Nebojša Krstić: Nekoliko saveta organizatorima Parade ponosa

Najčešće izrečena primedba organizatora ovogodišnje Parade ponosa glasi da u poslednjih godinu dana država nije učinila ništa kako bi se ovogodišnja Parada održala bez nasilja, ili kako je jedan od pripadnika LGBT populacije rekao u večerašnjem Utisku, uz bar nekakvo malo i prihvatljivo nasilje.

Ajde nek je i tako. Neka država nije učinila mnogo. Neka nije učinila ništa. I sam imam primedbe na mnoge izjave nekih političara i državnih službenika. O nekima sam pisao na ovom blogu.

Ali bih sada postavio drugo pitanje.

Šta je sama LGBT populacija, odnosno organizacije koje štite njene interese, učinila u poslednjih godinu dana kako bi umanjila odijum javnosti koja je većinski homofobična?

Razlog opštenarodne «homofobije» i nepovoljnog stava prema Paradi ponosa, po mom skromnom mišljenju, je to što ljudi ne znaju lično nikoga ko je LGBT. Pa o onome što ne znaju imaju pogrešnu predstavu. Ljudi o homoseksualcima znaju ono što su videli na TV ili čuli od nekoga ko o tome ništa ne zna. Znaju onoliko koliko smo npr. mi znali o četnicima učeći o njima iz filmova Veljka Bulajića. Dakle, većinski,  svi mi imamo karikaturalnu i izvitoperenu predstavu i o gejevima i o njihovom problemu.

E, ako je tako, a tako je, pitam se šta su same LGBT organizacije učinile u poslednjih godinu dana, kako bi objasnili javnosti da su oni ljudi isti kao svi mi. Da su oni ljudi sa problemima koje imamo svi mi samo uvećanim za onaj deo koji proizvodi homofobija okoline.

Nisam siguran da su uradili mnogo.

Organizatori prošlogodišnje parade su uglavnom nestali iz javnosti. Pojedinci koji nisu, uglavnom su o sebi i svom problemu govorili tabloidima, na tabloidni, kvazihumoristički i senzacionalistički i nekoristan način. Potom su se umesto prošlogodišnjih organizatora, ove godine pojavili potpuno novi ljudi. Za to vreme, organizatori prošlogodišnje tražili su da se ovogodišnja uopšte ne održi.

Na kraju, sada, post festum, organizatori ovogodišnje zabranjene Parade kritikuju policiju konfrontirajući se sa ljudima koji su prošle godine podmetali svoje glave pred kamenice kojom su gađani pederi.

I da ne gnjavim više. Gej organizacije ne mogu da dozvole sebi da im organizacija Parade bude jedina aktivnost. Oni moraju da osmisle mnoštvo neinvazivnih aktivnosti kojima bi se predstavili onima koji nisu delovi militantnih, ekstremističkih, fašistoidnih i sličnih skupina, dakle običnim dobronamernim građanima kojima bi objasnili da biti homoseksualac ne znači ni biti pedofil, ni seksualni manijak, ni silovatelj. Ili bar, da to znači u istoj meri koliko to biva i kod heteroseksualaca. Tuđa ruka svrab ne češe, i zalud će LGBT osobe da se žale na mali trud države, ako same za sebe ne učine ništa korisno.

(Blog B92)