Nenad Radičević: Varufakis se vratio, želi da spasi EU

 Frankfurt, Hajdelberg – Baš u gradu u kojem je sedište nemačke vlade, koju nije uspeo da ubedi da njena politika stezanja kaiša po svaku cenu ne može da spasi prezaduženu Grčku, bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis preksinoć je osnovao panevropski Pokret za demokratiju u Evropi 2025 (Dijem 25), kojim, kaže, želi da demokratizuje Stari kontinent i time spasi Evropsku uniju od propasti.

Ovaj profesor ekonomije, koji sebe opisuje kao „nepredvidljivog marksistu”, kaže da Evropa klizi u „savremene tridesete godine prošlog veka”, te da su jedina dva rešenja EU stvarno uvođenje demokratije ili dezintegracija. On smatra da su „svuda signali da u Evropi ponavlja istorija”.

„Nemamo naciste koji organizuju Kristalnu noć u Berlinu. Ali, imamo naciste u Grčkoj koji rade nešto slično u predgrađima grčkih gradova, gde usred noći napadaju prodavnice i kuće migranata”, kaže on i dodaje da „postoje velike razlike, ali iz perspektive ekonomiste postoje i strašne sličnosti”.

Osim što ističe rast ultradesničara i visoku stopu nezaposlenosti širom EU, Varufakis pre svega ima nameru da pokretom oduzme moć neodgovornoj autoritarnoj eliti.

„Rukovodstva država članica EU pretrpela su spektakularan neuspeh u primeni ekonomske politike i rešavanju izbegličke krize. Možda se to jedino ne može reći za Angelu Merkel. Zemlje članice su se udaljile i vratile nacionalizmu. EU se raspada i to veoma brzo”, rekao je Varufakis, ističući da je birokratski i tehnokratski sistem EU „prerastao u autoritarizam”, te da je do 2025. neophodno da se ostvari „puna funkcionalnost i demokratizacija Evrope”.

Prema njegovim rečima, da bi bio „sačuvan evropski projekat” – treba stati na put postojećem sistemu donošenja netransparentnih političkih odluka u institucijama EU, koje Evropljane lišavaju mogućnosti da ostvare demokratsku kontrolu funkcionisanja vlasti čak i u svojim državama.

Osnivajući ovaj pokret sa brojnim evropskim levičarima i socijaldemokratama, Varufakis se zapravo vratio u političke vode kako bi spasio EU od raspada, pri čemu je u isto vreme pozvao na snažnije evropske integracije i zahtevao suverenitet za svaku državu članicu. No, on nije izneo nijedan politički predlog, naglasivši da će njegov novi pokret uglavnom biti forum za razmenu ideja.

Na predstavljanju na sceni „Folksbine” pridružili su mu se i pojedini evropski levo orijentisani političari, poput poslanice Bundestaga i predsednice Levice Katje Kiping, britanske poslanice Zelenih Karoline Lukas, irske poslanice u Evropskom parlamentu Nese Čilders i njenog kolege iz španskog Podemosa Migela Urbana Krespa. Podršku su mu pružili osnivač Vikiliksa DŽulijan Asanž i filozof Slavoj Žižek, a na samoj bini kraj njega je sedeo hrvatski filozof Srećko Horvat.

Osim predstavnice nemačkog ogranka pokreta „Blokupaj” Ane Štide, koja se revolucionarno založila protiv mera štednje, ali i protiv „nemačke Evrope”, publici se obratio i jedan od članova rukovodstva najvećeg nemačkog sindikata IG Metar, Hans Jirgen Urban, koji je rekao da nije dovoljno samo deliti ideju da Evropi neophodno još demokratije.

„Neophodna nam je demokratija koja će oslabiti neoliberalnu političku i ekonomsku elitu”, rekao je Urban i dodao da predstoji ne samo evropska borba već i borba na domaćem terenu. „Moramo da pritisnemo našu vladu. Bez promene nemačke politike ne postoji šansa za bolju Evropu i to je naš zadatak. Svesni smo specifične nemačke odgovornosti da se borimo za bolju Evropu.”

U četvoročasovnoj manifestaciji, koju je Varufakis u jednom trenutku opisao kao „direktni prenos kolektivne evropske svesti”, bivši grčki ministar finansija predstavio je i jedinu nemačku političarku koja mu je u vreme dok je bio deo Sirizine vlade pomogla da dobije šansu da vrhu nemačke vlade objasni svoj stav da je i u nemačkom interesu da se Grčkoj ne nameću drakonske mere stezanja kaiša. U pitanju je Gezine Švan, poznata socijaldemokratska političarka koja je ispred SPD dva puta bila kandidat za predsednika Nemačke.

Za razliku od ostalih govornika, ona je otvoreno govorila i o svojim primedbama na Varufakisove stavove, pa je tako istakla da ne smatra da je problem Evrope birokratija već to što je „demokratija zamenjena tehnokratijom”.

„Ne mislim da su institucije dovele do mera štednje, već političke većine u zemljama i te političke većine moraju da budu promenjene. Poprilično sam nesrećna ulogom nemačke vlade u desolidarizaciji Evrope i to je počelo time kada je kancelarka Angela Merkel rekla da ne treba spasavati države već banke. Ja sam svom dušom socijaldemokrata, ali moram da kažem da sam veoma nesrećna što je u velikoj koaliciji ovaj program štednje podržan od socijaldemokrata. Međutim, ono što je interesantno jeste da na partijskim sastancima ne srećem ljude koji se protive mojim stavovima, a podržavaju predsednika stranke”, rekla je Švanova, dodavši da je ključno pitanje kako primeniti ciljeve koje promoviše „Dijem 25”. „Ne smatram da je neophodno da se učlanim u vaš pokret. Neophodna nam je partnerska saradnja sa svim strankama, od Zelenih, preko Levice, do SPD, pa sa sindikatima i ostalim organizacijama koje imaju već izgrađenu strukturu.”

Znatno jače kritike na Varufakisov pokret stižu iz nemačkih Zelenih, pa tako njihov poslanik u Evropskom parlamentu Sven Gigold smatra da su Varufakisovi komentari „za nepoštovanje i populistički”, dok je za pisanje manifesta pokreta rekao da nije bila transparentno i da nije jasno ko je doneo odluku o konačnoj verziji manifesta. Zapravo, ovaj poslanik je Varufakisa okrivio za isto ono što Varufakis krivi institucije EU.

(Politika)