Награда „Добричин прстен” уручена Микију Манојловићу

БЕОГРАД – Награда Удружења драмских уметника Србије за животно дело „Добричин прстен” уручена је истакнутом драмском уметнику Предрагу Микију Манојловићу на свечаности у Југословенском драмском позоришту.

У препуној сали његових колега, пријатеља и поштовалаца били су и премијер Ивица Дачић и министар културе Србије Братислав Петковић.

Манојловић је 28. лауреат тог високог сталешког признања, на чији је историјат подсетила председница Удружења Љиљана Ђурић. Она је најавила да ће ова годишња награда убудуће бити додељивана бијенално.

Председник жирија Предраг Ејдус образложио је да Манојловић „спада међу оне драгоцене драмске уметнике који су својим глумачким резултатима и стилом наговестили и увели нови сензибилитет глуме који је одговарао најсавременијем сензибилитету публике”.

„Он спада међу уметнике који стварају стил свог времена. Посебно је значајно што је Манојловић са 35 главних улога у театру, 67 на филму и још много на телевизији у ово време поплаве комерцијализма остао на бранику уметности највишег ранга, без компромиса”, истиче се у образложењу жирија.

Златну копију прстена великана српског глумишта Добрице Милутиновића (коју израђује Златара Мајданпек), Манојловићу је уручила Јелисавета Саблицих.

Поздрављен бурним аплаузом, Манојловић, син глумаца, рекао је да би за њега све било другачије да није већ са својих пет година стао на сцену Народног позоришта у Нисасу, али и да није било низа уметника које памти као дете.

Навео је Милана Ајваза, Вјекослава Афрића, Јозу Лауренчића, Миливоја Живановића, Миру Ступицу, затим имена претходних добитника Добричиног прстена, почев од Љубе Тадића, као и припадника своје генерације, многих значајних писаца, редитеља, критичара.

„Све су то узори. Не бих се развијао тако како јесам без њиховог утицаја на мене, али и на развој наше средине и културе”, рекао је он.

Подсетивши на лошу материјалну ситуацију за културу у Србији, истакао је да кључ креативности не лежи код оних који имају кључ од буџета, већ код самих уметника, али да држава мора да се стара о установама културе које је основала.

„Јесте ово свечарски тренутак, али морам да скренем пажњу, ако имам коме, да се према позоришту и култури овог грарда, према стратешком благу ове државе односи са разумевањем и са свешћу да ништа не откључава врата - ближа, даља, европска и друга, од културе и образовања. Ко то не разуме, не треба да седи на том месту”, нагласио је он, добивши поново буран аплауз.

Претходно су о Манојловићу са пуно емоција, похвала и уз понеку анегдоту говорили колеге Богдан Диклић и Мирјана Карановић, драмски писац Душан Ковачевић, редитељи из Србије и бивше Југославије Егон Савин, Харис Пашовић, Паоло Мађели, Слободан Унковски, као и критичар Милан Влајчић и театролог Јован Ћирилов.

На његову каријеру подсетиле су фотографије и инсерти из представа и филмова, уз живу музику бенда Јована Маљоковића.

Финансијску помоћ додели награде дали су Министарство културе и информисања Србије и Секретаријат за културу града Београда, а подршку организацији свечаности Југословенско драмско позориште.

(Танјуг)