На помолу нови оружани сукоби на Косову и Метохији?

Бајрам Реџепи, министар полиције у привременим косовским властима, озбиљно планира да на север Косова, где и даље опстаје српски живаљ, пошаље специјалне јединице полиције да, како каже, успоставе ред. Ова прилично смела најава изазвала је пометњу у Србији, а сам председник Тадић ју је окарактерисао као ратну претњу!

Чијом пушком "пуца" Бајрам Реџепи?

Председник Србије Борис Тадић је нагласио да ће због претећег тона косовског министра полиције, за сва будућа дешавања у јужној српској покрајини бити одговорна искључиво Приштина. Ситуација је кулминирала када је Бајрам Реџепи на то поручио Тадићу да гледа своја посла и не меша се у косовска питања:

- Без обзира на Тадићеву изјаву нећу одустати од успостављања владавине закона на северу Косова. Припадници косовске полиције ускоро ће ући на то подручје ради хапшења криминалаца и успостављања владавине права. Не шаљем јединице специјалне полиције у Крагујевац, нити у било који други српски град, већ на територију државе Косово – рекао је Реџепи.

Колико је озбиљна ситуација у јужној српској покрајини за С медиа портал открива Зоран Драгишић, професор на Факултету за безбедност:

- Очекујем ново насиље на северу Косова, за сада спорадично, али ће се и то мењати како се буде мењала политичка ситуација. Реџепијева претња је веома озбиљна и додатно дестабилизује ситуацију. Мислим да је спреман да је оствари, имајући у виду да је реч о човеку коме насиље није страно. Реџепи иза себе има богату историју учешћа у оружаним побунама и терористичким организацијама.

Реџепи војни хирург у јединицама ОВК

Име Бајрама Реџепија Србима никад није донело ништа добро. Познат је по томе што је био војни хирург у јединицама Ослободилачке војске Косова, затим премијер Косова у време мартовског погрома над Србима 2004, потом председник јужног дела Косовске Митровице, и сада, у веме последњих немира, министар косовске полиције.

- Реџепи је био премијер у време масовних напада на Србе и не само да привремене институције Косова тада нису учиниле ништа да се спрече насиље, већ постоје озбиљне индиције да су чак били и подстрекачи.

Реч је о човеку коме насиље није страно и који има врелију крв него што је потребно за политичара. Такве претеће поруке не би слао нико ко истински жели мир и стабилизацију у региону. Боље би му било да акценат стави на безбедност, борбу против организованог криминала и друга значајна питања на Косову, а не да запаљивим паролама скреће пажњу становништва са истинских тема и лошег живота – каже Драгишић.

Добри познаваоци прилика кажу да је напетост која се осећа последица приближавање рока када Међународни суд правде у Хагу треба да заузме став о легалности једнострано проглашене независности Косова. То је својеврстан притисак на Суд да одлучи да је независност завршена ствар о којој више не треба разговарати.

Саговорници С медиа портала наглашавају да косовски Албанци никада нису повукли ниједан потез без консултација са моћним партенерима и заштитницима у Вашингтону и НАТО пакту. Тако и Реџепијева изјава и нервоза која се осећа после три напада на Србе, од којих би се два могла окарактерисати као терористичка, нису само лични став министра полиције или косовске владе.

А шта би се догодило ако би заиста албански специјалци кренули пут северног Косова?

Драгишић тврди да би дошло до нових оружаних сукоба.

- И косовски Албанци и међународна заједница рачунају да ће се Србија борити политичким средствима, и она ће то, заиста, чинити ако чине и други. Али, на насиље ће морати да одговори насиљем. То би била бачена рукавица на коју Србија не би могла да не реагује. Нисмо реаговали када је актом признавања Косова грубо прекршена Резолуција 1244, али ако би неко кренуо у озбиљно протеривање Срба, морали бисмо да реагујемо. Албански лидери на Косову понашају се комотно верујући да је Србија немоћна да заштити себе, Србе и остале не-Албанце, али мислим да греше. То није ратнохушкачка политика, већ понашање нормално за сваку државу. Ако би држава мирно гледала ново етничко чишћење, поставља се питање колико је суверена – тврди Драгишић.

Саговорник С медиа портла из врха полиције каже да је сасвим легитимно да се држава брани војном силом. Нејасно је, међутим, ко би ишао на Косово да заштити српски живаљ ако се зна како су прошли припадници војске и полиције који су то раније чинили.

Један број је погинуо, а преживели су данас или инвалиди или пензионери или се налазе на разним црним листама, без обзира да ли су окривљени за ратни злочин, и против њих разне организације воде кампање.

Велико је питање, слажу се саговорници С медиа портала, да ли би поново могла да се направи патриотска атмосфера и покрену људи у одбрану, рецимо, Лепосавића и Лешка, који су били у саставу Централне Србије, ако се зна како су прошли учесници рата на Косову и Метохији ’98. И ’99. године.

Друго велико питање је ко би нам у тој борби био противник – да ли само Бајрам Реџепи или можда НАТО, пошто је одавно познато да Албанци ништа не раде на своју руку, већ искључиво на миг моћних заштитника.

- Војна опција је последња о којој треба да размишљамо и представља крах међународне цивилне мисије на Косову. Увек треба имати на уму да је Србија изгубила сваку територију на коју је ушла силом. Бојим се да Албанци провоцирају и прижељкују да се Србија лати оружја и крене, да би се још једном приказали као жртве, као што су радили 1998. Важно да Београд сада повуче паметан потез и не реагује силом (ако за то није добио зелено светло од међународне заједнице), већ да Еулекса тражи да спречи реторику попут Реџепијеве и, наравно, такво деловање, односно слање специјалаца на север – наглашава саговорник С медиа портала из полиције.

Вехабије чекају миг Приштине

Ако би се Реџепијеве претње испуниле, поставља се питање које су то специјалне снаге које би кренуле на север Косова.

Војно-политички коментатор Милован Дрецун каже да су најновији догађаји покушај косовских Албанаца да насилно реализују план Питера Фејта за стављање Косова под полицијско-војну управу и паравласт Приштине и Еулекса, а да би његова реализација могла да тече овако:

- Косовске полицијске снаге имају специјалне снаге у јужном делу Митровице, посебно јединицу РОСУ која већ дуже време упада на север и малтретира српско становништво. На југу је распоређена и тзв.војска Косова која чека наредбу за интервенцију на северу. Највише, међутим, забрињава присуство паравојних исламских, терористичких, вехабистичких група на југу Косова, посебно јединице „Абу Бекир Сидик“, коју предводи Екрем Авдију. По докуменатцији обавештајаца КФОР-а, ова јединица повезана је са Ал-Каидом и делује на целом Косову. Своје људе убацили су и у Бошњачку махалу, али се могу видети и у другим деловима северног Косова, рецимо у Брђанима или насељу „Три солитера“. Патролирају са наоружањем, извиђају терен, прате присуство државних органа Србије, посебно у Косовској Митровици, и чекају, ако добију наређење из Приштине, да упадну на територију коју контролишу Срби.

Дрецун наглашава да су то „тешки“ екстремисти, обучени у камповима, да имају довољно опреме и екслпозива да изазову било какве нереде:

- Имамо сазнања да је пре шест месеци, у некадашњој касарни војске Србије у Јужној Митровици, боравило неколико десетина вехабија, међу којима и они из Новог Пазара, који су у строгој тајности спороводили војну обуку. То показује спрегу владе Приштине и терориста. Ти обучени и опасни људи свакако би се умешали у сукоб ако би Приштина, уз сагласност Брисела и Вашингтона, насилно покушала да успостави власт над севером Косова.

По Дрецуновој оцени, ипак, не би требало да дође до озбиљнијих сукоба јер ни Београд ни Приштина неће кренути у акцију без одобрења међународне заједнице:

- Верујем да би се Србија у тим околностима, ипак, ограничила на оштре вербалне осуде и тражење од међународне акције и Савета безбедности да реагују. Не верујем да би самоиницијативно кренула у војну акцију. Срби са севера Косова би се вероватно организовали и супротставили насиљу и ту би дошло до сукоба, али никако до правог рата.

(Smedia.rs)