Ненад Кулачин: Добитна комбинација за доживотну диктатуру

 Александар Вучић најјезивији однос, од почетка своје политичке каријере, има према медијима. Врхунац безобразлука и безобзирности према свима нама из медија је показао приликом гостовања у Дневнику на Јавном сервису два дана по изборима.

Ако му је веровати, а то је више него тешко и уз највеће муке, то му је било и последње гостовање у стварном смислу.

Шта је то „највећег, већег и од оног, нашег сина којег је мајка икада родила“, толико изнервирало да је одјавио РТС?

Навикао баја да буде у центру пажње, увек први, никада други, и увек он и само он. Безобразни РТС му је сервирао нешто друго.

Пре његовог гостовања у централној информативној емисији на Јавном сервису, уредништво тог Дневника је одлучило да пусти прилог о послеизборним дешавањима у Србији.

По некој логици ствари, уредници Дневника су емитовали спорни прилог који новинар започиње са најактуелнијом темом, а то је предлог Сава Манојловића, из Крени-Промени, да опозиција напусти све институције у држави.

Пред крај тог прилога пуштена је изјава, али у форми графике, председнице Скупштине Србије Ане Брнабић у којој она каже да су избори показали да грађани Србије желе мир и стабилност.

Ето, то је пореметило тачку ослонца нашег председника. Ово је толико бесмислена примедба да ју је још бесмисленије коментарисати.

Прва ствар која се у новинарству научи то јесте оно да се најважнија вест прва објави.

Да ли је то актуелан позив, или закључак председнице Скупштине два дана после избора глупо је полемисати.

Важно је имати у виду да су представници власти и СНС имали два дана, потпуно неограничено време да на својим телевизијама, не само да говоре о свом невероватном успеху на локалним изборима, већ и да наставе са вређањем и ударањем испод појаса опозиције и грађана који су гласали против више него гломазне СНС коалиције.

Тај спорни прилог је урађен на начин који није у супротности са основним новинарским правилом.

Кренули су са најактуелнијом информацијом, а онда поразговарали са председником Србије.

Оно што је спорно у овом конкретном случају јесте то што се због Вучића крше све телевизијске норме.

Због њега се помера програмска шема, измишљају нови програми, убацују ванредна укључења без икаквог реда и логике.

Зар је нормално да у Дневнику који, по програмској шеми траје 30 минута гостовање било кога, макар он био и председник Србије, траје 32 минута.

На овај податак треба додати да је у том истом Дневнику гостовао и 2. маја и да је оно трајало 28 минута, а у међувремену је гостовао 16. маја у емисији Четвртком у девет на РТС и то сат и 27 минута.

Два и по сата је био централна фигура у најгледанијим форматима РТС за само месец дана, и то сам.

На све то треба додати и безброј прилога, живих укључења са његових ванредних акција и редовних државничких послова.

И све то му је мало, смета му што је први синк у првом прилогу једног Дневника дат неком другом.

Да Јавни сервис држи до себе, никада га више не би ни звао, јер човеку за кога сви раде и коме су сви посвећени још и дозволити да се издира на вама, много је.

Професионализам није оно што смо видели то вече, већ да када вас неко прекида на самом почетку разговора и недолично се понаша, ви устајете од стола, захвалите му се што је дошао и демонстративно одбијате да са њим разговарате о било чему, јер је он управо пљунуо на кућу која вас хлебом храни.

СНС-у смета и дебата са кандидатима за градоначелника Београда. На страну што нису смели да пошаљу свог кандидата него прст судбине пао на Синишу Малог, већ су се жалили што се министар финансија нашао у ситуацији три на једног.

Не знам како СНС замишља дебату кандидата за градоначелника.

Вероватно да за сваког кандидата имају по једног свог. Стварно не разумем.

Он би волео да је цела Србија попут Пинка.

Да су све новинарке попут Гоце Узелац, а водитељке попут оне „ја па ја“ крешталице чијим именом не желим да трујем странице Данаса.

Нисмо далеко од тога.

На корак смо до невиђеног укопавања. Најгоре је што ће Вучић то ускоро и да уради без да ће да нам стави крст на ту хумку.

Управо због тога, дајте му све и одмах.

Нека народ ужива у њему, од главе до пете. Нека му се диве 24 сата без престанка.

Пун је његов фундус, барем гардеробе има, а видели смо и скупих патика. Мало му је све, а може му се.

Добитна комбинација за доживотну диктатуру.

(Данас)