Просторни план подручја изградње националног стадиона предвиђа изградњу на још увек пољопривредном земљишту између Сурчина и Јакова

 Изградња националног стадиона поново је актуелна, пошто је после дуго спекулација на јавном увиду освануо Просторни план подручја посебне намене као првог корака у реализацији овог пројекта. Ова тема последњи пут покренута је кроз наговештаје о потенцијалним локацијима новог Националног стадиона међутим, уместо праве стручне и јавне дискусије, све се претворило у медијску помпу, која се као и свака друга вест утопила у море других обећања. Неке од потенцијалних локација националног стадиона биле су и стадион Црвене Звезде, стадион Партизана или Рада, Борча, у близини “Куће фудбала” у Старој Пазови, луци Београд или иза насеља “Ивана Рибара” на Новом Београду. На крају није се десила ни једна од могућих, већ је план израђен за потпуно друго подручје на градској периферији, односно на још увек пољопривредном земљишту између Сурчина и Јакова. 

Изградња стадиона у Сурчину биће иницијатор важне и велике пренамене државног земљшта, где ће за потребе стадиона из пољопривредног у грађевинско трансформисати преко 430 хектара. Иако ће за потребе стадиона бити потребно свега 35 хектара, остатак од невероватних 326 хектара остаје за пратеће садржаје и још око 65 хектара за саобраћајну инфраструктуру. Ако се планира стадион са капацитетом од 60.000 гледалаца, њега прати и паркинг за око 10.000 аутомобила, док би остатак био намењен за комерцијалне и услужне делатности. Чак и спекулација са земљиштем и евентуални пораст његове вредности због стадиона, цена пренамене и опремања ипак далеко превазилази такву добит. 

Ту се пре свих намеће примарни и најважнији аспекат просторног плана - чињеницу да је локација ван домета било каквог јавног превоза, камоли капацитетног. У будућности транспорт до стадиона биће решен, али када се изгради пруга до аеродрома, а онда продужи још неколико километара до задње станице – Национални стадион. Туристи са аеродрома и навијачи са стадиона путоваће истом линијом до центра. Ово је у најмању руку неодговорно као план, а постаће штетно ако постане градски пројекат. Како због чињенице да план не нуди квалитетно решење за проблем транспорта, тако и због огромне економске цене коју ће град морати да плаћа како би санирао последице оваквих развојних промашаја. 

Са друге стране, тако изолован комплекс увек ће имати проблем економске одрживости. Било какви пратећи саџаји у великој мери зависиће од повремене активности на стадиону, што ће се само негативно одразити на развој услуга. Са стањем у домаћем фудбалу који треба да носи пројекат, ова инвестиција у датим параметрима је осуђена да постане један јако скуп фијаско. На све то треба додати да се ради о алувијалном земљишту са високим нивоом подземних вода, које су тренутно регулисане системима за хидромелиорацију. То значи да градња у тој зони не дозвољава дубљу градњу, потребно је уложити велике ресурсе за припрему земљишта, па је само делом погодно за градњу. Ако на то додамо огромну цену неопходне комуналне, транспортне и саобраћајне инфраструктуре – дара постаје скупља од мере.

На Беобуилд анкети која се десила 2016. године поставили смо питање “Да ли поџавате пројекат новог националног стадиона?”. Од укупно 7637 учесника, чак 70,3% изјаснило се да нови стадион уопште није приоритет при планирању јавних инвестиција.

Рани јавни увид одржаће се у трајању од 15 дана од 16. до 30. априла 2019. године у згради Градске управе Града Београда, 27. марта 43-45 (сала у сутерену).

(beobuild.rs)