недеља, 28. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Грчка стекла независност; Умрли Гутенберг и Вудро Вилсон; На Месец се спустила прва летелица, совјетски брод без људске посаде "Луна IX"
Хроника

На данашњи дан: Грчка стекла независност; Умрли Гутенберг и Вудро Вилсон; На Месец се спустила прва летелица, совјетски брод без људске посаде "Луна IX"

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 03. фебруар 2015.

На данашњи дан 1830 ослободилачки рат Грка против Турака, чијем је избијању 1821. допринео успех Срба против истог непријатеља, окончан је на мировној конференцији у Лондону проглашењем Грчке независном краљевином. Успеси устаника и притисак Русије, Француске и Велике Британије приморали су Турску да миром у Једрену 1829. призна независност Грчке, што је потврђено Лондонским протоколом 3. фебруара 1830. Овим је Грчка постала прва земља на Балкану која је постала међународно призната држава.

Северни делови Грчке поступно су ослобађани током деветнаестог века, да би Солун и Македонија били ослобођени у Балканским ратовима 1912/13, а грчка Тракија 1918. Родос и друга острва Додеканеза ослобођени су тек у Другом светском рату.

Данас је уторак, 3. фебруар. До краја године има 331 дана.

1468 - умро је Јохан Гутенберг, проналазач типографије. Претходно се бавио брушењем драгог камења и производњом огледала. Његов изум означио је огроман прелом у историји цивилизације - омогућио је масовно штампање књига. Први је дошао на идеју да излива слова из метала и од њих саставља редове, усавршио је штампарску машину и основао штампарију у родном Мајнцу. Прва књига одштампана његовом технологијом је Библија - 1455. године, до данас је сачувано четрдесетак примерака, целих или делимично.

1509 - Португалци су под командом Франсиска де Алмеиде уништили муслиманску флоту у бици у Индијском океану, у близини града Диу на северозападној обали Индије, после чега су успоставили контролу над водама око индијског потконтинента.

1536 - Шпански истраживач Педро де Мендоса основао је на ушћу реке Ла Плата у Атлантски океан град Буенос Ајрес. Тај град 1776. постао главни град шпанског Вицекраљевства Рио де ла Плата, а од 1880. Буенос Ајрес је главни град Аргентине.

1809 - Рођен је немачки композитор и диригент Феликс Менделсон, оснивач Конзерваторијума у Лајпцигу. Као пијаниста дебитовао је у деветој години, у 15. је написао прву симфонију, а у 16. мајсторско дело, сценску музику за "Сан летње ноћи", кад је започео и диригентску каријеру. Са успехом се огледао у свим музичким областима, сем у опери. Дела: симфоније (Трећа названа "Шкотска", Четврта названа "Италијанска"), увертире ("Хебриди" или "Фингалова пећина"), клавирске композиције ("Песме без речи"), ораторијуми ("Паулус", "Елијас"), "Концерт за виолину и оркестар у е-молу", соло песме, камерна музика.

1867 - Принц Муцухито постао је у 14. години јапански цар Меиђи. Током његове владавине, до смрти 1912. Јапан се поступно модернизује, прихватају се узори Запада и САД. Период његове владавине темељ је модерног Јапана, земље која је у савременом свету пример технолошке и научне супериорности.

1909 - Рођен је француски филмски режисер Андре Жан Кајат, који се бавио и адвокатуром, новинарством и писањем сценарија, али је славу стекао као режисер. Филмови: "Сви смо ми убице", "Огледало са два лица", "Љубавници из Вероне", "Правда је задовољена", "Пре потопа", "Прелаз преко Рајне".

1910 - Умро је српски математичар и проналазач Љубомир Клерић, професор механике на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије, министар просвете и привреде. Изумео је више направа с применом у рударству. Бавио се углавном теоријском механиком, написао је више научних радова и универзитетски уџбеник "Теориска механика".

1910 - Руски писац Лав Толстој постао је члан Српске краљевске академије.

1915 - У Сарајеву је обешен српски учитељ Вељко Чубриловић, један од атентатора 28. јуна 1914. на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда.

1915 - Потпомогнута немачком и аустроугарском артиљеријом, турска војска је у Првом светском рату прешла Синајско полуострво и изненада напала Британце на Суецком каналу. Турски препад, поновљен и 1916. принудио је британску команду да у Египат допреми две дивизије Индуса, с којима је прешла у офанзиву и до краја 1916. заузела Ел Ариш и Синај, а затим и целу Палестину.

1917 - САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће отпочети неограничени подморнички рат.

1919 - У Паризу је одржана прва седница Друштва народа, девет дана после оснивања прве светске организације.

1924 - Умро је амерички државник Вудро Томас Вилсон, председник САД од 1913. до 1921, претходно универзитетски професор и ректор и гувернер Њу Џерсија, добитник Нобелове награде за мир 1919. Два пута је војно интервенисао у Мексику, окупирао је Хаити и Доминиканску републику. Приступио је Антанти и 1917. увео САД у Први светски рат против Централних сила. Као противник Октобарске револуције залагао се за војну интервенцију против Совјетског Савеза. После окончања рата одиграо је значајну улогу на мировној конференцији у Версају, чији је исход умногоме заснован на његовом плану од "14 тачака" и учествовао је у стварању Друштва народа, али је Сенат одбио да ратификује Версајски мировни уговор, после чега су САД остале ван прве светске организације, претходнице Уједињених нација.

1943 - Британски авиони су у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург.

1945 - Амерички авиони изручили су, током бомбардовања, 3.000 тона бомби на Берлин.

1958 - Потписан је споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга, којим је предвиђена привредна интеграција три земље Бенелукса.

1966 - На Месец се спустила прва летелица лансирана са Земље, совјетски васионски брод без људске посаде "Луна IX".

1969 - Палестински национални конгрес изабрао је Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације.

1973 - У Јужном Вијетнаму је на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре. Споразум је налагао повлачење трупа САД, а сајгонској влади и Фронту националног ослобођења Јужног Вијетнама формирање "Националног комитета националног измирења и слоге". У коначном обрачуну, снаге Фронта су, уз помоћ северновијетнамске армије, у априлу 1975. до ногу потукле трупе владе у Сајгону и америчку војску. Вијетнам је 1976. уједињен и избрисана је граница дуж 17. паралеле која је ту земљу делила раније.

1977 - Председника Етиопије генерала Тефери Бентија и његове блиске сараднике убиле су у Адис Абеби снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хаиле Маријаму, који је диктаторски владао до маја 1991. када је збачен са власти и пребегао је у Зимбабве.

1981 - Гро Харлем Брунтланд је после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену председника владе у Норвешкој.

1989 - Умро је амерички филмски режисер и глумац Џон Касаветис, водећи представник "њујоршке школе", независне продукције која се критички интонираним филмовима супротстављала холивудским стандардима. Филмови: "Злочин на улицама", "Убице", "Дванаест жигосаних", "Розмарина беба", "Фурије", "Зашто сте ме осудили на живот", "Сенке", "Сувише касни блуз", "Лица", "Мужеви", "Мини и Московиц", "Жена под утицајем", "Глорија", "Љубавни поток".

1990 - Одржана је оснивачка скупштина обновљене Демократске странке. Овај дан узима се као датум обнове изворне Демократске странке Љубе Давидовића, основане 1919. За председника је изабран Драгољуб Мићуновић. Претходно је група од 13 интелектуалаца новембра 1989. одлучила да обнови њен рад.

1992 - Председник Аргентине Карлос Менем потписао је декрет о отварању свих докумената о нацистима који су после Другог светског рата доспели у његову земљу.

1993 - После првих вишестраначких избора у Савезној Републици Југославији, у Београду је конституисана Савезна скупштина.

1994 - Председник САД Бил Клинтон је укинуо трговински ембарго заведен против Вијетнама 1975. после америчког војног пораза у тој земљи.

1996 - У земљотресу на југозападу Кине погинуло је више од 300 људи.

1997 - Чешки писац Бохумил Храбал извршио је самоубиство скочивши са петог спрата болнице у Прагу у којој је лечен од артритиса. Сматран је настављачем Јарослава Хашека. На основу његове новеле "Строго контролисани возови", Јиржи Менцл је снимио истоимени филм који је 1968. добио Оскара. Остала дела: збирке приповедака "Говори људи", "Бисер на дну", "Часови играња за старије и искусније", "Оглас на кућу у којој више не желим да живим", "Вашарске песме о убиству и легенде", "Празник висибаба".

1998 - Амерички војни авион типа "ЕА-6Б" је - летећи прениско и превише брзо, чиме је грубо прекршио правила важећа за тренажне летове, пресекао је кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије, усмртивши свих 20 људи у гондоли која се смрскала после пада с висине од 200 метара. Амерички војни суд је у марту 1999. ослободио кривице пилота, капетана Ричарда Ешбија, што је у Италији изазвало талас огорчених реаговања.

2004 - Умро је амерички дипломата Ворен Цимерман, последњи амбасадор САД у СФРЈ, од 1989. до 1992. године, када је почео грађански рат у бившој Југославији.

2005 - Авганистански "Боинг 737", у власништву "Кам ера", једине приватне авганистанске компаније, ударио је у планину близу Кабула. Погинуло је свих 105 путника и чланова посаде.

2006 - У Црвеном мору се запалио и потонуо египатски ферибот "Салам-Бокачо 98" са 1.400 путника и чланова посаде. Спасено је око 400 путника.

2006 - У центру Москве срушио се кров пијаце "Басманаја". Погинуле су 64 особе, а више десетина је рањено.

2007 - Погинуло је више од 135 особа у Багдаду, у експлозији камиона-бомбе на пијаци, у претежно шиитској курдској четврти Садрија, док је око 200 људи повређено. Бомбаш самоубица налазио се у камиону напуњеном тоном експлозива.

(РТ Војводине)  

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер