Никола Алтипармаков: Србија касни са приватизацијама 15 година, сегмент државних предузећа се мора решити

 БЕОГРАД - Наплата пореских прихода је један од кључних делова програма са ММФ-ом, а у ситуацији смо да имамо мањак порезника, јер Пореска управа није смела да запошљава нове раднике, изјавио је члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

Алтипармаков истиче да Пореска управа има мањак порезника, а још због ниских плата губи квалитетан кадар.

"Плате у Пореској управи нису конкурентне са приватним сектором, и зато та институција не може да задржи квалитетне кадрове. Дакле, то је велика институционална слабост", каже Алтипармаков.

Шеф мисије Међународног монетарног фонда Џејмс Руф поручио је приликом последње посете Србији да не би требало повећавати плате и пензије ни ове, а ни следеће године, а затим се са истим, па и оштријим ставом огласио и Фискални савет додајући да би примања требало да остану замрзнута и у 2018. години.

"Имамо висок јавни дуг, трошили смо више него што смо зарађивали. Сада ћемо морати да штедимо док се привредна активност не опорави довољно да можемо да повећавамо примања", објаснио је он.

Алтипармаков не спори да се решавају проблеми који су настали пре седам, осам година.

"Дефицит у овој години ће бити знатно бољи него што је планирано. Ако се истраје до краја године са буџетским трендовима, онда бисмо до 2017. могли да зауставимо раст јавног дуга. Међутим, не можемо да оставимо јавни дуг на нивоу од 77 одсто БДП-а. То би био највећи удео дуга у БДП-у у региону после Хрватске што повлачи нове ризике", рекао је он истичући да би удео дуга у БДП-у требало смањити на испод 60 процената.

Да би се то десило, додаје, дефицит буџета од 2,5 процената БДП-а није довољан, већ га треба смањити испод 0,5 одсто.

"Тек после 2020. бисмо могли да смањимо јавни дуг и смањимо издвајања за камате", каже Алтипармаков.

Он је указао да Србија касни с приватизацијама 15 година уз опаску да ће једна од ствари која ће бити предмет разговора са ММФ бити и субвенције.

"Сегмент државних предузећа се мора решити. Каснимо 15 година са приватизацијама. Још 2001. године је било приче да не може да се води социјална политика према јавним предузећима. ЕПС, Србијагас, Железница - реформе се нису спроводиле како је требало, сада је то дошло на ред. Неопходно је установити да јавна предузећа морају тржишно да послују", каже он.

Сама цена струје,додаје он, није довољно рентабилна да би обезбедила ЕПС-у да инвестира у нова постројења.

Говорећи о локалним самоуправама, он је рекао да су велики проблем финансије на локалу.

"Важећи Закон о финансирању локалне самоуправе критиковали смо и ми и ММФ. Локалним самоуправама су дата велика средства без обавеза. Највећи део је отишао у ново запошљавање, а не на инфраструктурне пројекте. То је отворило рупу у Републичком буџету. Део тих средстава мора да се врати у буџет, а да се локалне самоуправе више надзиру", казао је Алтипармаков.

Брегзит неће Србији наметнути нову штедњу

Никола Алтипармаков је оценио да излазак Велике Британије из ЕУ неће довести до тога да Србија мора да спроводи додатне мере штедње.

Он међутим, не спори да би Брегзит могао да доведе до благе рецесије у ЕУ, која би, у "црном сценарију", могла негативно да се одрази на привредни раст Србије.

"Ово што смо видели је реакција на тржиштима у Европи која се осећа и у Србији. Не мора да има утицај дугорочни, али у неком црном сценарију то би могло да изазове неку блажу рецесију у ЕУ, и који би негативно могао да се одрази на наш привредни раст", казао је Алтипармаков за ТВ Н1.

Према његовим речима, још је рано да се о томе прича.

"Ако то не би била озбиљна рецесија, не би захтевала додатне мере штедње. Било би довољно истрајати у мерама договореним са ММФ-ом, завршити реформе јавних предузећа, довести реду локалне самоуправе, и остало што је планирано аранжманом са ММФ-ом у следеће две године", каже Алтипармаков.

(Танјуг)