среда, 17. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ненад Чанак: Од Србије желе да направе непотопљиви руски носач авиона
Хроника

Ненад Чанак: Од Србије желе да направе непотопљиви руски носач авиона

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 29. децембар 2011.

Нови Сад - Ненад Чанак, лидер Лиге социјалдемократа Војводине, оцењује за Данас да је влада Мирка Цветковића, испунила већину европских циљева Србије, али и да широка коалиција окупљена у тој влади није имала капацитет да понуди више системских решења за Војводину, а да је једина од њих која је изборена - могућност да она има имовину.

Чанак указује да је велики проблем када на одговорним функцијама постоје људи који су немају довољну тежину да се супротставе партијској централи зарад интереса грађана и да ће помоћи својим политичким утицајем где год то од њега буде затражено, па и на месту будућег покрајинског премијера.

- При прављењу предизборне коалиције 2008. и приликом конструисања владе, приоритети су били јасни - либерализација визног режима, завршетак сарадње са Хагом и усвајање закона из европске агенде. Те ствари смо успешно радили, јер оне су биле неупитне. У овом тренутку, ако се не варам, усвојено је већ преко 180 закона из европске агенде. Укупна коалиција која је направљена да би се саставила влада Мирка Цветковића једноставно није могла да иде у системска и стратешка решења и разрешења. Вероватно једина системска ствар коју је Војводина добила јесте право на имовину. То не значи да је сва имовина враћена, штавише. Али, самим тим што се појавила могућност да Војводина има своју имовину, испуњен је један од пет основних програмских циљева које ЛСВ има у домену војвођанске аутономије, а то су, подсетићу, законодавна, извршна, судска власт, право на имовину и изворне приходе, и све то загарантовано Уставом. То значи да је тај део нашег програма испуњен - каже Ненад Чанак у интервјуу за Данас.

Већ сте најавили да ћете поново на изборе ићи у коалицији са ДС-ом. Имате ли неке услове?

- Ићи ћемо онако као што то страначки органи закључе. Али за сада је мишљење да на локалном и покрајинском нивоу идемо самостално или са неким локалним типом удруживања. А, на републичком нивоу, с обзиром на то да имамо већ петнаест година сарадњу са ДС, ми доприносимо листи чији је носилац својим гласовима и ништа не тражимо заузврат. Они нама помажу око нашег преласка цензуса, што нам је неопходно због централистичког изборног закона који се и данас одржава.

У чему сте блиски, а у чему се не слажете са ДС?

- Ми са ДС делимо неке вредности, на првом месту у домену спољне политике, у смислу те бескомпромисности на европском путу. Такође, са њима делимо и антифашистичку традицију, социјалну одговорност и тако даље. Не слажемо се око степена и начина децентрализације Србије и око политичке улоге средњег нивоа власти.

Према програмским опредељењима, чини се да вам је ипак ЛДП најближи. Зашто сте одбили могућност да са Чедомиром Јовановићем правите коалицију?

- Моја бака је говорила „ново сито о клину виси“, што би значило док се то не опроба у пракси, све то изгледа лепо и красно. ЛСВ има 21 годину континуитета свога програма, и не само то, него је прележавала разне дечје болести, пролазила кроз разне изазове и искушења и из њих изашла као зрела и одговорна политичка групација. Ми смо ишли са колегама из ЛДП у коалицију 2007. године. Заједнички смо се супротставили доношењу овог Устава годину дана раније, који је до дана данашњег остао једна од највећих политичких срамота, када се узме у обзир степен фалсификовања и крађе који је на референдуму спроведен да би тај устав био донет. Па чак, и уз сву ту крађу у Војводини референдум није успео. Дакле, што се тиче тог дела сарадње са ЛДП, ту грешке нема. Оно где постоји неспоразум су конкретни потези господина Јовановића, који су у извесној мери противни његовим декларативним залагањима.

 У случају да ДС поново буде имала мандатара, Ивица Дачић и СПС биће незаобилазни део те владе. И ви ћете им други пут заредом дати подршку. Како то објашњавате?

- Многи су нас са запрепашћењем питали како је могла ЛСВ, после борбе против оног режима, да гласа за Ивицу Дачића, портпарола Слободана Милошевића и евентуалног наследника на челу СПС. Одговор је врло једноставан. Ми кад смо гласали, нисмо гласали за то шта ће да буде Ивица Дачић, јер би он то био свакако. Ми смо гласали против тога да Коштуница саставља владу, с обзиром на неописиво штеточинске резултате периода у којима је он био премијер Србије. Потпуно је јасно да се и сада води велика битка због тога ко ће састављати будућу владу.

Ко и зашто то чини?

