петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ненад Радичевић: Варуфакис се вратио, жели да спаси ЕУ
Хроника

Ненад Радичевић: Варуфакис се вратио, жели да спаси ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 13. фебруар 2016.

 Франкфурт, Хајделберг – Баш у граду у којем је седиште немачке владе, коју није успео да убеди да њена политика стезања каиша по сваку цену не може да спаси презадужену Грчку, бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис прексиноћ је основао паневропски Покрет за демократију у Европи 2025 (Дијем 25), којим, каже, жели да демократизује Стари континент и тиме спаси Европску унију од пропасти.

„Циљано смо изабрали Берлин јер ништа се не може променити у правцу напретка без учешћа Немачке у нашем европском подухвату”, рекао је Варуфакис на промоцији оснивања овог покрета одржаном у берлинском позоришту „Фолксбине” познатом по левичарском политичком активизму.

Овај професор економије, који себе описује као „непредвидљивог марксисту”, каже да Европа клизи у „савремене тридесете године прошлог века”, те да су једина два решења ЕУ стварно увођење демократије или дезинтеграција. Он сматра да су „свуда сигнали да у Европи понавља историја”.

„Немамо нацисте који организују Кристалну ноћ у Берлину. Али, имамо нацисте у Грчкој који раде нешто слично у предграђима грчких градова, где усред ноћи нападају продавнице и куће миграната”, каже он и додаје да „постоје велике разлике, али из перспективе економисте постоје и страшне сличности”.

Осим што истиче раст ултрадесничара и високу стопу незапослености широм ЕУ, Варуфакис пре свега има намеру да покретом одузме моћ неодговорној ауторитарној елити.

„Руководства држава чланица ЕУ претрпела су спектакуларан неуспех у примени економске политике и решавању избегличке кризе. Можда се то једино не може рећи за Ангелу Меркел. Земље чланице су се удаљиле и вратиле национализму. ЕУ се распада и то веома брзо”, рекао је Варуфакис, истичући да је бирократски и технократски систем ЕУ „прерастао у ауторитаризам”, те да је до 2025. неопходно да се оствари „пуна функционалност и демократизација Европе”.

Према његовим речима, да би био „сачуван европски пројекат” – треба стати на пут постојећем систему доношења нетранспарентних политичких одлука у институцијама ЕУ, које Европљане лишавају могућности да остваре демократску контролу функционисања власти чак и у својим државама.

Оснивајући овај покрет са бројним европским левичарима и социјалдемократама, Варуфакис се заправо вратио у политичке воде како би спасио ЕУ од распада, при чему је у исто време позвао на снажније европске интеграције и захтевао суверенитет за сваку државу чланицу. Но, он није изнео ниједан политички предлог, нагласивши да ће његов нови покрет углавном бити форум за размену идеја.

На представљању на сцени „Фолксбине” придружили су му се и поједини европски лево оријентисани политичари, попут посланице Бундестага и председнице Левице Катје Кипинг, британске посланице Зелених Каролине Лукас, ирске посланице у Европском парламенту Несе Чилдерс и њеног колеге из шпанског Подемоса Мигела Урбана Креспа. Подршку су му пружили оснивач Викиликса Џулијан Асанж и филозоф Славој Жижек, а на самој бини крај њега је седео хрватски филозоф Срећко Хорват.

Осим представнице немачког огранка покрета „Блокупај” Ане Штиде, која се револуционарно заложила против мера штедње, али и против „немачке Европе”, публици се обратио и један од чланова руководства највећег немачког синдиката ИГ Метар, Ханс Јирген Урбан, који је рекао да није довољно само делити идеју да Европи неопходно још демократије.

„Неопходна нам је демократија која ће ослабити неолибералну политичку и економску елиту”, рекао је Урбан и додао да предстоји не само европска борба већ и борба на домаћем терену. „Морамо да притиснемо нашу владу. Без промене немачке политике не постоји шанса за бољу Европу и то је наш задатак. Свесни смо специфичне немачке одговорности да се боримо за бољу Европу.”

У четворочасовној манифестацији, коју је Варуфакис у једном тренутку описао као „директни пренос колективне европске свести”, бивши грчки министар финансија представио је и једину немачку политичарку која му је у време док је био део Сиризине владе помогла да добије шансу да врху немачке владе објасни свој став да је и у немачком интересу да се Грчкој не намећу драконске мере стезања каиша. У питању је Гезине Шван, позната социјалдемократска политичарка која је испред СПД два пута била кандидат за председника Немачке.

За разлику од осталих говорника, она је отворено говорила и о својим примедбама на Варуфакисове ставове, па је тако истакла да не сматра да је проблем Европе бирократија већ то што је „демократија замењена технократијом”.

„Не мислим да су институције довеле до мера штедње, већ политичке већине у земљама и те политичке већине морају да буду промењене. Поприлично сам несрећна улогом немачке владе у десолидаризацији Европе и то је почело тиме када је канцеларка Ангела Меркел рекла да не треба спасавати државе већ банке. Ја сам свом душом социјалдемократа, али морам да кажем да сам веома несрећна што је у великој коалицији овај програм штедње подржан од социјалдемократа. Међутим, оно што је интересантно јесте да на партијским састанцима не срећем људе који се противе мојим ставовима, а подржавају председника странке”, рекла је Шванова, додавши да је кључно питање како применити циљеве које промовише „Дијем 25”. „Не сматрам да је неопходно да се учланим у ваш покрет. Неопходна нам је партнерска сарадња са свим странкама, од Зелених, преко Левице, до СПД, па са синдикатима и осталим организацијама које имају већ изграђену структуру.”

Знатно јаче критике на Варуфакисов покрет стижу из немачких Зелених, па тако њихов посланик у Европском парламенту Свен Гиголд сматра да су Варуфакисови коментари „за непоштовање и популистички”, док је за писање манифеста покрета рекао да није била транспарентно и да није јасно ко је донео одлуку о коначној верзији манифеста. Заправо, овај посланик је Варуфакиса окривио за исто оно што Варуфакис криви институције ЕУ.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер