петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Највећа стопа незапослености у државама еврозоне у последњих 10 година
Хроника

Највећа стопа незапослености у државама еврозоне у последњих 10 година

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 08. август 2009.

Као последица рецесије која је погодила Европу, стопа незапослености у државама еврозоне порасла је на 9,5 одсто, што је највећа стопа незапослености у последњој деценији.

Број незапoслених у земљама еврозоне највећи је у последњих десет година, саопштила је Европска комисија. Суморну статистику, по којој стопа незапослености износи око 9 и по одсто, прати добра вест да је она мања од прогнозиране.

У 16 земаља које су прихватиле евро, без посла је 15 милиона људи, док је у Европској унији око 22 милиона незапослених. Истовремено, еврозона већ други месец бележи пад инфлације.

Због таласа незапослености, који је, због дубоке рецесије последњих месеци запљуснуо Стари континент, пре свих испаштају радници, млади и најсиромашнији. Рекордер по незапослености у еврозони, са чак 19% - је Шпанија, чија је привреда већ годину дана у рецесији.

Међу онима који чекају у дугим редовима испред завода за запошљавање, више је оних који остају кратких рукава.

Шпанска влада донела је план о обнови инфраструктуре, вредан 10 милијарди евра, који треба да помогне отварању 30.000 радних места.

При том, ангажовање радника на изградњи инфраструктуре није и трајно решење проблема незапослености, с обзиром на то да се грађевински радници ангажују на 4 до 6 месеци.

Од маја до јуна, у еврозони је без посла остало 246.000 људи. Портпаролка Европске комисије Амелиа Торес објашњава да је то мање него претходног месеца.

"Врхунац незапослености био је у Марту, када је отпуштено 626.000 људи, што значи да је тренд отпуштања слабији", наводи Торес.

Снажне ударе кризе претрпеле су и балтичке земље - Летонија, Литванија и Естонија, у којима је незапосленост готово утростручена.

За последњих годину дана, у Летонији је достигла 16,3 одсто. Некадашњи узор неолибералне транзиције, Естонија, има незапосленост од 15,6 одсто, док је у Литванији незапослено 14,3 одсто радника.

Најмању незапосленост има Холандија - 3,2 одсто, а највећа европска привреда Немачка - 7,7%.

Раст незапослености у еврозони прати пад малопродајних цена, зато што људи више штеде у условима кризе.

У јуну је инфлација била 0,1 одсто, пре годину дана била је рекордно висока, 4 и по одсто. Јефтинија нафта и мања потражња за енергентима и другом робом, узрок су негативне инфлације и тај тренд ће се, кажу аналитичари, наставити наредних месеци.

За разлику од Европе, у Америци је прошлог месеца било мање незапослених него што се очекивало - 14 и по милиона. Стопа незапослености пала је за један проценат - на 9.4 одсто. То је прво смањење још од априла протекле године.

Охрабрујући податак из Министарства за рад је доказ више да водећа светска економија полако превазилази најтежу економску кризу од времена велике депресије.

Председник Барак Обама рекао је да су стимулативне мере његове админстрације помогле да се виде први знаци економског опоравка.

Обама је нагласио да амерички финасијски систем није више на ивици колапса и да ће отварање нових радних места обезбедити почетак изласка из рецесије.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер