бомби Видео сам да то није моја Македонија, то није била Македонија за коју сам радио од 1996. године", рекао је Димитров.

(Н1)