Nebojša Čović: Ja sam Čova, a Ćoki je bio u Đinđićevom kabinetu

Nebojša Čović, potpredsednik Vlade u vreme mandata Zorana Đinđića, u ekskluzivnom intervjuu za Pres kaže da su optužbe advokata Srđe Popovića da je on naručilac atentata na premijera čista besmislica i laž.

Čović demantuje Popovićeve tvrdnje da se on krije iza nadimka Ćoki, i ističe da oni koji su sve zapetljali oko ubistva premijera sada pokušavaju njega da podmetnu da stoji iza tog atentata.

Ko stoji iza te optužbe da ste vi naručilac?

- Oni koji probaju sebe da sakriju od takvih stvari i da na neki način dezavuišu javnost.

Koji su razlozi za te teške optužbe na vaš račun?

- Razlozi su verovatno što sam kao dežurni potpredsednik Vlade u danu kada je ubijen premijer sprečio kliše koji je bio zamišljen - da se napravi haos, da dođe do rušenja sistema. To su moje pretpostavke na osnovu svega što smo prošli. Drugi razlog je u tome što sam već početkom aprila 2003. godine, kada smo bili u dubokom vanrednom stanju i kada su krenula hapšenja, na kolegijumu Vlade Srbije pitao ministra policije da li je moguće da saznamo, barem mi u Vladi, ko je sve išao u Šilerovu ulicu, zašto je išao, kada je išao, da li su se tamo pravile proslave, kakvi su odnosi bili pojedinih ljudi iz vlasti sa „zemuncima", šta se dogodilo nakon otmice Miškovića, ko je posećivao „zemunce" u zatvoru, ko im je odvodio žene u zatvor, da li su možda oni učestvovali u pokušaju hapšenja Slobodana Miloševića... To su sve pitanja koja su ostala bez odgovora. Naravno, na ta pitanja ni do dan-danas nisam dobio odgovor i mislim da sam se zamerio tim ljudima koji su očigledno imali nekakav drugi scenario.

Zašto nećete da kažete na koga sumnjate da stoji iza Đinđićevog ubistva?

- Ne, ja neću da imenujem nikoga iz prostog razloga što je to zadatak istrage. S vremena na vreme se pojavi izjava ponekog kriminalca, poput Bagzija negde 2006, a ako gledate analitički, ovo je nastavak te priče, vešto smišljen i postavljen za štimovanje kroz Simovića. I sad treba da se pravdam i objašnjavam reči ljudi za koje se zna da su kriminalci i da su mleli ljude u mašini za mlevenje. Ako se istina u Srbiji bazira na kriminalcima i zaštićenim svedocima ili na Srđi Popoviću, onda nam je jadna Srbija.

Vas niko iz pravosuđa nije zvao da date iskaz?

- Za osam i po godina koliko je proteklo od ubistva premijera nisam imao nijedan poziv od nadležnih državnih organa da dam izjavu, ali je isto tako neverovatno da umesto da se tužilaštvo bavi tim poslovima i ostali nadležni organi, vi to čitate u medijima preko kojih vam se presuđuje, prave raznorazne lažne konstrukcije i naravno pri tome se ne vodi računa da i mi imamo porodice. Ja mislim da je bruka i sramota prema porodici preminulog premijera, naravno i prema mojoj porodici, ali i prema svim građanima ove zemlje da se dopuštaju ovakve stvari i da mi osam i po godina imamo s vremena na vreme ovakve medijske kampanje koje izgleda imaju za cilj da skrenu pažnju sa pravih počinilaca i organizatora svega toga s jedne strane, a s druge možda u ovim trenucima imaju za cilj da skrenu pažnju sa nekih drugih pitanja kao što je Kosovo, socijalna problematika, svega što se događa u zemlji.

Znači vi smatrate da ima političke pozadine u atentatu na Đinđića?

- Ako bi se politička pozadina nazivala po lokaciji gde se ko nalazio, onda ona može da bude i politička, ali ja mislim da je u javnosti i u pravosudnom sistemu potpuno nerazjašnjeno ko je sve bio u toj Šilerovoj.

Mislite da pravi naručioci atentata hoće da se sakriju iza vašeg imena?

- Ja mislim da je to vrlo blizu istine. Nikada svoje kontakte nisam krio, ali nikada nisam imao kontakte ni sa jednim od „zemunaca", niti sam poznavao te ljude, niti sam ikada bio u Šilerovoj ulici. Poznavao sam isključivo Legiju i to po službenoj dužnosti, tačnije upoznao sam ga 5. oktobra 2000. kada smo pokojni Zoran i ja morali da radimo sa strukturama i policije i ljudi koji nisu baš bliski zakonu kako bi sprečili krvoproliće koje se moglo dogoditi na ulicama Beograda i Srbije. Legija je nakon tih promena bio pukovnik policije i komandant jedne od specijalnih policijskih jedinica. Moj posao je bio takav da sam morao da kontaktiram, ali znam da su i drugi imali kontakte potpuno druge prirode i da su sarađivali ne samo sa njim nego sa čitavim „zemunskim klanom".

Očekujete li da vas ipak pozovu pravosudni organi i ispitaju ili ćete možda sami zakucati na nečija vrata da tražite zaštitu?

- Šta mislite, da treba da obijam vrata da bih dokazao nešto što je istina. Ne pada mi na pamet, ja sam tu, u Beogradu, kome trebam, može da dođe da me pozove. Nikada nisam bežao od toga da dam bilo kakvu izjavu i da eventualno odgovorim na pitanja koja ljudi imaju. Ali ovo što se radi pokazuje dokle smo stigli kao organizovana država. Vreme će pokazati dokle će se i kako ići sa svim ovim.

Razgovarali: Nenad Čaluković, Miloš Garić

(Pres)