Na pomolu novi oružani sukobi na Kosovu i Metohiji?

Bajram Redžepi, ministar policije u privremenim kosovskim vlastima, ozbiljno planira da na sever Kosova, gde i dalje opstaje srpski živalj, pošalje specijalne jedinice policije da, kako kaže, uspostave red. Ova prilično smela najava izazvala je pometnju u Srbiji, a sam predsednik Tadić ju je okarakterisao kao ratnu pretnju!

Čijom puškom "puca" Bajram Redžepi?

Predsednik Srbije Boris Tadić je naglasio da će zbog pretećeg tona kosovskog ministra policije, za sva buduća dešavanja u južnoj srpskoj pokrajini biti odgovorna isključivo Priština. Situacija je kulminirala kada je Bajram Redžepi na to poručio Tadiću da gleda svoja posla i ne meša se u kosovska pitanja:

- Bez obzira na Tadićevu izjavu neću odustati od uspostavljanja vladavine zakona na severu Kosova. Pripadnici kosovske policije uskoro će ući na to područje radi hapšenja kriminalaca i uspostavljanja vladavine prava. Ne šaljem jedinice specijalne policije u Kragujevac, niti u bilo koji drugi srpski grad, već na teritoriju države Kosovo – rekao je Redžepi.

Koliko je ozbiljna situacija u južnoj srpskoj pokrajini za S media portal otkriva Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost:

- Očekujem novo nasilje na severu Kosova, za sada sporadično, ali će se i to menjati kako se bude menjala politička situacija. Redžepijeva pretnja je veoma ozbiljna i dodatno destabilizuje situaciju. Mislim da je spreman da je ostvari, imajući u vidu da je reč o čoveku kome nasilje nije strano. Redžepi iza sebe ima bogatu istoriju učešća u oružanim pobunama i terorističkim organizacijama.

Redžepi vojni hirurg u jedinicama OVK

Ime Bajrama Redžepija Srbima nikad nije donelo ništa dobro. Poznat je po tome što je bio vojni hirurg u jedinicama Oslobodilačke vojske Kosova, zatim premijer Kosova u vreme martovskog pogroma nad Srbima 2004, potom predsednik južnog dela Kosovske Mitrovice, i sada, u veme poslednjih nemira, ministar kosovske policije.

- Redžepi je bio premijer u vreme masovnih napada na Srbe i ne samo da privremene institucije Kosova tada nisu učinile ništa da se spreče nasilje, već postoje ozbiljne indicije da su čak bili i podstrekači.

Reč je o čoveku kome nasilje nije strano i koji ima vreliju krv nego što je potrebno za političara. Takve preteće poruke ne bi slao niko ko istinski želi mir i stabilizaciju u regionu. Bolje bi mu bilo da akcenat stavi na bezbednost, borbu protiv organizovanog kriminala i druga značajna pitanja na Kosovu, a ne da zapaljivim parolama skreće pažnju stanovništva sa istinskih tema i lošeg života – kaže Dragišić.

Dobri poznavaoci prilika kažu da je napetost koja se oseća posledica približavanje roka kada Međunarodni sud pravde u Hagu treba da zauzme stav o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. To je svojevrstan pritisak na Sud da odluči da je nezavisnost završena stvar o kojoj više ne treba razgovarati.

Sagovornici S media portala naglašavaju da kosovski Albanci nikada nisu povukli nijedan potez bez konsultacija sa moćnim partenerima i zaštitnicima u Vašingtonu i NATO paktu. Tako i Redžepijeva izjava i nervoza koja se oseća posle tri napada na Srbe, od kojih bi se dva mogla okarakterisati kao teroristička, nisu samo lični stav ministra policije ili kosovske vlade.

A šta bi se dogodilo ako bi zaista albanski specijalci krenuli put severnog Kosova?

Dragišić tvrdi da bi došlo do novih oružanih sukoba.

- I kosovski Albanci i međunarodna zajednica računaju da će se Srbija boriti političkim sredstvima, i ona će to, zaista, činiti ako čine i drugi. Ali, na nasilje će morati da odgovori nasiljem. To bi bila bačena rukavica na koju Srbija ne bi mogla da ne reaguje. Nismo reagovali kada je aktom priznavanja Kosova grubo prekršena Rezolucija 1244, ali ako bi neko krenuo u ozbiljno proterivanje Srba, morali bismo da reagujemo. Albanski lideri na Kosovu ponašaju se komotno verujući da je Srbija nemoćna da zaštiti sebe, Srbe i ostale ne-Albance, ali mislim da greše. To nije ratnohuškačka politika, već ponašanje normalno za svaku državu. Ako bi država mirno gledala novo etničko čišćenje, postavlja se pitanje koliko je suverena – tvrdi Dragišić.

Sagovornik S media portla iz vrha policije kaže da je sasvim legitimno da se država brani vojnom silom. Nejasno je, međutim, ko bi išao na Kosovo da zaštiti srpski živalj ako se zna kako su prošli pripadnici vojske i policije koji su to ranije činili.

Jedan broj je poginuo, a preživeli su danas ili invalidi ili penzioneri ili se nalaze na raznim crnim listama, bez obzira da li su okrivljeni za ratni zločin, i protiv njih razne organizacije vode kampanje.

Veliko je pitanje, slažu se sagovornici S media portala, da li bi ponovo mogla da se napravi patriotska atmosfera i pokrenu ljudi u odbranu, recimo, Leposavića i Leška, koji su bili u sastavu Centralne Srbije, ako se zna kako su prošli učesnici rata na Kosovu i Metohiji ’98. I ’99. godine.

Drugo veliko pitanje je ko bi nam u toj borbi bio protivnik – da li samo Bajram Redžepi ili možda NATO, pošto je odavno poznato da Albanci ništa ne rade na svoju ruku, već isključivo na mig moćnih zaštitnika.

- Vojna opcija je poslednja o kojoj treba da razmišljamo i predstavlja krah međunarodne civilne misije na Kosovu. Uvek treba imati na umu da je Srbija izgubila svaku teritoriju na koju je ušla silom. Bojim se da Albanci provociraju i priželjkuju da se Srbija lati oružja i krene, da bi se još jednom prikazali kao žrtve, kao što su radili 1998. Važno da Beograd sada povuče pametan potez i ne reaguje silom (ako za to nije dobio zeleno svetlo od međunarodne zajednice), već da Euleksa traži da spreči retoriku poput Redžepijeve i, naravno, takvo delovanje, odnosno slanje specijalaca na sever – naglašava sagovornik S media portala iz policije.

Vehabije čekaju mig Prištine

Ako bi se Redžepijeve pretnje ispunile, postavlja se pitanje koje su to specijalne snage koje bi krenule na sever Kosova.

Vojno-politički komentator Milovan Drecun kaže da su najnoviji događaji pokušaj kosovskih Albanaca da nasilno realizuju plan Pitera Fejta za stavljanje Kosova pod policijsko-vojnu upravu i paravlast Prištine i Euleksa, a da bi njegova realizacija mogla da teče ovako:

- Kosovske policijske snage imaju specijalne snage u južnom delu Mitrovice, posebno jedinicu ROSU koja već duže vreme upada na sever i maltretira srpsko stanovništvo. Na jugu je raspoređena i tzv.vojska Kosova koja čeka naredbu za intervenciju na severu. Najviše, međutim, zabrinjava prisustvo paravojnih islamskih, terorističkih, vehabističkih grupa na jugu Kosova, posebno jedinice „Abu Bekir Sidik“, koju predvodi Ekrem Avdiju. Po dokumenatciji obaveštajaca KFOR-a, ova jedinica povezana je sa Al-Kaidom i deluje na celom Kosovu. Svoje ljude ubacili su i u Bošnjačku mahalu, ali se mogu videti i u drugim delovima severnog Kosova, recimo u Brđanima ili naselju „Tri solitera“. Patroliraju sa naoružanjem, izviđaju teren, prate prisustvo državnih organa Srbije, posebno u Kosovskoj Mitrovici, i čekaju, ako dobiju naređenje iz Prištine, da upadnu na teritoriju koju kontrolišu Srbi.

Drecun naglašava da su to „teški“ ekstremisti, obučeni u kampovima, da imaju dovoljno opreme i ekslpoziva da izazovu bilo kakve nerede:

- Imamo saznanja da je pre šest meseci, u nekadašnjoj kasarni vojske Srbije u Južnoj Mitrovici, boravilo nekoliko desetina vehabija, među kojima i oni iz Novog Pazara, koji su u strogoj tajnosti sporovodili vojnu obuku. To pokazuje spregu vlade Prištine i terorista. Ti obučeni i opasni ljudi svakako bi se umešali u sukob ako bi Priština, uz saglasnost Brisela i Vašingtona, nasilno pokušala da uspostavi vlast nad severom Kosova.

Po Drecunovoj oceni, ipak, ne bi trebalo da dođe do ozbiljnijih sukoba jer ni Beograd ni Priština neće krenuti u akciju bez odobrenja međunarodne zajednice:

- Verujem da bi se Srbija u tim okolnostima, ipak, ograničila na oštre verbalne osude i traženje od međunarodne akcije i Saveta bezbednosti da reaguju. Ne verujem da bi samoinicijativno krenula u vojnu akciju. Srbi sa severa Kosova bi se verovatno organizovali i suprotstavili nasilju i tu bi došlo do sukoba, ali nikako do pravog rata.

(Smedia.rs)