Nemački mediji: „Sviraj to ponovo Vladimire“ - šou za Putina nije sakrio pukotine u odnosima Srbije i Rusije

Šou s „prijateljstvom“ ne može da sakrije da u odnosima Srbije i Rusije postoje duboke pukotine. Kao i to da je Vučićev prijem Putina u stvari prkosni apel Zapadu da više podrži Srbiju u složenoj političkoj situaciji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristi Rusiju kao polugu da što više izvuče od Evropske unije, a Evropa toleriše njegovo laviranje između Brisela i Moskve pošto u njemu, prema srpskim merilima, vidi pragmatičnog političara, piše nemački dnevnik Velt (Die Welt).

U komentaru povodom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu, list piše da se Vučićev angažman sa Rusijom naizgled isplati, jer je Rusija Srbiji isporučila borbene avione, investirala u Naftnu industriju Srbije, učestvuje u modernizaciji železnice.

Angažman Rusije, međutim, svakako nije nesebičan pošto ona u otvorenom takmičenju sa EU želi da potvrdi svoj uticaj u Srbiji, i to sada još više nakon što je promena imena otvorila Makedoniji put u NATO, uprkos uplitanju Moskve, ocenjuje Velt.

List piše da su stručnjaci za region sigurni da Rusiji nedostaju resursi da sa Balkana potisne EU i SAD, ali da ima dovoljno snage da remeti napore Zapada.

Navodeći da sa tom perspektivom igra i predsednik Srbije, i da se on "vozi na dva koloseka", Velt piše da je ipak "i Vučiću i srpskoj eliti jasno da put zemlje vodi u Evropsku uniju".

"Vučić svoju bliskost sa Rusijom svako malo koristi kao polugu da bi od EU izvukao više za svoju zemlju i držao podalje od sebe zapadne kritičare", piše Velt.

Evropljani, piše list, sa svoje strane "trpe Vučićevo laviranje da ne bi ugrozili njegovu 'stabilokratiju', kako kritičari sve češće nazivaju njegov autoritarni stil vladavine".

Podsećajući da je austrijski kancelar Sebastijan Kurc Vučića nazvao "sidrom stabilnosti", a nemačka kancelarka Angela Merkel hvalila srpski "put reformi", list piše da su protesti protiv Vučića u Srbji za Evropljane od sekundarnog značaja.

"Za njih je odlučujuće da Vučić u skladu sa preporukama Međunarodnog monetarnog fonda smanjuje deficit budžeta i da se drži kursa evropskih integracija i normalizacije odnosa sa Kosovom. Prema srpskim merilima, Vučić je za Evropljane pragmatičan političar i to neće promeniti ni njegova proruska retorika, ni prijateljstvo sa Putinom", ocenjuje Velt.

„Srbija je zahvalna Moskvi jer Kremlj ne priznaje nezavisnost Kosova. To je veza, koja koristi i jednoj i drugoj strani i uz pomoć koje zajednički izazivaju Evropsku uniju“, ocenjuje Velt.

„Poseta se dogodila u važnom trenutku, kada je Makedonija izglasala promenu imena. Time se toj zemlji otvara put u NATO, što je Rusija pokušala da spreči. S druge strane, Aleksandar Vučić je na unutrašnjem planu pod pritiskom i poseta Vladimira Putina mogla bi da stabilizuje njegovu poziciju.“

„Rusija je u krvavim ratovima na Balkanu devedesetih godina doduše osudila nasilje, ali se stavila na stranu Srba. Kremlj se 1999. izjasnio protiv NATO bombardovanja Srbije. To su neki od razloga zbog kojih je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u čast gospodara Kremlja organizovao muzičko veče uz ’Kaljinku’ i ’Podmoskovske večeri’. Ali predsednik Srbije Vučić bolje od ministra Dačića zna kako da se dodvori Putinu. Vučić, koji je pre 20 godina bio ministar informisanja, predstavlja se danas kao neko ko se osvestio od nacionalizma. On se istovremeno trudi da i s predsednikom Rusije – koga naziva dragim prijateljem – ima dobre odnose.“

„Sviraj to ponovo Vladimire“ - prijem Putina, u stvari je apel Zapadu

List Špigel u internet izdanju i pod naslovom „Sviraj to ponovo Vladimire“, konstatuje međutim da odnos dveju zemalja i nije više tako dobar.

„Predsednici Srbije i Rusije gaje veoma bliske odnose. Prilično bliske, ako je verovati Vučiću koji kaže da je Putina sreo 14-15 puta. Jednom ga je kasno, sam, posetio kod kuće i poklonio mu ikonu. Putin ga je poljubio i svirao mu na klaviru. A onda su zajedno gledali hokej na ledu. ’Otvoreno razgovaramo o svemu’, kaže Vučić.“

„Za Srbiju je Rusija, kako Vučić stalno naglašava, jedan od najvažnijih strateških partnera. Ali šou sa ’prijateljstvom’ ne može da sakrije to da u odnosima Srbije i Rusije postoje duboke pukotine.“ Kao i to da je Vučićev prijem predsednika Rusije u stvari prkosni apel Zapadu da više podrži Srbiju u složenoj političkoj situaciji, kako za Špigel kaže Jelena Milić iz beogradskog Centra za evroatlanske studije.

„Pregovori o učlanjenju u EU teku od 2014, a i saradnja sa NATO se – što ljuti Rusiju – sve više intenzivira. Ali, kako se to u Srbiji uobičajeno kaže, bez perspektive ulaska u Severoatlanski pakt. Preduslov za to bi bilo priznanje Kosova i pravne reforme, a do toga je daleko.“

U tekstu se podseća sa sukob Srbije i Kosova, ideju o „korekciji granica“, ali i na poruku koju je predsednicima Vučiću i Tačiju poslao Donald Tramp.

„’U takvoj situaciji, kao reakcija na američku inicijativu, sada se Putin pojavljuje kao igrač’, kaže politikolog Dušan Reljić iz berlinske Fondacija za nauku i politiku. ’Putin želi da pokaže da nema nijedne važne regije na svetu u kojoj on ne igra ulogu’, smatra Reljić. On ipak dodaje da Vučić od Putina finansijski ne može mnogo da očekuje. Srbija je, kaže Reljić, kao i čitav Balkan, ekonomski već integrisana u EU.“

(Dojče vele, Beta)