Никита Комаров: Руски утицај на Балкану је недовољан, Србија би могла одједном да постане део НАТО и ЕУ

 МОСКВА - Независни геополитички аналитичар Никита Комаров оценио је да се Србија све више окреће Западу, а да Русија у овом тренутку не може Београду да понуди алтернативу евро-атлантским интеграцијама.

У недавним анализама за информативни вебсајт ПолитРушиа, Комаров, стручњак за источну Европу, наводи да ако Русија жели да Србија напусти политику балансирања између Русије и Запада и да изабере Москву, онда прва мора да појача своје напоре на дипломатском фронту.

"Србија је тренутно последња држава на Балкану која није изгубила неутралност. Сви други делови бивше Југославије, као и суседне земље, интегрисане су на неки начин у евро-атлантске структуре, које потпуно контролишу друштвене и политичке процесе у тиме земљама", рекао је Комаров, преноси Спутњик у тексту под називом "Када ће, ако икада, Србија коначно направити геополитички окрет ка Русији?".

Руски утицај на Балкану недовољан да спречи ширење евро-атлантских организација

Према његовој оцени, руски утицај на Балкану се показао као недовољан да спречи ширење евро-атлантских организација у региону и Србија би, такође, "могла одједном да постане део НАТО и ЕУ".

Ипак, додаје Комаров, српски "етно-културни код" и последице НАТО бомбардовања 1999. "остају камен спотицања на путу западних глобалиста".

"Нажалост, време није на страни српског народа, нити је у интересу Русије. Америчка мека моћ постепено вуче Србију ка Западу", оценио је Комаров, додајући да српски медији стално говоре о користима европских интеграција, а да се ћирилично писмо "лагано, али сигурно мења у латинични алфабет".

Напомињући да 48 одсто становништва Србије подржава процес интеграције у ЕУ, а да је 28 одсто против, Комаров каже да Срби уствари и немају неки избор.

"У овом тренутку, Русија не може заиста да понуди Београду алтернативу. Због тога се тешко може кривити јужнословенска земља за било какву врсту 'издаје'", оценио је Комаров.

"Јељцинова издаја није био избор руског народа"

Иако је противљење уласку у НАТО и даље веома снажно међу Србима, Комаров напомиње да је важно сетити се и издаје Србије коју је учинио Борис Јељцин.

"Југославија 1999. није примљена у Савез Русије и Белорусије, Јељцин је одбио да наоружа (Слободана) Милошевића (ракетним системом) С-300, а руске ваздушне снаге су се касније повукле с аеродрома у Приштини", рекао је Комаров, додајући да је, ипак, већина Срба изгледа свесна да Јељцинова издаја није био избор руског народа.

Ситуација без обзира на то не иде у позитивном смеру за руско-српске односе.

Да ли ће се Србија придружити Русији или Западу?

"Српска влада је у основи умерено прозападна. Комбинујући идеологију европских интеграција и 'одбране српских националних интереса', Српска напредна странка је освојила већину на парламентарним изборима у априлу", подсећа Комаров и додаје да су и председник Томислав Николић и премијер Александар Вучић истовремено промовисали војну сарадњу и с Русијом и НАТО и залагали се за чланство у ЕУ, али не пре решења питања Косова.

Комаров оцењује да би се, ако би на власт дошле проруске снаге, земља суочила с притисцима са свих страна, сугеришући да је однос снага у овом тренутку такав да Русија "вероватно не би имала довољно ресурса да зашити земљу, чак иако би се Београд снажно заложио за савез", преноси Спутњик.

"Све у свему, однос између званичног Београда и Москве је донекле несигуран. Погоршање геополитичке ситуације природно поставља питање да ли ће Србија направити јасан избор да ли ће се придружити Русији или Западу. Београд наставља да држи максимално неутралну позицију, дипломатски се осмехујући на обе стране. Русија тек почиње да обнавља свој ранији геополитички значај и не може да понуди пуну подршку Србији", сматра Комаров.

Да ли ће Москва моћи "победнички" да се врати на Балкан?

Остаје да се види да ли ће Москва моћи "победнички" да се врати на Балкан, што се, према оцени Комарова, неће десити пре решења проблема у Украјини, Молдавији, па чак и у Сирији.

"Може само да се нада да ће до тада евро-атлантске структуре остати немоћне да апсорбују Србију, последњи бастион подршке Русији на Балкану", сматра Комаров.

(Бета)