четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Немачка: И Бундесрат дао зелено светло - Србија сигурна земља
Хроника

Немачка: И Бундесрат дао зелено светло - Србија сигурна земља

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 19. септембар 2014.

Бундесрат, горњи дом немачког парламента у коме су заступљени представници свих 16 немачких покрајина, дао је данас сагласност на закон, којим се Србија проглашава земљом сигурног порекла, што значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, премда се појединачно могу потврдити и да се поступак за повратак азиланата у домовину скраћује.

Поред Србије, земљама сигурног порекла проглашене су и Македонија и Босна и Херцеговина.Желеним светлом Бундесрата, после сагласности Бундестага,нема више никаквих препрека на путу примене тог закона којим се и дефинитивно потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношењем захтева за азил.

У сложеној расподели моћи у Немачкој, владајућа коалиција демохришћана и социјалдемократа у Бундестагу има апсолутну већину, али је у Бундесрату ситуација другачија, тако да је данашњом сагласношћу покрајине Баден-Виртемберг, где је на власти партија Зелени, која је заправо против овог закона, постигнута потребна већина за усвајање овог закона.

Из окружења председника владе те попкрајине Манфрида Кречмана (Зелени) каже се да се из његове партије, после данашње сагласности на законске промене о правима азиланата, очекују дискусије, преносе немачки медији.

Према подацима савезне владе у Берлину, прошле године је од 22.000 захтева за азил грађана Србије, Босне и Македоније, свега 60 захтева одобрено, показује статистика.

Немачки министар унутрашњих послова Томас Де Мезијер је пре неколико месеци, најављујући ове промене у проширењу листе сигурних земаља, изјавио да је Србија земља - кандидат за Европску унију (ЕУ), а том статусу теже и Босна и рекао да се у случају тих земаља мора очекивати да се оне добро односе према својим сопственим грађанима.

Де Мезијер је најавио да ће овим законским изменама три месеца, после добијања статуса азиланта, ти људи имати право на приступ тржишту рада, док су до сада морали да чекају годину дана, по стицању азилантског статуса.

Ове законске промене најављене су још после прошлогодишњих септембарских савезних избора, у коалиционом уговору демохришћана и социјалдемократа.У уговору се каже да нова немачка влада жели питање азиланата да реши на најобјективнији могући начин, односно, да западнобалканске земље - Босну, Македонију и Србију, у смислу 29 а члана Закона о азилантима прогласи сигурним земаљама, „како би се безизгледни захтеви за азил грађана тих земаља брже обрадили и њихов боравак у Немачкој брже окончао”.

Влада у Берлину жели, такође, произилази из нацрта коалиционог договора, да се ангажује код влада тих западнобалканских земаља и Комисије ЕУ за брже и одрживе кораке за побољшање животне ситуације на лицу места.

Проблем лажних азиланата, који су у Немачку хрлили због социјалних привилегија и пара, претио је пре пар година да угрози безвизни режим Србије са ЕУ.

Немачки демохришћани су желели да се на листу слободних земаља ставе и Албанија и Црна Гора, али су се социјалдеморкате томе противиле.

(Танјуг)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер