среда, 29. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Научнице Софија Стефановић и Нина Ђукановић присуствовале годишњој скупштини Рио Тинта у Лондону и постављале питања: Компанија разуме да грађани Србије не желе копање литијума, али они ипак желе да им „објасне вредности пројекта Јадар"
Хроника

Научнице Софија Стефановић и Нина Ђукановић присуствовале годишњој скупштини Рио Тинта у Лондону и постављале питања: Компанија разуме да грађани Србије не желе копање литијума, али они ипак желе да им „објасне вредности пројекта Јадар"

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 07. април 2024.

Годишња скупштина Рио Тинта у Лондону одржана је у четвртак, а у публици су, између осталих, седеле и две грађанке Србије - Софија Стефановић и Нина Ђукановић, иначе истраживачице на Кембриџу и Оксфорду, које су имале бројна питања за представнике те рударске компаније. Главни закључак Рио Тинта је да разуме да их грађани Србије не желе, али да ће се они ипак потрудити да им објасне "вредности пројекта Јадар", пише Нова.рс.

Годишња скупштина акционара Рио Тинта одржана је у Лондону 4. априла. Поред представника ове рударске корпорације, овом догађају присуствовало је и доста публике, а међу свим људима нашле су се и две истраживачице српског порекла, које су имале питања за представнике Рио Тинта.

Прва се обратила Софија Стефановић, докторанткиња која на престижном универзитету Кембриџ комбинује истраживање и активизам.

Стефановић је на самом почетку нагласила да пројекат „Јадар“ на скупштини није споменут, иако је у Србији пре свега неколико дана објављено да компанија активно води кампању како би „оживела“ пројекат, пише порртал Нова.рс.

„Стотине хиљада грађана говори ‘не’ овом пројекту већ годинама. Текућа кампања да он оживи, путем медија, као и кроз велика улагања у локалне пројекте, после укидања пројекта и грађанског отпора, звучи као супротност бризи о којој се пуно говорило на овој скупштини. То је недемократски чин, друштвени инжењеринг за прихватање пројекта који прети да потпали друштвени сукоб. Да стварно слушате, чули бисте да је одговор био чврсто ‘не’, и тако је већ дуже време, од стране многих група у Србији и иностранству“, рекла је Стефановић.

Потом је прешла на своја и питања локалних група на која до сада није договорено:

1. У складу са вашом декларисаном друштвеном, природном и корпоративном одговорношћу (ЕСГ) и посвећеношћу „бризи, храбрости и радозналости“ (3Ц), зашто не прихватите и јасно објавите акционарима да сте у Србији изгубили поверење?

2. Зашто не прихватите одговорност за ту пропаст, не поправите штету на земљиштву и повучете се – што локалне групе и савезници траже већ дуже време?

3. Зашто сте почели да откупљуете земљу и имовину у долини Јадра пре добијања неопходних дозвола и одобрења за пројекат?

4. У светлу изјава представника власти које су алудирале на корупцију: Да ли сте добили превремена обећања да ће пројекат бити одобрен?

Рио Тинто и даље „верује у пројекат Јадар"

На њена питања, први је одговорио председавајући у Управи Рио Тинта Доминик Бартон, који је рекао да је компанија упозната са ставом људи о руднику литијума у Србији.

„Чули смо за забринутост људи, видимо то. Верујемо да пројекат не мора да угрози природно окружење и пољопривреду у региону. Верујемо да постоји значајан потенцијал за државу. Слушали смо и разговарали са 3.000 људи о њиховим становиштима. Нагласио бих да је на људима и Влади Србије да ли ћемо добити дозволу да радимо било шта“, рекао је Бартон.

Потом је одговорила и Шинејд Кауфман, извршна директорка Рио Тинта за минерале, која је рекла да „чврсто верују да пројекат ‘Јадар’ јесте изводљив без компромитовања доброг стања и природе у региону“.

Према њеним речима, Рио Тинто је извршио студије процене утицаја на природну средину пре много година, у оквиру процедуре за добијање дозвола, али ти извештаји нису објављени јер је Влада Србије укинула дозволе.

„Од тада смо радили две ствари. Радили смо на комуникацији са што више људи са разних страна који су желели да причају са нама, да разумемо њихову забринутост и да им пружимо информације о пројекту. Нисмо имали прилику да објаснимо пројекат у оквиру добијања дозволе, јер су оне биле укинуте пре тога. Друго, радили смо да објавимо што више информација на нашем сајту и да их делимо локално, регионално, национално и интернационално – да објаснимо шта би тај пројекат био. Посвећени смо наставку разговора са људима из Србије, цивилним друштвом, Владом и заинтересованим странама да виде вредности пројекта. На људима је да одлуче, а верујемо да је ипак вредно погледати дубоко у ‘срце’ пројекта како би могао да се одговорно, у корист људи у Србији“, рекла је.

Стефановић је, након ових одговора, прокоментарисала да би многи истраживачи ово назвали друштвеним инжењерингом, и још једном затражила одговор на питање о откупу земљишта и имовине, као и о корупцији. Извршни директор Рио Тинта Јакоб Стаусхолм кратко је рекао да су купили „много земље када су имали дозволе, а онда су пре две године те дозволе поништене.

„Локално становништво је одбило рудник“

Представницима Рио Тинта се потом обратила Нина Ђукановић, истраживачица на Оксфорд универзитету. Она се надовезала на неке тачке из уводног излагања о тензијама између друштвених и еколошких аспеката и добијања дозвола, као један од највећих изазова у ублажавању ефеката климатских промена.

„Чули смо много о значају ‘критичних сировина’, као и о улози коју Рио Тинто види за себе у томе. Ово је веома важно у контексту литијума у Србији, јер настављате да говорите о пројекту у оквиру ‘зелене транзиције’, а у ствари правите лажан избор између климатских промена и очувања природе. Локалне групе у долини Јадра живе у блиском односу са својим природним окружењем. Кажете да ће они одлучити, али они су већ одлучили, више пута“, рекла је Ђукановић.

Она је подсетила да је на врхунцу протеста 2021. године више од 100.000 људи у 50 градова Србије блокирало путеве, ауто-путеве и мостове у периоду од неколико недеља, што је и довело до укидања пројекта.

„Локално становништво је одбило рудник. Сугестије које праве неки ваши локални представници и ви данас – да је одбити пројекат заправо игнорисање важности ублажавања климатских промена, јесте тешка искривљена слика стварности на месту где људи бране своје право на другачију одрживу будућност, засновану на односу са земљом и чистом водом, ваздухом и земљиштем“, рекла је Стефановић.

Потом је упитала:

1. Зашто се и даље бавите овим и зашто настављате са причом која је веома уска визија енергетске транзиције, уопште не узимајући у обзир правду и локална права?

2. Да ли ћете да признате да је Рио Тинто један од највећих загађивача у историји, да је рударска индустрија један од главних разлога губитка шума и биодивертитета у свету?

3. Подаци Владе Србије предвиђају да ће емисија ЦО2 и загађење које узрокује рударска индустрија у земљи наставити драматично да расту, неколико ветротурбина и соларних панела то неће променити. Да ли ћете и то признати?

4. Зашто настављате са овом „зеленом“ екоманупулацијом насупрот јасном одбијању пројекта од стране локалних група и домаће и међународне активистичке заједнице?

Први је одговорио председавајући у Управи Рио Тинта Доминик Бартон, који је рекао „да уопште није било много информација“. Како каже, покушавали су да поштујеу све законе, а да сада треба да осигурају да све информације које имају буду доступне, „да би људи бар разумели о чему се ради, холистички“. Бартон је рекао и да су примедбе које су добили утицале су на промену плана како би све изгледало.

„На крају, као што сам рекао, биће на људима у Србији и на Влади да одлуче да ли да то урадимо. То је закључак“, рекао је.

Иначе, према писању локалних медија, баш у дану одржавања скупштине акционара Рио Тинта у Лондону, у Крагујевцу је требало да се одржи округли сто „Пројекат Јадар – како проценити добре и лоше стране“, уз уводну презентацију проф. др Александра Јововића са Машинског факултета у Београду. Јововић је иначе био ангажован као руководилац пројекта 2018. за израду извештаја о недостацима пројекта Јадар. У међувремену је организатор отказао догађај, јер се „нису стекли услови за одржавање“.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер