Небојша Атанацковић: Слажем се са оценом Ане Брнабић да ће грађани 2018. живети боље, али за два до три одсто и питање је да ли ће то уопште и осетити

 Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић изјавио је у Новом дану телевизије Н1 да је сагласан са оценом премијерке да ће грађани наредне године живети боље, али истиче да ће то побољшање бити минимално и да је питање да ли ће грађани то уопште и осетити.

“Велико је питање шта значи живети боље. Сигуран сам да ћемо живети боље, али не за 10 одсто или 20 одсто. Биће боље за онолико колико дигнемо раст БДП-а. Сигурно је да ћемо имати раст од три, три и по одсто, али да бисмо осетили да живимо значајно боље потребно је да ти проценти буду пет и више одсто”, објасни је Атанацковић и поручио да ће грађани 2018. живети боље за два до три одсто, и да је питање да ли ће то уопште и осетити.

 Важно је, међутим, да ипак постоји раст и да ствари не иду на боље, истиче Атанацковић.

А колико тај привредни раст помаже држава? Привредници годинама, па и деценијама, истичу да су високи порези, пре свега високо опорезивање рада, највећа препрека за пословање.

У Србији су тренутно у процедури измене неколико пореских закона.То су Закон о ПДВ-у, Закон о порезу на добит правних лица, Закон о порезу на доходак грађана и углавном ће се примењивати од 1. јануара 2018. године.

Атанацковић каже да послодавци још нису упознати са тим на који начин ће се променити однос према порезима и неким парафискалним наметима.

“Имамо обећање да се ради на доношењу новог закона који ће регулисати ту област. Кажу да ће да смање број парафискалних намета и да ће да постане јасно инвеститору шта га очекује у ком граду, и колико и шта плаћа. Највећи проблем је да се нешто плаћа, а не зна се зашто. Нити је порез, низи је такса, а свака од општина измисли нешто друго”, упозорава он.

Као важну меру истиче то што је Министарство финансија испунило обећање и што је након повећања минималне цене рада за десет одсто, донело одлуку о повећању неопорезованог дела зараде са 11.700 динара на 15.000 динара.

“Постоје привредна друштва где нико не прима минималац, и ту ће остати та разлика између 11.700 и 15.000 динара, и та разлика може ићи директно запосленима, али може бити и део акумулације ка новим инвестицијама”, објашњава Атанацковић.

Председник Уније послодаваца поздравља и одлуку да се олакшице за новозапослене продуже за још две године, и сматра да је важно да ако се већ држава труди да повећа запошљавање кроз субвенције страним инвеститорима, има и једну такву стимулативну меру за домаће привреднике.

Ипак, има замерке на нови образац за електронску пријаву ПДВ-а чија је примена одложена до средине наредне године. Том проблематиком се, како каже, бавио Савез рачуновођа и ревизора у оквиру Уније посодаваца који је истакао да није поред докумената који се редовно подносе, није логично додавање још једног обрасца.

“Проблем је и повећање цене рачуноводствених услуга”, додаје Атанацковић и објашњава да ће због новог обрасца за пријаву ПДВ-а послодавци морати да запосле нове рачуновође и набаве нови софтвер.

Парадоксално је то што би, како каже, електронско пословање требало да поједностави процедуре, а у овом случају их компликује.

Промене по први пут иду у корист обвезника

Гост Новог дана био је и Александар Милановић, главни и одговорни уредник стручног часописа "Пореско-рачуноводствени инструктор" компаније Параграф Леx који истиче да измене пореских закона, ове године, можда по први пут иду у корист пореских обвезника, како физичких лица, тако и привредних субјеката.

Поред повећања неопорезивог дела зараде, Милановић истиче да је позитивно и то што су олакшице за новозапослене продужене до краја 2019. године, тако да ће послодавци који запосле нова лица - која су претходно бар шест месеци била на евиденцији незапослених – и даље имати право на повраћај дела уплаћених пореза и доприноса.

Ипак, сагласан је са оценама Атанацковића у вези са електронском пријавом ПДВ-а и објашњава да ће послодавци убудуће морати да подносе и преглед обрачуна уз сваку пореску пријаву, због чега је потребно не само изменити софтверску подршку, већ и едуковати кадрове, што подразумева додатне трошкове.

Подсећа да надлежни као евентуалне бенефите нове електронске пријаве ПДВ-а наводе то да ће привредници имати сређеније евиденције и да ће бити омогућен бржи повраћај ПДВ-а, али упозорава да су ти бенефити неизвесни, а да су трошкови послодаваца непосредни.

Када је реч о очекивањима за 2018. годину, Милановић је сагласан да ће грађани живети минимално боље, и да ће до осетнијег раста животног стандарда доћи тек уз већи раст БДП-а.

(Н1)