- Иза те битке стоје многи интереси. Један од тих великих интереса је интерес Руске Федерације, која је својим врло нетактичним и недипломатским наступима потпуно обелоданила своје намере. А намере су да по сваку цену изазову нестабилност у Србији, да се ту употребе екстремистичке групе и косовски проблем, да се на основу тога формира „патриотска“ влада Коштунице, Николића и осталих руских сателита, где би та марионетска влада онда брже-боље продала ЕПС и Телеком руским фирмама, да би онда Србија кроз то тројство НИС-а, ЕПС-а и Телекома постала марионета руске олигархије. На тај начин би се усред уједињене Европе направила руска база и непотопљиви руски носач авиона. То је намера, и треба бити врло свестан зашто је то тако. Ја сам приметио како би ова господа из СНС-а, која су раније нудила хлеб за три динара, сада да га нуде за три копејке.

 Чини се да сте за претходних годину дана ублажили реторику везану за косовски проблем?

- Једино решење косовског питања могуће је кроз евроинтеграције. Било какво размишљање „они хоће самосталност, а ми им не дамо“ не води ничему. Само када и Косово и Србија буду у ЕУ, када међу њима не буде Јариња и Брњака, неће бити ни барикада. Када не буде било питање стандарда са обе стране непостојеће границе, него ће и једни и други бити усклађени са европским стандардима, онда неће постојати проблем, на исти начин као што више не постоји проблем Мађара у Словачкој или Румунији на онај начин на који је постојао пре уласка тих земаља у ЕУ. То можда даје мали одговор и откуда сада толико интересовање за положај Мађара у Војводини. То су још једини Мађари који нису у систему ЕУ и сада може још само из десних конзервативних кругова да се води брига о „дијаспори“, која је увек омиљена ствар за унутрашње политичке потребе сваких јалових десничара. Управо у том смислу и постоји толики антиевропски страх код Коштунице, Николића и осталих руских сателита. Јер ако дође до интеграције Србије у ЕУ, ако дође до интеграције Косова у ЕУ, комплетан њихов политички еснаф ће престати да постоји, јер више неће имати над чијом судбином да запомажу.

Војвођански премијер Бојан Пајтић рекао је да ће Војводина у 2012. добити више од седам одсто буџета, колико јој Уставом припада. Да ли је то тачно?

- Буџет Војводине је представљан као нешто о чему одлучује покрајинска Влада. Истина је да у буџет натполовично улазе трансферна средства, о којима та Влада не одлучује. Другим речима, то онда није буџет, него најобичнији шалтер преко кога држава Србија плаћа оне који су и тако буџетски корисници, што јасно говори о још једној превари када је у питању та клаузула од седам посто и чињеници да без одлучивања нема ни аутономије Војводине. А, када вама из Београда пошаљу новац који сме да се на рачунима АП Војводине задржи по закону само један дан, и то да се наменски проследи буџетским корисницима, ту онда некаквог одлучивања нема. Тако се може подићи буџет колико год хоћете. Рецимо када би се на буџет ставила и полиција, или војска на територији Покрајине, па да се и они плаћају, онда би био још већи буџет. Значи, трансферна средства нису нешто што треба разумети као величину буџета. Део о којем се одлучује у Војводини је много мањи од половине самог буџета. Имате ситуацију да се Војводини дугује шест милијарди динара за буџет за 2011, а већ се у буџету за 2012. припрема задуживање Војводине код комерцијалних банака?! Дакле, уместо да се наплати оно што вам припада, овде се отвара задуживање да би се попунила рупа која је директно политичка. Али наравно, то је само део укупног проблема.

Да ли бисте пристали да обављате функцију покрајинског премијера?

- За 21 годину активног бивања у политици, само сам 96 дана обављао функцију у извршној власти и то док сам био генерални директор Спенса. Ту сам ушао јер су се појавили проблеми који су морали да се политичким путем разреше. Тако је и било. То се односи на сваку функцију у извршној власти. Све где треба помоћи да се ствари ставе на своје место и где могу да помогнем својим политичким утицајем, ја сам спреман да, ако се то затражи од мене, и урадим. С тим да се одмах разумемо, мени извршна власт никада није била, нити је сада, никакав циљ, нити ме то каријерно иоле занима. Али, постоје тренуци када неке ствари морају политички да се разреше.

Главни је проблем у Војводини је што вама функцију, рецимо, председника Владе, обавља потпредседник неке странке. С једне стране, постоје људи који су аутентични иако су у странкама. Ту је можда најбољи пример Горан Јешић, градоначелник Инђије. То је једна ствар. Али када ви имате људе, партијске, који не могу и немају довољну специфичну тежину да се супротставе партијској централи када су интереси грађана у питању, е, ту настаје проблем. И то није само случај на нивоу Војводине.

У јавности сте помињани и као нови градоначелника Новог Сада, наравно, у случају довољног броја гласова у Скупштини града. Да ли ћете се кандидовати?

- Ја се нисам кандидовао ни за једну од тих функција. То све зависи од процене страначких органа где би мој ангажман био најкориснији. Али је чињеница да је велика количина партијске заглављености и доброг дела градова у Војводини управо због тога што не постоји политички набој, неопходан за измену тог стања. Ви имате у Новом Саду ситуацију да две године не може да се именује начелник полиције због сукоба које ја не разумем, у вези с кадровском политиком.

А. Иванишевић

(Данас) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер