понедељак, 23. јул 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан створена Република Српска, рођен Ричард Никсон, почело масовно хапшење и убијање Срба у Банату и Бачкој 1942. године, умро Наполеон III
Хроника

На данашњи дан створена Република Српска, рођен Ричард Никсон, почело масовно хапшење и убијање Срба у Банату и Бачкој 1942. године, умро Наполеон III

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 09. јануар 2018.

На данашњи дан 1992. године политички представници Срба у Босни и Херцеговини прогласили су Републику српског народа у Босни и Херцеговини, као федералну јединцу у саставу Југославије. Ова одлука је била одговор на муслиманско и хрватско захтевање од међународне заједнице да признају независност БиХ од Југославије. 

Нова република добила је Устав 28. фебруара, а 7. априла прогласила је независност од БиХ и останак у Југославији. Међутим, Милошевићева власт у Београду није прихватила ову одлуку, већ је од авнојевске Србије и Црне Горе прогласила Савезну Републику Југославију, остављајући Републику Српску и Републику Српску Крајину, као дефакто независне државе.

За Републику Српску током ратних сукоба 1992-1995. живот је дало 21.000 бораца. 

На данашњи дан 1856. рођен је српски композитор, музички педагог и најистакнутија личност српске класичне музике Стеван Стојановић Мокрањац. Био је хоровођа Београдског певачког друштва и члан Српске краљевске академије. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет.

Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за уметничку обраду народних песама, при чему су руковети врхунски домет српске музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим делима целокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија. Дела: 15 "Руковети", "Приморски напеви", "Козар", соло песма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија".

1792 - Миром у Јашију окончан је Руско-турски рат, који је Османско царство почело у августу 1787. Река Дњестар постала је граница између двеју земаља, али је Русија добила црноморско приморје између река Буг и Дњестар с градом Очаков, а потврђен је и документ из 1783. о припајању Русији полуострва Крим и области Кубан.

1873 - Умро је француски цар Шарл Луј Наполеон III Бонапарта, синовац цара Наполеона I, председник Француске од 1848. до 1852, цар до 1870. Живео је у изгнанству до Фебруарске револуције 1848, а крајем 1848. на власт га је довело крупно грађанство. Почетком децембра 1851. приграбио је државним ударом сву власт и 1852. прогласио се за цара. Агресивном спољном политиком настојао је да прошири Француску и осваја колоније. Током његове владавине, Француска је припојила Ницу и Савоју (у замену за помоћ приликом уједињавања Италије), започела колонијално продирање у Индокину. Успешно је ратовала у Кримском рату од 1854. до 1856. против Русије. Фијаском је окончано његово настојање (1862. до 1867.) да помоћу "цара" Максимилијана Хабзбуршког успостави француску доминацију у Мексику. Започео је рат против Пруске с циљем да спречи уједињење Немачке, али је заробљен 1. октобра 1870. у бици код Седана и збачен са престола, а Француска је 4. октобра 1870. поново постала република. Емигрирао је 1871. у Велику Британију где је умро.

1878 - Умро је италијански краљ Виторио Емануеле II, први владар уједињене Италије, назван "честити краљ". На престо је дошао 1849. као краљ Пијемонта (Сардиније). Од 1861. био је краљ уједињене Италије. Доследно је поштовао парламентарни поредак.

1890 - Рођен чешки писац Карел Чапек. Изразити скептик, критички је тумачио читав свет који га је окруживао, посебно се ужасавао сваке врсте тоталитаризма - и десног и левог. Његова дела упозоравају на опасност која се приближавала. У утопистичким романима "Фабрика апсолутног", "Кракатит" и "Рат људи и даждевњака" упозорио је на апсурдност техничке цивилизације, а као директна опомена звуче драме "Бела болест" и "Мати". Остала дела: збирке приповедака "Распеће", "Мучне приповетке", драме "Розумови универзални роботи", "Разбојник", романи "Хордубал", "Метеор", "Обичан живот", путописне козерије "Путописи из Италије", "Путописи из Енглеске", есеји и фељтони "Критика речи", "О најближим стварима", "Зашто нисам комунист", "Разговори са Т. Г. Масариком".

1908 - Рођена је француска књижевница Симон де Бовоар, егзистенцијалиста, аутор романа, позоришних комада и филозофских есеја. Дела: романи "Мандарини", "Лепе слике", "Други пол", мемоари "Успомене добро васпитане девојке".

1911 - У Доњем граду, на потезу од турског хамама (данас планетаријум) према ушћу Саве у Дунав, испод калемегданске тврђаве, пионир ваздухопловства Едвард Русијан узлетео је својом летилицом, која се убрзо срушила под бедемима београдске тврђаве и Русијан је погинуо. Едвард Русијан, пионира ваздухопловства, и један од првих авијатичара уопште, сам је учествовао у конструисању и градњи авиона, и био је активан популаризатор, у то време сензационалног, ваздухопловства.

1913 - Рођен је амерички државник Ричард Милхаус Никсон, једини шеф државе у историји САД који је поднео оставку под претњом смењивања. Председник САД постао је 1969. и поново је изабран 1972. али није окончао четворогодишњи мандат јер се 1974. повукао због афере "Вотергејт". Приморан је да одступи с функције кад је доказано да је уочи председничких избора 1971. као кандидат Републиканске странке наложио шпијунирање супарничке Демократске странке. Наследио га је потпредседник Џералд Форд, који му је дао пун опроштај. Никсон је био потпредседник САД од 1953. до 1960. кад је на председничким изборима изгубио од Џона Кенедија. Нормализовао је 1972. односе с Кином за шта је посебно заслужна тајна дипломатија специјалног саветника Хенрија Кисинџера.

1922 - Рођен је гвинејски државник и писац Ахмед Секу Туре, који је после стицања независности Гвинеје 1958. постао њен први председник. Претходно је био синдикални активиста у Француској Западној Африци, а 1956. изабран је за посланика француске скупштине. Дела: збирка песама "Борбене песме", политички списи "Гвинејско искуство и афричко јединство", "Африка и револуција", "Бранити револуцију", "Моћ народа".

1941 - Рођена је америчка певачица Џоан Баез, борац за људска права, која се током Вијетнамског рата снажно противила војној интервенцији САД у Индокини, што је имало огроман одјек у јавности, посебно међу млађим генерацијама.

1942 - У Петровграду (садашњи Зрењанин), Кикинди и другим местима у Банату, немачки окупатори су у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера. Истог дана мађарске окупационе власти почеле су масовно хапшење и убијање Срба с друге стране Тисе у Бачкој. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано је 60 Срба - што је такође била последица деловања локалног партизанског одреда.

1945 - У Другом светском рату почело је искрцавање трупа САД на највеће филипинско острво Лузон, а борбе су окончане тек 15. августа капитулацијом јапанских снага.

1957 - Пошто се компромитовао агресијом на Египат у октобру 1956, британски премијер Ентони Идн поднео је оставку.

1962 - Совјетски Савез и Куба потписали су трговински споразум на основу којег је Куба годинама добијала робу по вештачки ниским ценама.

1964 - Америчке трупе у Панами у крви су угушиле студентске демонстрације против присуства САД у зони Панамског канала, усмртивши 22 панамска високошколца.

1971 - Отворен је први међународни филмски фестивал ФЕСТ, манифестација која је убрзо стекла велику популарност. Први ФЕСТ под насловом “Храбри нови свет” отворен је пројекцијом филма “Меш” Роберта Алтмана у Дому синдиката који је тада био најрепрезентативнији простор у Београду. Поједини програми одржавани су и у биоскопу "Козара" и у Дому омладине.

1996 - Чеченски исламски терористи заузели су болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизлар на југу Русије.

1999 - Француски војници из састава Сфора у близини Фоче усмртили су Драгана Гаговића, осумњиченог за ратне злочине. На њега је отворена ватра док се кретао аутомобилом, иако су се у возилу налазила и деца.

2004 - Одлуком владе Србије, Богословски факултет у Београду је после 52 године враћен у састав Београдског универзитета.

2004 - Турска је потписала протокол о укидању смртне казне чак и у време рата, у настојању да задовољи стандарде Европске уније како би могла да отпочне преговоре о уласку у ЕУ.

2005 - Судански потпредседник Али Осман Таха и Џон Гаранг, шеф "Ослободилачког покрета суданског народа" (СПЛМ) - побуњеничке групе са југа Судана, потписали су у Најробију, у Кенији, мировни споразум након грађанског рата који је трајао 21 годину.

2009 - Умрла је Љубица Цуца Сокић, сликарка, последња велика српска уметница из генерације која је између два светска рата увела српску уметност у токове париске интимистичке школе. Сликарство је учила је код Бете Вукановић, Љубе Ивановића и Ивана Радовића. У Париз одлази 1936. и наредне три године усавршава се и излаже у светској уметничкој престоници. По повратку у Београд 1939. приређује прву самосталну изложбу у Уметничком павиљону. Била је професор на Академији ликовних уметности од 1948. до 1972. Редовни члан САНУ постала је 1979.

2014 - Нијагарини водопади су се заледили услед незапамћене хладноће у САД и Канади коју је донео поларни талас са Арктика. Реч је феномену који се изузетно ретко догађа.

(Танјуг) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер