Nebojša Atanacković: Slažem se sa ocenom Ane Brnabić da će građani 2018. živeti bolje, ali za dva do tri odsto i pitanje je da li će to uopšte i osetiti

 Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je u Novom danu televizije N1 da je saglasan sa ocenom premijerke da će građani naredne godine živeti bolje, ali ističe da će to poboljšanje biti minimalno i da je pitanje da li će građani to uopšte i osetiti.

“Veliko je pitanje šta znači živeti bolje. Siguran sam da ćemo živeti bolje, ali ne za 10 odsto ili 20 odsto. Biće bolje za onoliko koliko dignemo rast BDP-a. Sigurno je da ćemo imati rast od tri, tri i po odsto, ali da bismo osetili da živimo značajno bolje potrebno je da ti procenti budu pet i više odsto”, objasni je Atanacković i poručio da će građani 2018. živeti bolje za dva do tri odsto, i da je pitanje da li će to uopšte i osetiti.

 Važno je, međutim, da ipak postoji rast i da stvari ne idu na bolje, ističe Atanacković.

A koliko taj privredni rast pomaže država? Privrednici godinama, pa i decenijama, ističu da su visoki porezi, pre svega visoko oporezivanje rada, najveća prepreka za poslovanje.

U Srbiji su trenutno u proceduri izmene nekoliko poreskih zakona.To su Zakon o PDV-u, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o porezu na dohodak građana i uglavnom će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Atanacković kaže da poslodavci još nisu upoznati sa tim na koji način će se promeniti odnos prema porezima i nekim parafiskalnim nametima.

“Imamo obećanje da se radi na donošenju novog zakona koji će regulisati tu oblast. Kažu da će da smanje broj parafiskalnih nameta i da će da postane jasno investitoru šta ga očekuje u kom gradu, i koliko i šta plaća. Najveći problem je da se nešto plaća, a ne zna se zašto. Niti je porez, nizi je taksa, a svaka od opština izmisli nešto drugo”, upozorava on.

Kao važnu meru ističe to što je Ministarstvo finansija ispunilo obećanje i što je nakon povećanja minimalne cene rada za deset odsto, donelo odluku o povećanju neoporezovanog dela zarade sa 11.700 dinara na 15.000 dinara.

“Postoje privredna društva gde niko ne prima minimalac, i tu će ostati ta razlika između 11.700 i 15.000 dinara, i ta razlika može ići direktno zaposlenima, ali može biti i deo akumulacije ka novim investicijama”, objašnjava Atanacković.

Predsednik Unije poslodavaca pozdravlja i odluku da se olakšice za novozaposlene produže za još dve godine, i smatra da je važno da ako se već država trudi da poveća zapošljavanje kroz subvencije stranim investitorima, ima i jednu takvu stimulativnu meru za domaće privrednike.

Ipak, ima zamerke na novi obrazac za elektronsku prijavu PDV-a čija je primena odložena do sredine naredne godine. Tom problematikom se, kako kaže, bavio Savez računovođa i revizora u okviru Unije posodavaca koji je istakao da nije pored dokumenata koji se redovno podnose, nije logično dodavanje još jednog obrasca.

“Problem je i povećanje cene računovodstvenih usluga”, dodaje Atanacković i objašnjava da će zbog novog obrasca za prijavu PDV-a poslodavci morati da zaposle nove računovođe i nabave novi softver.

Paradoksalno je to što bi, kako kaže, elektronsko poslovanje trebalo da pojednostavi procedure, a u ovom slučaju ih komplikuje.

Promene po prvi put idu u korist obveznika

Gost Novog dana bio je i Aleksandar Milanović, glavni i odgovorni urednik stručnog časopisa "Poresko-računovodstveni instruktor" kompanije Paragraf Lex koji ističe da izmene poreskih zakona, ove godine, možda po prvi put idu u korist poreskih obveznika, kako fizičkih lica, tako i privrednih subjekata.

Pored povećanja neoporezivog dela zarade, Milanović ističe da je pozitivno i to što su olakšice za novozaposlene produžene do kraja 2019. godine, tako da će poslodavci koji zaposle nova lica - koja su prethodno bar šest meseci bila na evidenciji nezaposlenih – i dalje imati pravo na povraćaj dela uplaćenih poreza i doprinosa.

Ipak, saglasan je sa ocenama Atanackovića u vezi sa elektronskom prijavom PDV-a i objašnjava da će poslodavci ubuduće morati da podnose i pregled obračuna uz svaku poresku prijavu, zbog čega je potrebno ne samo izmeniti softversku podršku, već i edukovati kadrove, što podrazumeva dodatne troškove.

Podseća da nadležni kao eventualne benefite nove elektronske prijave PDV-a navode to da će privrednici imati sređenije evidencije i da će biti omogućen brži povraćaj PDV-a, ali upozorava da su ti benefiti neizvesni, a da su troškovi poslodavaca neposredni.

Kada je reč o očekivanjima za 2018. godinu, Milanović je saglasan da će građani živeti minimalno bolje, i da će do osetnijeg rasta životnog standarda doći tek uz veći rast BDP-a.

(N1)