Ненад Кецмановић: Бакир у Београд, Бакир из Београда

У тих десетак дана јула, од каменовања у Поточарима до гостопримства у Београду, Вучић је заиста био шампион Европе. Учинио је све онако као што Европљани препоручују Балканцима, иако се сами тога не придржавају. 

До сада није виђена, не само у региону, толика посвећеност нормализацији односа са сусједима на путу за ЕУ да "онога ко тебе испрати камењем и ципелама дочекаш хљебом и сољу". Пљуште честитке из Берлина, Париза, Лондона и Рима, а ако ЕУ "пређе са ријечи на дјела" и отвори једно од предуго ишчекиваних поглавља, биће то тријумф премијера у "матици". А шта су Изетбеговић, Иванић и Човић из Београда понијели у Сарајево, Бањалуку и западни Мостар?

Баш у вријеме посјете "босанске тројке" Београду, у Сарајеву је била у току сједница Парламентарне скупштине БиХ, на којој је било све по старом. Послије два сата прегањања поводом дневног реда, вођена је жучна расправа о томе да ли треба подржати британску резолуцију, за коју би и у Лондону вољели да буде заборављена, а копља су се ломила и око тога треба ли упутити извињење Вучићу или би то било "највеће самопонижење у историји муслиманско-бошњачког народа".

У Београду, опет, готово увредљива незаинтересованост. И поред још сасвим свјежег инцидента у Сребреници, нико није ни зазвиждао или узвикнуо, а камоли изуо ципелу у знак протеста због покушаја линча националног премијера. Напросто, велику већину "Србијанаца", када је у питању БиХ, интересује само статус Срба и Српске, а све остало само као контекст. Изетбеговић је тако, упркос свему, могао и без обезбјеђења да прошета Кнез Михаиловом и руча у Коларцу, све и да га је неко од пролазника препознао.

"Босански парадокс" био је присутан у сваком чину политичког спектакла у Београду. Иако само један од тројице једнаких у колективном шефу БиХ, Бакир Изетбеговић је непрестано био у центру пажње, а Иванић и Човић као прва и друга пратиља. Изетбеговићу је тако припало и да одигра пријатељску партију шаха са домаћином, док су друга двојица само кибицовали. Толико се био распилавио од тетошења домаћина да је заборавио да га у Сарајеву смркнуто гледају у директном ТВ преносу. Искусни дипломата Младен Иванић понашао се као младожења када будућу снајку представља родитељима, па не зна на кога више да мотри, на маму или на младу. Драган Човић није имао ниједан проблем да ријеши у Србији и дјеловао је као општински свједок сарајевско-београдских зарука.

Протоколарно, домаћин Предсједништву БиХ требало је да буде предсједник Србије, али је премијер преузео на себе сав ломљиви терет и изнио га, а да ништа није разбио. Домаћински је прећутао и Бакирово неукусно поређење "осам хиљада бошњачких жртава са осам српских". Како је то успио? Јер, и сам је објаснио да је разговор у Београду вођен искључиво о економским темама, трговини, инфраструктури, заједничким пројектима и сличним питањима, а политика је стављена у заграде.

Али, што се тиче бизниса међу Бошњацима, Србима и Хрватима, није било проблема ни током рата. Шверц хране, цигарета, па и оружја, цвјетао је преко линија фронта, а много више од тога и до сада је било враћено у легалне токове. Наравно, увијек може боље, па ће и од београдског сусрета сигурно бити вајде.

Знало се, међутим, да ће бити проблема, када "међународни боснобрижници" почну да инсистирају да се скину заграде са политичких питања. И ево, одмах су затражили да Вучић убиједи Додика да Народна скупштина РС преиспита одлуку о референдуму о повратку једне од отетих ентитетских надлежности.

"Наивни Бошњаци", како самосажаљиво воле да кажу, већ су почели да кликћу како ће Вучић остварити њихове снове: "Нормализацијом са Косовом, одласком у Сребреницу, преласком преко линча у Поточарима, јарањењем са Бакиром у Београду и наредбом Додику, премијер Србије је показао да нема шта није спреман да жртвује за пријем у ЕУ." Елем, оде Српска на пазар.

Заборавили су да је Србија међународни гарант Дејтонског споразума и да то премијера Србије обавезује да подсјети Вашингтон и Брисел да су Клинтон, Кол, Мејџор, Ширак, али и Черномирдин потписали да је правосуђе у надлежности ентитета. А Додик је реаговао флексибилно: "Одустаћемо од референдума ако се претходно испуне захтјеви због којих смо одлучили да га распишемо."

У Сарајеву ће бити "куку" и "помагај", уз оцјене да су их Вучић, Иванић и Додик у дилу изманипулисали, да се Запад олако одрекао британске резолуције о Сребреници, да је БиХ послужила Србији да отвори прва поглавља преговора са ЕУ. И неће бити у криву, али тако ће им бити све док не прихвате да се проблеми у БиХ не могу рјешавати у Београду и Загребу, у Бриселу и Вашингтону, него консензусом са комшијама у Бањалуци и Мостару, а све у оквиру Дејтонског споразума. 

(Прес РС)