Nedžmedin Spahiu: Mošti Ise Boljetinija dele Albance

Deseti jun je dan kada je održana Prva prizrenska liga (1878), kad je usvojena rezolucija Saveta bezbednosti UN (1999) i kada je DŽordž V.Buš najavio (2007) nezavisnost Kosova. Najvažniji datum u istoriji kosovskih Albanaca je određen i kao dan kada će posmrtni ostaci Ise Boljetinija (1864–1916) biti ponovo sahranjeni.

Kada je 28. novembra 1912. u Valoni proglašena nezavisnost Albanije, njen prvi premijer Ismail-Kemal Vljora (1844–1919), inače dotadašnji diplomata Osmanske imperije, nije smeo da podigne albansku zastavu sve dok iz Kosovske Mitrovice, sa svojih 300 boraca, nije pristigao Isa Boljetini.

Zato su Ismail-Kemal Vljora i Isa Boljetini (srpskoj javnosti poznati sa onog banera koji je nosio dron na stadionu Partizana) prerasli u mit albanskog nacionalizma. Mit je podgrevan i u doba komunističkog diktatora Envera Hodže, iako je Hodža likvidirao skoro sve potomke obe porodice.

Isu Boljetinija je, zajedno sa još sedam njegovih saboraca, 23. januara 1916. u Podgorici ubila crnogorska vojska. Navodno je otac Milovana Đilasa uzeo njegov pištolj.

Kada su 1998. godine u Podgorici skrnavljena muslimanska groblja, aktivisti DCK Ibrahima Rugove pokupili su mošti Boljetinija i njegovih saboraca i one su u velikoj tajnosti do kraja rata 1999. čuvane u Kosovskoj Mitrovici. Predsednik Rugova je insistirao da se posmrtni ostaci Ise Boljetinija sahrane uz vojne počasti. Međutim, budući da je Boljetinijevo rodno selo na severu Kosova, Kfor je godinama odlagao taj događaj uz izgovor da još nije vreme da Kosovske bezbednosne snage prelaze Ibar.

Kada su, napokon, Boljetinijevi potomci pristali na to da Isa bude sahranjen bez vojnih počasti, organizacioni odbor za sahranu je odlučio da mošti krenu sledećom trasom: Valona, Tirana, Prizren, Priština, Prekaze. Potom bi glavna svečanost bila na stadionu u Kosovskoj Mitrovici (jug), a sahrana u Boljetinu (opština Zvečan).

Neki su reklida ovaj „folk patriotizam” može prizvati nesreću, kao što su je Srbi prizvali prenošenjem moštiju cara Lazara pre nego što su počeli ratovi u bivšoj Jugoslaviji.

Autor ovih redova je inače objavio tekst u vodećim novinama u Prištini i Tirani, sa osnovnom porukom da ovaj događaj treba da bude iskorišćen ne za novi prkos nego kao prilika za simbolično pomirenje sa Srbima. Sama ličnost Ise Boljetinija ne simboliše nekoga ko je prkosio Srbima. On se borio protiv Turaka, bio je u lošim odnosima sa Austrijancima, u dobrim odnosima sa Englezima i nikada se nije borio protiv Srba. S njima je, u stvari, bio u odličnim odnosima, mada su ga oni, to jest Crnogorci, ubili u Podgorici.

Međutim, upravo kada je objavljen predlog da se, kao gest simboličnog pomirenja Crnogoraca i Albanaca, na ceremoniju sahrane pozove i crnogorski premijer Milo Đukanović, koji bi predao revolver Ise Boljetinija kosovskim zvaničnicima, Hašim Tači se pojavio sa idejom da se mošti Ise Boljetinija sahrane u Valoni, pored groba prvog premijera Albanije Ismail-Kemal Vljore. Tači je uspeo da u to ubedi Boljetinijevog unuka i praunuka, koji su putovali sa njim u Tiranu kod Edija Rame, gde je potpisan sporazum između dve vlade (Kosova i Albanije) o sahrani Boljetinija u Valoni 10. juna ove godine.

Namera Tačija je da ovom dozom folk primitivnog nacionalizama, koji se u Albaniji rasplamsao posle fudbalske utakmice u Beogradu, pomogne Rami na junskim lokalnim izborima.

Nasuprot tome, gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri počeo je kampanju s namerom da odluka dve vlade bude poništena. Kampanja se sve više nameće u formi referenduma o tome ko je za samostalno Kosovo, a ko za ujedinjenje sa Albanijom.

Podela je zahvatila ne samo lidere stranaka na Kosovu nego i stranačko članstvo. Protiv toga da se mošti Ise Boljetinija sahrane u Valoni, osim gradonačelnika i svih odbornika opštine Južna Mitrovica, izjasnili su se bivši predsednici Kosova Fatmir Sejdiju i Behdžet Pacoli, zatim predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj i predsednik Inicijative za Kosovo Fatmir Limaj. Svoje protivljenje je iskazala i polovina gradonačelnika i poslanika Kosova. Civilni sektor i intelektualci su takođe podeljeni.

Premijer Isa Mustafa se još nije izjasnio, ali može se smatrati da je prećutno za Valonu,budući da je Hašim Tači potpisao sporazum u ime Mustafine vlade. Nije se izjasnila ni predsednica Kosova, čije ćutanje se ne može objasniti nikako drukčije nego tako da Amerikanci ništa nisu rekli o tom pitanju.

Ko će biti pobednik u ovom nadmetanju umnogome zavisi i od reagovanja Srba, ali utisak je da će gradonačelnik Južne Mitrovice dobiti bitku protiv obe vlade.

(Politika)