Početna strana > Hronika > Krušedol: Centralnom manifestacijom "Oluja je pogrom", obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojnoj akciji; Patrijarh Irinej: "Oluja" je bila zločin i plan hrvatske države
Hronika

Krušedol: Centralnom manifestacijom "Oluja je pogrom", obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojnoj akciji; Patrijarh Irinej: "Oluja" je bila zločin i plan hrvatske države

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 05. avgust 2019.

UKRATKO

  • Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.
  • Hrvatska vojska je 5. avgusta ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH.
  • Proterano je više od 220.000 Srba, a podaci o broju nestalih kreću se od 745 osoba do 1.183.
  • Po podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, tokom akcije "Oluja" ubijeno je 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili.
  • U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva.
  • Prema konačnoj presudi Haškog tribunala, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

 

Patrijarh Irinej: Stradanje krajiških Srba planirano od najvišeg državnog vrha Hrvatske

Patrijarh Irinej podsetio je da je "Oluja" bila zločin koji je planirala hrvatska država i osudio ćutanje rimokatoličke crkve.

Ćutanje je, kako kaže, osnažilo mnoge koji su činili zlo i "ostali neosuđeni od te božanske organizacije".

Najtragičnije je, kaže patrijarh, to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas, a naše je, kaže, da pamtimo, i da kao hrišćani oprostimo kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje.

Irinej je, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“, u Krušedolu, rekao da se na današnji dan sećamo mnogobrojnog stradalog i pobijenog srpskog naroda, koji je nevino stradao.

"Njihovo stradanje bilo je planirano od najvišeg vrha tadašnje države Hrvatske, a imalo je cilj da taj kraj potpuno očisti od prisustva srpskog naroda, naroda koji je vekovima živeo na tim prostorima, narodu koji je uveliko doprinosio u svemu u životu i istoriji hrvatskog naroda. Taj plan predstavlja plan kojim su planirani da istrebe svaki koren i svaki trag srpskog naroda na prostorima na kojima su živeli", rekao je on.

Stradanja u "Oluji", prema njegovim rečima, ravna su stradanjima našeg naroda za vreme Drugog svetskog rata, a ni u čemu se ne razlikuje, nažalost, i u broju zrtava, rekao je patrijarh.

Broj stradalih u toj akciji nikada nećemo doznati,a znaju ga oni u čije ime su postradali.

Ukazao je da su u toj akciji stradali oni najnemoćniji i oni koji nisu mogli da pruže otpor, a to su bili stariji, žene i deca.

Posebno je naglasio decu, podsetivši da je Hrvatska bila jedina na čijoj teritoriji su, tokom Drugog svetskog rata, postojali dečji logori kroz koje je prošlo i stradalo 50.000 naše dece.

"Nažalost, njihova stradanja, koja su poznata širom sveta, ostavila su nema usta onih koji su trebalo da kažu svoju reč o nevinom stradanju naroda. Dugo smo očekivali da tu reč čujemo od onih koji su bili najnadležniji da svojom rečju osude zločin koji je počinjen, a to je rimokatolička crkva. Od nje smo očekivali osude zločina, ali je ona do današnjeg dana otćutala. Njeno ćutanje je osnažilo mnoge koji su zlo činili i ostali neosuđeni od te božanske organizacije", podvukao je on.

Irinej je kazao da je reč crkve vrlo važna i značajna, i da se mnogo toga verovatno ne bi desilo da se ta reč čula.

"I danas ono što se dešava je slično onome što se desilo. I danas čujemo da su dva ugledna biskupa na Kosovu i Metohiji služili misu na ruševinama jedne srpske pravoslavne crkve. Čuli smo i reči njihove da je to njihova zemlja, da je to bila pre svake religije, da je i bila pre Hrista. Ja bih dodao i da je verovatno po njima bila i pre postojanja sveta. Ovo su sve ideje iz prošlosti koje se nažalost ostvaruju i danas", rekao je on.

Irinej je je najavio da će se o tom događaju Srpska pravoslavna crkva obratiti poglavaru rimokatoličke crkve u koga, kako je dodao, ima puno poverenje.

"Ovaj događaj ne sme ostati nekomentarisan", podvukao je on.

Poglavar srpske crkve istakao je da je ono što je najtragičnije za nas i naše vreme to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas.

"To zlo zločinačko nije umrlo, živi i danas na tragediju našeg naroda, ali ne samo na našu tragediju, već celog hrišćanstva", upozorio je on.

Irinej je kazao da ono što možemo jeste da se molimo da se ovakva zla i zločini ne dese nigde u svetu, i da treba da učimo da kao hrišćani oprostimo, ali onda kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje.

"To očekujemo mi i crkva hrišćanska, a očekujemo i od naše braće po Hristu i Jevanđelju da osude i da ne ostane nekažnjen osudom", poručio je on.

Patrijarh je rekao da razume patnju onih koji su sve šsto su imali stavili na prikolicu i pošli u neizvesnost, ne znajući ni kuda idu ni šta ih očekuje, što je, podvukao je, strašna tragadija našeg vremena.

"Sećamo se ovog dana i smemo nikada i nipošto da ga zaboravimo. Moramo reći našoj deci šta se desilo, da zapamte i da prenesu generacijama koje dolaze posle nas i posle njih, jer ovo zlo ne sme da se zaboravi", rekao je Irinej.

Dodao je da zna da nije čitav narod takav, te da zna puno čestitih i poštenih ljudi koji su osudili i osuđuju sve što se desilo u Hrvatskoj, ali njihov glas, primetio je, nažalost ili ne sme ili ne može da se čuje.

"Molimo se za sve nevino postradale, oni su naši novomučenici, ovenčani vencem mučenioštva. Postradali su časno i pošteno. Neka ih Gospod primi gde su preci naši, sa molbom da se ovakav zločin nikada više i nigde ne desi. Večna im slava", rekao je poglavar SPC.

Vučić: Danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti

Danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti, poručio je večeras iz Krušedola predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Posebno sam ponosan, i molim vas da ih pozdravite, jer su sa nama svi srpski politički predstavnici iz Crne Gore - za razliku od zvanične Podgorice, koja svoje predstavnike šalje na Dan pobede u Knin. Sa nama su i predstavnici našeg naroda iz Slovenije, Severne Makedonije, a posebno veliki pozdrav predstavnicima SNV iz Hrvatske", rekao je Vučić u Krušedolu.

Kako je rekao, danas je, 4. avgust, težak, užasan dan za svakog Srbina ma gde na planeti da živi.

"Rekao sam ovo, jer kao što vidite danas u obeležavanju ovog dana možemo svi da budemo ujedinjeni, ne mislimo uvek isto, ali danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti", ističe Vučić.

Zahvalan je Miloradu Dodiku na inicijativi koju su pokrenuli pre 6 godina, da se zajednički obeležava stradanje našeg naroda i pamte naše žrtve.

"Pokrenuli smo nešto što je promenilo kulturu sećanja, pokrenuli smo i drugačiju budućnost našeg naroda", ističe on.

„Otišli su Srbi, je li Hrvatska danas srećnija“

Otišli su Srbi, ali Srbi nisu nestali, poručio je večeras predsednik Aleksandar Vučić sa obeležavanja godišnjice "Oluje" i upitao da li je Hrvatska danas srećnija, uspešnija i bogatija zbog toga.

"Otišli su Srbi i to je velika tuga i muka za svakog Srbina. Je li Hrvatska danas srećnija, uspešnija i bogatija zbog toga? Moram da vas razočaram, sve vas koji veličate i radujete se srpskim suzama - nisu Srbi nestali. Nije Srbija nestala", poručio je Vučić iz Krušedola.

Kako je rekao, večeras se vidi ponosan narod, koji zna da odbrani svoj rod, da čuva svoje ime i prezime, da se krsti u istoj crkvi, da voli svoju zemlju i da se time diči, na svakom mestu.

Predsednik je poručio da to ne znači da ne umemo da odgovorimo snažnije, jer to umemo, ali nećemo, jer smo postali pametniji i naučili u čemu smo grešili.

"Sit sam lekcija koje nam drže i mnogi iz sveta i mnogi iz regiona, a i poneki iz Srbije, o tome kako ne treba da se bavimo ovime, kako treba da zaboravimo krajišku sudbinu, kako ne treba toliko da se viđam sa Dodikom i Željkom Cvijanović, kako bi trebalo da brinemo o svemu drugom, a manje o srpskom narodu", podvukao je predsednik Srbije.

On je napomenuo da su jedino Srbi prihvatili da su neki iz njihovog naroda počinili zločine i obračunali se sa njima, dok su svi drugi radili samo na jednom - kako i na koji način da okrive Srbe.

I večeras, kaže, neki sladostrasno slave, uz pesme koje pristojni ljudi ne bi mogli ni da slušaju, u kojima veličaju ustaške, nacističke pozdrave i prete da će nas stići njihova ruka i preko Drine, u Srbiji.

A, naš odgovor, i njima danas i Tuđmanu koji je rekao da je ideja da Srbi zauvek nestanu u pripremi Oluje - da su Srbi otišli, ali da nisu nestali.

On je istakao da se srpskom narodu dogodila "Oluja" kada nije bilo sloge, razgovora između Srbije, Republike Srpske i rukovodstva Krajine.

"Naše je da vodimo računa da nam se to više nikada ne dogodi, da imamo najbolje odnose sa predstavnicima Srba gde god da žive", istakao je Vučić.

„Otišli su Srbi, ali nisu nestali, nije Srbija nestala“

Kako je rekao, večeras se vidi ponosan narod, koji zna da odbrani svoj rod, da čuva svoje ime i prezime, da se krsti u istoj crkvi, da voli svoju zemlju i da se time diči, na svakom mestu.

Predsednik je poručio da to ne znači da ne umemo da odgovorimo snažnije, jer to umemo, ali nećemo, jer smo postali pametniji i naučili u čemu smo grešili.

Poručio je da nećemo nikome dozvoliti da nipodaštava naše žrtve, da ponižava naš narod i da svi treba da znaju da je Srbija sada čvrsta, jača nego ikad, i da ćemo znati da budemo svoj na svome.

Vučić je rekao da ne treba zaboraviti da se Oluja dogodila kada su nam se Srpska i Srbija, Krajina i Srpska, svi sa svima svađali.

"Svađali smo se i mi u Beogradu u tom trenutku, napravili da budemo mnogo slabiji, baš onako kako su hteli oni koji su želeli da se raduju našim suzama. Naša je obaveza da se nikada više tako nešto ne dogodi", podvukao je on.

Vučić je kazao da je obaveza da ujedinimo narod, da znamo šta je vitalni narodni interes, da podižemo ekonomiju Srbije i Srpske, radimo zajednički na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, da ćirilicom pišemo i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji.

"Oni nam kažu iz dana u dan ''nećemo ćirilicu u Vukovaru'', jer je to mesto posebnog pijeteta. Znate li šta se dogodilo u Glini? Najstrašniji ratni zločin koje su ustaše počinile. Zato ćemo mi da pričamo o Glini i glinskoj crkvi i svim mestima stradanja Srba poštujući sve njihove žrtve. Nećete nam zatvoriti usta jer će se govoriti i o našoj deci. Ona nisu manje vredna od vaše. Njihove suze nisu ništa manje vredne od dece ne samo iz našeg regiona, već i šire", naglasio je on.

Ukazao je da je, kada smo imali svađe i sukobe u Beogradu, neslogu unutar našeg naroda u regionu, otišla Crna Gora a da se ni okrenuli nismo, a danas nam mnogi koji su odgovorni za to drže pridike kako je loš odnos naše vlasti prema našem narodu u Crnoj Gori, a tada su brojali pare.

Podsetio je da je nesloga iskorišćena i za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

"Ne samo da možemo da plačemo i kukamo, već možemo da izvučemo pouke, pogledamo šta je budućnost, da se razlikujemo od njih, pokažemo poštovanje prema žrtvama drugih, ali nećemo dozvoliti da neko nipodaštava naše žrtve, da kažemo da je Srbija čvršća i snažnija, da ćemo znati da sačuvamo i da budemo svoj na svome", istakao je on.

Predsednik Srbije rekao je da se, slušajući večeras Milicu Jurić Mitić, po ko zna koji put setio jezivih dana kada je najviše srpskih suza proliveno.

"Mali su i Dunav i Sava da prime sve srpske suze od pre 24 godine. I kada dođe taj 4. avgust, a o njemu smo skoro 20 godina ćutali, jeste red da pričamo i to pričamo više mi koji nismo tog dana trpali decu u prikolice, bežali u kolonama, bili izbezumljeni jer nismo znali gde su nam brat, muž, otac, majka, setra ni gde idemo, ni gde ćemo da stignemo", rekao je Vučić

Kaže da je naša obaveza da govorimo u ime onih koji su stradali i da to što se njima zbivalo da se nikada ne zaboravi.

Obraćajući se Krajišnicima, Vučić je podsetio da su neki tvrdili da oslobađaju svoju zemlji - "zemlju koja je bila vaša zemlja ona na kojoj ste vekovima živeli, koju ste obrađivali voleli i želeli da odbranite i sačuvate".

Početkom avgusta 1995. čula se, podsetio je, najstrašnija rečenica u kolonama iz Benkovca, Knina, Gline, Gračca, Gornjeg lapca, Korenice, Vrgin mosta, Topolskog, Plitivica, iz tolikih sela, zaselaka, koje su se kretale ka Srpskoj i Srbiji -"gde ostadoše one naše kosti"?

"Znali ste šta ostavljate, i svoje osmehe ali i svoju prošlost i svoje korene, grobove vaših otaca, uspomene na njih i mogućnost da im se oda počast, da se za njih upali sveća i da se izgovori molitva. Ne verujem da postoji teži čin od toga, sve ostalo može da se nadoknadi, grobovi ne mogu. Pogotovu ne oni tamo, tamo leži teška istorija, kao dokaz o naraštajima koje je neko mrzeo", ocenio je Vučić.

Kako je rekao, oni koji večeras pevaju i slave, stalno zaborave da te kuće krajiške nije napravila obest, već ljudi koji su tamo živeli, koji se nisu branili zato što su želeli već zato što su to morali, zato što su se plašili i osećali strah jer se to događalo posle samo 45-50 godina posle najstrašnijeg pokolja koji su preživeli.

"Oni nisu hteli da osvoje ništa, već da se brane, 50 godina ranije terani su u logore i jame", podsetio je Vučić ocenjujući da je danas lako pričati o svim greškama koje smo počinili, te da iz njih poramo da učimo i da ih analiziramo.

„Hvala Krajišnicima na tome što danas radite za Srbiju što doprinosite da imamo više fabrika“

Vučić je podsetio da je i prilikom prvog obeležavanja godišnjice "Oluje" na Rači podsetio da je Srbija u toj nesreći dobila nove Desnice, nove Matavulje, nove Milankoviće, nove Tesle.

"Dobrodošli Krajišnici još jedanput. Dobrodošli u svoju Srbiju, ovo je i vaša kuća, ovde niste stranci i odavde nigde nećete morati da idete", poručio je predsednik Srbije.

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

"Dobrodošli Krajišnici u vašu Srbiju, ovde niste stranci, odavde više nigde ne morate da idete, hvala vam što ste marljivi, što ste uvek čuvali svoju trobojku, što radite za svoju Srbiju. Za nas je važno da pripadamo istom rodu, nama nisu potrebne granice. I hvala vama draga Milice, hvala vama dragi Krajišnici što ste nam pomogli kuću da sačuvamo i učinimo je još lepšom i boljom. Svakome mora da bude jasno da Srbiju niko neće moći da ponižava i nipodaštava. Neka je večna slava svim žrtvama u pogromu "Oluja"." - Predsednik Vučić na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji" Oluja".

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on

On se zahvalio Krajišnicima što su kako je rekao, marljivi, vredni, hvala što se danas bore za Srbiju onako kako su se borili za svoja ognjišta i kuće uvek čuvajući svoj rod, svoju srpsku trobojku crveno, plavo, beli barjak.

"Hvala na tome što danas radite za Srbiju što doprinosite da imamo više fabrika, što doprinosite da budemo bogatiji", podsećajući na reprezentacije Srbije, muške i ženske u kojima svi igraju zajedno.

"Za nas je važno da pripadamo istom rodu. Netrebaju nam granice, nama je potrebno da znamo šta je srpski narod, potrebno nam je da čuvamo srpskli narod i njegovu tradiciju i njegovo pismo, da čuvamo Srbiju i Republiku Srpsku i to je ono što ćemo umeti i što ćemo zajedno da radimo", poručio je predsedik.

Vučić je najavio da će Srbija na 25. godišnjicu tog stravičnog pogroma održati najveći skup do sada i to u centru Beograda.

"I nisu nam za to potrebne pesme, nego da ljudi pokažu svoj ponos, dostojanstvo i svoju srpsku dušu. Održaćemo u Beogradu, centru Srbije, na Trgu republike skup i pozvaćemo sve Krajišnike iz celog sveta, iz regiona, da dođu i da pokažemo da nikada nećemo zaboraviti ono što se desilo pre tačno 24. godine", poručio je Vučić.

Kako kaže, pažljivo je slušao patrijarha.

"Znam koliko ste posvećeni opstanku našeg naroda. Rekli ste da verujete da će druge generacije priznati zločine nad Srbima. Ne ljutite se, neće se to dogoditi", rekao je Vučić obraćajući se poglavaru SPC.

Ali, ističe, mi moramo da budemo drugačiji, da priznamo svoje greške.

"Mi ćemo morati, pošto niko neće imati suzu za srpsku decu, starine i starice, niko neće zaplakati što dalmatinsku nošnju vidi ovde u Sremu a ne tamo gde joj je mesto - mi ćemo morati a govorimo o tome, da podsećamo odakle potičemo, gde su nam koreni - jer nema ništa bez zavičaja i rodnog kraja", kaže Vučić.

Posebno ga, kaže, raduje što u Krušedolu vidi mnogo mladih Krajišnika koji sa ponosom nose i dalmatinsku i ličku kapu, koji se diče svojim korenima i sanjaju da urade nešto za svoj rodni kraj ali vole Srbiju isto koliko i mi rođeni ovde i hvala im na tome", poručuje Vučić.

Kako ističe, mnogi pokušavaju da grade svoj identitet upravo na tome koliko će da se razlikuju od Srba i koliko će Srbe da okrive za nešto.

"Mi svoju crkvu imamo osam vekova, nemamo potrebu da stvaramo novu. Mi imamo svoj jezik, svoje pismo, kulturu, istoriju, tradiciju i ne moramo da se rađamo na veštački način. Ali isto tako, nikome drugom ne treba da smeta naša težnja da taj jezik, kulturu poštujemo, negujemo i doživljavamo kroz ceo prostor kome smo živeli, stvarali", kaže on.

To je bogatstvo koje smo delili sa drugima i nismo ga čuvali samo za sebe.

"Nije Tesla samo Srbin, on je građanin sveta, celom svetu je doprineo kao malo koji pojedinac, a nama na ponos što je Srbin", kaže on.

Srbi nikada ništa nisu osvajali i uzimali nego živeli na prostoru bivše Jugoslavije.

"Ni danas ne želimo ništa da uzmemo, već da čuvamo trag onoga što smo vekovima stvarali, da nastavi da živi kroz jezik, kulturu ", rekao je Vučić.

Istakao je da Srbija želi da pamti svaki 4.avgust, svaku jamu, da nam se omogući da poštujemo naše žrtve u istoj meri u kojoj poštujemo tuđe.

Rekao je da nećemo zaboraviti tuđe zločine, ali ni naše kojih se stidimo, i zbog kojih smo platili cenu ubeđeni da je to normalno.

"Mi sa svoje strane nismo nikada dobili ono zadovoljenje, pravdu, koja nam pripada. Ali, nije to razlog za revanšizam, niti se svetimo, jer smo svesni da nema svetla u tom začaranom krugu koji je poguban za sve", naglasio je on.

Vučić je rekao da uzimamo za sebe pravo da obeležavamo nesreću, kako bi mogli da idemo dalje u budućnost, jer je svaki 4.avgust u istoj meri početak koliko je i kraj.

Prema njegovim rečima 4.avgusta možemo da pokažemo šta smo uradili od prošlog obeležavanja, koliko smo novih puteva izgradili, koliko smo bogatiji i snažniji, dodajući da je najvažnija činjenica da Srbiji i Srpskoj bude bolje.

"RS želim još više i veću snagu, a i prijateljima u regionu da se nikada od našeg naroda ne osećaju ugroženim. Nas, za razliku od njih, bole njihove suze i ne bismo mogli da pevamo zbog suza tuđe dece", kazao je on.

Završio je govor rečima: "Živeli Krajišnici, dobrodošli u svoju Srbiju, večno u njoj ostanite".

Milorad Dodik: Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjišta

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je večeras, obraćajući se prisutnima ispred Manastira Krušedol gde je održan centralni pomen Srbima stradalim u zločinačkoj akciji hrvatske vojske i policije "Oluja", da se danas navršavaju 24 godine od odluke Hrvatske da etnički očisti prostor Republike Srpske Krajine.

- Pre 24 desio se završni cilj etničkog čišćenja Srba iz Krajine i čitave Hrvatske - rekao je Dodik.

Podsetio je da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić pre pet godina inicirao zajedničko obeležavanje Dana sećanja na stradale u "Oluji". Zahvalio je Vučiću na tome, istakavši da su Srbi iz Republike Srpske i Srbije jedan narod.

Dodik je rekao da je srpski narod najstradalniji narod i da je prošli vek vek srpskog stradanja.

- U prošlom veku donijeli smo slobodu drugima, a oni su nam krajem veka vratili novim srpskim stradanjima - istakao je on, naglasivši da su se Srbi uvijek borili za slobodu.

 Dodik je rekao da je Hrvatska u progonu Srba imala podršku međunarodne zajednice, prvenstveno Amerike.

On je poručio da Srbi treba da se okupe oko snažne i jake Srbije, koja nikada ne sme da zaboravi "Oluju".

- Danas srpski narod ima dve svoje države - Republiku Srpsku i Srbiju - poručio je Dodik, naglasivši da je Republika Srpska ljubav srpskog naroda i utočište mnogim Srbima iz Krajine.

On je dodao da je Srpska zagledana u Srbiju i da je snaga Srbije i njena snaga.

Srpski član Predsjedništva BiH naglasio je da niko neće upravljati Republikom Srpskom, osim njenih legitimno izabranih predstavnika.

"Ako Srbija zaboravi "Oluju", niko o njoj neće pričati", istakao je Dodik.

Ispred manastira Krušedol počela je centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji "Oluja" izvršenoj pre 24 godine.

Manifestacija pod nazivom "Oluja je pogrom" počela je minutom ćutanja za sve stradale. Parastos žrtvama "Oluje" služio je patrijarh srpski Irinej na platou ispred manastira Krušedol.

Okupljenima je prikazan kratak dokumentarac o proterivanju Srba, a zatim se u ime izbeglih obratila Milica Jurić, koja je u vreme "Oluje" imala devet godina.

"Nema sela, kuće, Krajine. Sve je nestalo u jednoj noći. Deda mi je rekao da nikada nije sanjao Srbiju već Liku", rekla je Jurić. Ona se potom zahvalila Srbiji u kojoj je, kaže, njena porodica našla slobodu.

Obeležavanju prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović i premijeri Republike Srpske Radovan Višković i Srbije Ane Brnabić. 

Ovo je peti put da Srbija i RS zajedno obeležavaju godišnjicu tog zločina.

Posle molebana, biće prikazan kratak dokumentarni film o proterivanju Srba iz Hrvatske, a prisutnima će se u ime izbeglih obratiti Milica Jurić, a nakon nje Dodik i Vučić.

U akciji, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba.

Izbegli Srbi: Rane od "Oluje" nisu, niti će ikada zarasti

Srbi koji su izbegli iz Hrvatske tokom akcije "Oluja" na današnji dan 1995. godine kažu da rane prognanih i raseljenih nisu, niti će ikada zarasti i da je obeležavanje tog tragičnog događaja u novijoj srpskoj istoriji važno kako bi se sačuvalo sećanje na srpske žrtve.

Milica Jurić, čiji su roditelji Radomir i Ljiljana Mihić bili u koloni izbeglih Srba, ispričala je za Tanjug da su oni želeli da sačuvaju ognjište i da su zato poslednji napustili selo Donji Vaganac, blizu Plitvičkih jezera.

"Ja sam u Srbiju došla 1991. godine sa bratom, sestrom, babom i dedom, dok su roditelji ostali u Lici da čuvaju ognjište i Krajinu. Poslednji su izašli iz sela, tata je poslao mamu sa komšijama, a on je ostao. Mama je do Banjaluke stigla na traktorskoj prikolici, a posle dva dana, došao je i otac", prisetila se Milica.

Kako je navela, Ljiljana i Radomir su iz Banjaluke vojnim kamionima došli do granice sa Srbijom,a odatle su sa komšijama stigli do Srema", rekla je Milica.

U Hrvatsku su se, kaže, posle toga vraćali, ali ističe da tamo nije kao što je bilo pre rata.

"Ostale su samo ruševine, pusta sela i polja, sve je zaraslo, ostala je samo po koja stara osoba koja nema gde ili ne želi da napusti ognjište", rekla je Milica čiji je otac preminuo 2014.godine, majka živi u Novim Karlovcima kod Inđije, a ona sa svojom porodicom u Bačkoj Palanci.

Miloš Duduković koji je izbegao s porodicom sa Korduna kaže da je tokom "Oluje" bilo strašno, nije se znalo ko kuda ide i gde će se zaustaviti.

"Ništa nisi znao, jednostavno smo išli, a dokle ćemo i gde ćemo se zaustaviti niko nije znao. Bilo je jako teško, ne bih želeo ni da se vraćam i sećam svega što smo proživeli“, kaže Miloš.

Sa porodicom je najpre stigao u Ub, odatle su otišli u Batajnicu, a potom, preko Beograda u Irig, gde su i ostali.

Kaže da ga podnožje Fruške gore podseć na rodni, brdoviti Kordun, a za mnoge koji su zajedno sa njim izbegli te godine, ni danas ne zna gde su.

"Posle svega toga ne zna se gde su mnogi od njih završli, ima puno nestalih, ljudi su se razbežali, ima nas po celom svetu", kaže Miloš koji se posle Oluje dva, tri puta vraćao u rodni Kordun.

"Video sam samo dva, tri starija čoveka, od 80 godina, nema tu života više, ni suživota", naveo je Miloš.

Uspeo je, kaže, da proda svoju imovinu, a ima mnogo onih kojima je sve popaljeno i uništeno.

"Tamo je sve zaraslo. Hrvatska jedino održava puteve jer je to njihova zemlja, normalno je da brinu o putevima. Nikada nije bilo tako održavano kao sad. U ovom progonu uspeli su sve da reše, ostvarili su zacrtane ciljeve, a ko je nas iša pitao tada, niko“, zaključuje Miloš Duduković.

20:07 - Obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane u Oluji

Ispred manastira Krušedol počela je centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji "Oluja" izvršenoj pre 24 godine.

Manifestacija pod nazivom "Oluja je pogrom" počela je minutom ćutanja za sve stradale. Parastos žrtvama "Oluje" služio je patrijarh srpski Irinej na platou ispred manastira Krušedol.

15:28 - Linta: Procesuirati zločine nad Srbima

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta pozvao je Tužilaštvo za ratne zločine da procesuira brojne zločine nad Srbima tokom i posle akcije "Oluja" i u drugim hrvatskim "zločinačkim akcijama".

Prema njegovim rečima, postoje brojni primeri brutalnog zločina nad preostalim srpskim civilima i ratnim zarobljenicima koji su počinjeni za vreme, ali i nedeljama i mesecima nakon zvaničnog završetka akcije "Oluja".

Linta je napomenuo da su Srbi ubijeni u selima Grubori, Gošići, Varivode, Golubić, Žagrović, Zvjerinac, Doljani, Komić, Kijani, u izbegličkoj koloni na putu Glina-Žirovac-Dvor i mnogim drugim mestima na području Krajine.

14:51 - Trifunović: Nešto nije u redu sa onima koji današnji dan slave kao praznik

Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović ocenio je, povodom godišnjice "Oluje", da jedino priznanje zločina koje su pojedinci počinili u ime naroda, može da dovede do "ozdravljenja koje nam je svima neophodno da bismo mogli da idemo napred".

Izražavajući "duboko poštovanje žrtvama operacije 'Oluja', svima koji su u toj mračnoj epizodi istorije ovih prostora pobijeni, oterani iz svojih domova, izgubili članove porodice i prijatelje", Trifunović je ocenio da "nešto ozbiljno nije u redu s onima koji današnji dan, dakle dan na koji se dogodilo etničko čišćenje, mogu da obeležavaju kao praznik".

"Ipak, mišljenja sam da su iskvarene političke igre te koje su dovele do tako užasne stvarnosti slavljenja 'Oluje' u Hrvatskoj, usred 21. veka. Oba naša naroda su pretrpela ogromnu štetu upravo zbog političkih igara i mislim da je vreme da prestanemo da ih dozvoljavamo", naveo je Trifunović a preneo PSG.

14:49 - Jeremić: Srbiji potrebna promišljenija državna politika

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je, povodom godišnjice hrvatske akcije "Oluja“, da je Srbiji potrebna daleko promišljenija i odgovornija državna politika kako se u budućnosti našem narodu ne bi dogodio "neki novi Jasenovac - na Cetinju ili u okolini Prištine", jer istorija uči da se u dramatičnim međunarodnim previranjima poput svetskih ratova, na čije otpočinjanje i tok ne možemo uticati, na Balkanu obično “gasi svetlo” i izbijaju sukobi u kojima se događaju masovni zločini.

"Nemam nikakve sumnje da će (hrvatski pevač Marko Perković) Tomson jednog dana biti sahranjen u Zagrebačkoj katedrali uz najviše državne počasti, pored Ante Gotovine. Toga bi trebalo da budemo toga svesni prilikom formulisanja buduće politike, kako bi se izbegli novi sukobi i zlo“, rekao je Jeremić na predstavljanju godišnjeg Izveštaja Naprednog kluba o političkim pravima srpskog naroda u regionu.

Poručio je i da Srbija diplomatskim i političkim angažovanjem - bilateralno i u okviru međunarodnih organizacija - mora da učini sve da aktuelno stanje bude popravljeno ili da bar prestane da se pogoršava.

14:39 - Žunić: EU krši prava svojih građana, nas Krajišnika

"Kao neko iz kolone, ko je prošao sve te događaje posle 24 godine sa ovoga mesta moram da poručim da ljudska prava izbeglih Krajišnika se krše u Hrvatskoj, nijedno pravo nije ostvareno u onoj meri u kojoj je trebalo, i čak ono malo prava hravtskoj zakonodavstvo tumači nja način na koji njemu odgovara", kazao je Milan Žunić iz Koordinacije udruženja raseljenih u Srbiji.

Ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu, gde je obeležena godišnjica "Oluje", Žunić je rekao i da "EU krši prava svojih građana".

"Imate 400.000 građana Evropske unije, to smo mi Krajišnici, čija prava ta EU krši na najdrastičniji način, krše se naša imovinska, stečena i statusna prava", izjavio je Žunić.

14:11 - Čestitke premijera i predsednice Hrvatske povodom godišnjice "Oluje"

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović čestitala je hrvatskim državljanima Dan pobede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja i 24. godišnjicu vojno-policijske operacije "Oluja" i pozvala na neumornost u rodoljublju.

Grabar-Kitarović je navela da je Hrvatska pobedom u operaciji "Oluja" iz 1995. godine "dosanjala svoj istorijski san slobodne i nezavisne Hrvatske i postala punopravni član međunarodne zajednice", prenosi Hina.

Hrvatski premijer Andrej Plenković ocenio je da je 5. avgusta 1995. "veličanstvena vojno-policijska operacija Oluja donela slobodu i mir" Hrvatskoj, pošto je tada "u ustavno-pravni poredak Hrvatske vraćen najveći deo okupiranih hrvatskih teritorija".

13:17 - SNV godišnjicu "Oluje" obeležila u Donjem Lapcu

Komemorativno obeležavanje u spomen na žrtve "Oluje", u organizaciji Srpskog narodnog veća i uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, održano je u crkvi Silaska Svetog Duha na Apostole u Donjem Lapcu. Parastos za nestale i ubijene tokom i nakon akcije "Oluja" održao je protonamesnik Predrag Sušić.

Predsednik SNV-a Boris Milošević rekao je da u "službenom narativu Hrvatske nema mesta za srpske žrtve 'Oluje'".

"Ja ne posedujem istinu o 'Oluji', ali znam da Hrvatska tada nije sprečila pljačku, već je pokrivala grabež. Nema tadašnjeg načelnika, gradonačelnika ili župana koji nije potpisao neki papir kojim je pokrio odnošenje svega što se moglo natovariti i odneti", rekao je Milošević.

Inicijativa mladih za ljudska prava i predstavnici SNV-a dan pre su obišli mesto stradanja porodice Čengić u Erveniku, kao i mesta Varivode i Gošić u kojima je nakon "Oluje" ubijeno 16 srpskih civila na kućnom pragu.

Nikola Puharić, programski direktor Incijative mladih za ljudska prava, rekao je da ne govori samo u svoje ime i u ime Inicijative, već i u ime svih onih koji su potpisali peticiju za izvinjenje žrtvama "Oluje" i njihovima porodicama.

Peticija je pokrenuta pre tri godine i do sada je potpisalo 1.200 ljudi.

12:54 - SMS: Negiranje zličina vodi do njegovog ponavljanja

Stranka moderne Srbije upozorila je danas, povodom godišnjice "Oluje", da negiranje zločina može nesmotreno dovesti do njegovog ponavljanja i posrednog opravdavanja nekog novog zločina.

Ubijanje civila, etničko čišćenje i proterivanje nije herojski, već zločinački poduhvat i kao takav mora biti osuđen, kako u zemlji koja je na takav zločin žmurila, tako i u međunarodnoj zajednici, ističe ta partija u saopštenju.

Prema oceni Stranke moderne Srbije, istinsko pomirenje mora početi prestankom negiranja zločina i veličanja zločinaca u nacionalne heroje, jer "ako istinski želimo mir, to je put - očistimo svako svoje dvorište da nam buduće generacije prodišu".

12:50 - Radojičić: Ne zaboraviti tragediju

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da se zvaničnim obeležavanjem godišnjice hrvatske akcije "Oluja" šalje poruka da Srbija nije, niti će ikada zaboraviti tragediju svog naroda i da "oseća večnu bol prema tragično nastradalima", saopšteno je iz gradske uprave.

Ujedno šaljemo i poruku da nikada više sličan scenario nad našim stanovništvom nećemo dozvoliti, istakao je Radojičić.

Podsetio je da u Beogradu živi više od 200.000 izbeglih sa teritorije Hrvatske, da gradska vlast razume njihove potrebe, poznaje njihove probleme i da su aktivnosti usmerene da im obezbedi uslove za kvalitetan život.

12:49 - Mihajlović: Žrtve ne zaboravljamo, ali želimo saradnju i pomirenje

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović ocenila je, povodom godišnjice "Oluje", da Srbija ne zaboravlja svoje žrtve, ali i da želi da zajedno sa svim susedima radi na pomirenju i stvaranju bolje budućnosti.

"Niko nema pravo da izbriše sećanje na ubijene, nestale i prognane Srbe i etničko čišćenje u akciji 'Oluja', kada je proterano više od 200.000 naših sunarodnika, ali isto tako imamo obavezu da stvaramo drugačije odnose u kojima ćemo kao susedi sarađivati, a građani živeti u miru jedni pored drugih, bez obzira na nacionalnost", navela je Mihajlović.

11:53 - Dveri: "Oluja" imala sve elemente genocida

Potpredsednik Dveri Ivan Kostić ocenio je da je operacija "Oluja" 1995. godine imala "sve elemente genocida" ali i da Vlada Srbije u prethodnih sedam godina ništa nije učinila da se Srbi koji i danas žive u Hrvatskoj zaštite i da pravda za zločine iz "Oluje" bude zadovoljena.

Kostić je u pisanoj izjavi ocenio da je 24 godina posle "Oluje", položaj Srba u Hrvatskoj "i dalje veoma loš".

"Dok se cela Evropa bori protiv novih oblika fašizma i nacizma, zvanična Hrvatska uz učešće hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović veliča etničko čićenje Srba u operaciji 'Oluja', uz sve dobro poznate simbole ustaške ideologije iz vremena NDH", naveo je Kostić.

11:51 - Štrbac: Još popisujem žrtve "Oluje"

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je da "Veritas" još nije završio zadatak, jer nisu popisane sve žrtve"Oluje".

"Ja sam još u ratu. Popisujem žrtve. Nisu sve ni popisane. Ovo nije običan posao, on je misionarski. U nedostatku državne administracije neko mora da popisuje. Suočavamo se sa manipulacijama države Hrvatske, čak i kada imamo imena žrtava", rekao je Štrbac za RTS.

On je naveo da će se ispuniti cilj koji je zacrtao nekadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman koji je rekao da će se srpsko pitanje rešiti kada njihov udeo u ukupnom broju stanovnika bude manji od tri odsto.

Rekao je i da je obišao izbegle Srbe po Evropi, Australiji, SAD i da bi se većina vratila u zavičaj, ali da Hrvatska pravi probleme.

11:32 - Komeserijat: Povratak Srba u Krajinu sporadičan

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je da je u akciji "Oluja" proterano 200.000 krajiških Srba.

Bežeći u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji, život je izgubilo ili se vodi kao nestalo oko 1.700 ljudi, podsećaju iz Komesarijata.

Od početka ratova na prostorima bivše SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo blizu 618.000 Srba iz Hrtavske i BiH od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima 17.900 lica, i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, podsećaju iz Komesarijata.

Iako je prošlo skoro četvrt veka, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata, kaže se u saopštenju.

Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad i ne desi, stvarajući atmosferu nacionalne netolerancije koja vraća region u devedesete, poručuju iz Komesarijata.

11:15 - SPS: Najveće etničko čišćenje od Drugog svetskog rata

Povodom 24. godišnjice egzodusa krajiških Srba, Socijalistička partija Srbije sapštila je da oseća odgovornost i potrebu da podseti građane Srbije, regiona i međunarodnu zajednicu na "najveće etničko čišćenje od Drugog svetskog rata".

U akciji "Oluja" je proterano 250.000 ljudi, a ubijeno oko 2000 civila, mahom žena, staraca i dece, navodi se u pisanom saopštenju.

Ovaj egzodus Srba je prošao nekažnjeno od strane međunarodne zajednice, "što je doprinelo veličanju ustaštva i stvaranju povoljne klime za razvoj fašističke ideologije", rečeno je u saopštenju.

SPS smatra da sve dok se u "Hrvatskoj ne suoče sa svojim zločinima, a ne da ih slave, i dok ne procesuiraju ratne zločince", neće biti u potpunosti normalizovani odnosi između dva naroda.

11:12 - Palma poziva na formiranje Specijalnog suda

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma pozvao je na formiranje Specijalnog suda za kako je rekao, "najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi" i ratne zločine počinjene nad Srbima tokom hrvatske vojno-policijske operacije "Oluja" 1995. godine.

Navodeći da je hrvatsko pravosuđe do danas donelo samo dve presude za zločine u "Oluji", kojima su osuđeni po jedan Albanac i Srbin, a "nijedan Hrvat", Marković je podsetio da je u toj vojnoj operaciji ubijeno 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili.

Ocenio je da međunarodno pravo ne postoji "dok god Ante Gotovina i Ramuš Haradinaj ne budu cimeri u ćeliji Haškog tribunala i ne odgovaraju za najteže ratne zločine i etničko čišćenje".

11:09 - Dačić: Paradoksalno je da Srbiju optužuju za genocid

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je, povodom godišnjice "Oluje", da će 4. avgust u Srbiji trajno ostati dan koji će po zlu biti obeležavan.

Gostujući na televiziji Pink, Dačić je rekao da na godišnjicu te operacije hrvatske vojske i policije "ne treba da izražavamo mržnju prema drugima nego žaljenje zbog onoga što se desilo našem narodu i izvučemo pouke za budućnost".

"Kada se podvuče crta u odnosima sa Hrvatima, izgleda paradoksalno da neko optužuje Srbiju za genocid, a Srba je danas u Hrvatskoj ostalo oko 180.000 dok ih je po popisu iz 1991. bilo 560.000 i više od 100.000 Jugoslovena, a tako su se uglavnom Srbi izjašnjavali. U Sarajevu je živelo 150.000 Srba i 100.000 Jugoslovena, a danas je Srba u tom gradu manje od 10.000. Nekima ni to nije prepreka da i dalje tvrde da smo mi izvršili genocid", kazao je Dačić.

11:06 - Narodna stranka: Beograd da insistira na ostvarivanju punih prava za Srbe

Narodna stranka pozvala je državne organe Srbije da insistiraju na ostvarenju punih prava za Srbe u Hrvatskoj i da od Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije "odlučno i stalno traže" da u Hrvatskoj "konačno i potpuno budu sprovedeni Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina i Erdutski sporazum".

Stranka je u saopštenju povodom 24. godišnjice "Oluje", zatražila od Zagreba "zaustavljanje neprekidne kampanje mržnje prema srpskom narodu i prestanak fašizacije hrvatskog društva".

 

"Osuđujemo licemernu politiku zvanične Hrvatske i pasivno držanje Vlade Srbije prema nevoljama srpskog naroda. Tražimo uspostavljanje nove, moderne politike Srbije koja će voditi ka pravednijim i boljim odnosima Beograda i Zagreba", stoji u saopštenju Odbora Narodne stranke za srpske zemlje i rasejanje.

11:04 - Centralna državna manifestacija ispred manastira Krušedol

Na platou ispred manastira Krušedol na Fruškoj gori danas će biti obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" izvršenoj pre 24 godine.

Centralnim pomenom biće odata pošta žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", kada je početkom avgusta 1995. godine proterano oko 250.000 Srba iz Hrvatske i pobijeno oko 2.000.

Obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja" od 19 sati prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Parastos svim žrtvama služiće patrijarh SPC Irinej.

U "Oluji" je, prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, proterano 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali.

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na nekadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.

U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine. Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.

(Agencije)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner