Nemačka: I Bundesrat dao zeleno svetlo - Srbija sigurna zemlja

Bundesrat, gornji dom nemačkog parlamenta u kome su zastupljeni predstavnici svih 16 nemačkih pokrajina, dao je danas saglasnost na zakon, kojim se Srbija proglašava zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.

Pored Srbije, zemljama sigurnog porekla proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina.Želenim svetlom Bundesrata, posle saglasnosti Bundestaga,nema više nikakvih prepreka na putu primene tog zakona kojim se i definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

U složenoj raspodeli moći u Nemačkoj, vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata u Bundestagu ima apsolutnu većinu, ali je u Bundesratu situacija drugačija, tako da je današnjom saglasnošću pokrajine Baden-Virtemberg, gde je na vlasti partija Zeleni, koja je zapravo protiv ovog zakona, postignuta potrebna većina za usvajanje ovog zakona.

Iz okruženja predsednika vlade te popkrajine Manfrida Krečmana (Zeleni) kaže se da se iz njegove partije, posle današnje saglasnosti na zakonske promene o pravima azilanata, očekuju diskusije, prenose nemački mediji.

Prema podacima savezne vlade u Berlinu, prošle godine je od 22.000 zahteva za azil građana Srbije, Bosne i Makedonije, svega 60 zahteva odobreno, pokazuje statistika.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas De Mezijer je pre nekoliko meseci, najavljujući ove promene u proširenju liste sigurnih zemalja, izjavio da je Srbija zemlja - kandidat za Evropsku uniju (EU), a tom statusu teže i Bosna i rekao da se u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim sopstvenim građanima.

De Mezijer je najavio da će ovim zakonskim izmenama tri meseca, posle dobijanja statusa azilanta, ti ljudi imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana, po sticanju azilantskog statusa.

Ove zakonske promene najavljene su još posle prošlogodišnjih septembarskih saveznih izbora, u koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata.U ugovoru se kaže da nova nemačka vlada želi pitanje azilanata da reši na najobjektivniji mogući način, odnosno, da zapadnobalkanske zemlje - Bosnu, Makedoniju i Srbiju, u smislu 29 a člana Zakona o azilantima proglasi sigurnim zemaljama, „kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao”.

Vlada u Berlinu želi, takođe, proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.

Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i para, pretio je pre par godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.

Nemački demohrišćani su želeli da se na listu slobodnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemorkate tome protivile.

(Tanjug)