субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Стрељани Апис, Вуловић и Малобабић, Хонгконг проглашен британском колонијом, са Боеградске тврђаве скинута турска застава, рођена Перл Бак, умро Јанко Веселиновић
Хроника

На данашњи дан: Стрељани Апис, Вуловић и Малобабић, Хонгконг проглашен британском колонијом, са Боеградске тврђаве скинута турска застава, рођена Перл Бак, умро Јанко Веселиновић

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 26. јун 2015.

На данашњи дан 1917. године, после смртне пресуде војног суда, у Првом светском рату су на Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубо Вуловић и Раде Малобабић, осуђени као организатори атентата на регента Александра I Карађорђевића.

Апис је ухапшен на Солунском фронту у децембру 1916. као припадник тајне организације "Уједињење или смрт", познате и као "Црна рука". Као начелник обавештајног одељења Главног генералштаба српске војске повезао се са покретима и организацијама Срба ван Србије. Био је главни инспиратор официрске завере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903. Црна рука је уопште била склона таквим методама и у периоду између 1903. и 1914. читав државни врх Србије стално је био у страху од њихових могућих нерационалних и неодговорних потеза. Педесетих година режим Јосипа Броза организовао је ревизију Солунског процеса с циљем да искомпромитује већ одавно мртвог (од 1934.) краља Александра I Карађорђевића.

1541 - У обрачуну шпанских освајача око власти, у Лими је убијен њихов вођа Франсиско Писаро. Он је 1532. са само 200 војника, на превару, заузео престоницу Инка Кахамарку и заробио цара Атахуалпу, после чега је Перу постао шпанска колонија, а 1535. је основао Лиму, касније престоницу Перуа.

1810 - Умро је француски проналазач Жозеф Мишел Монголфје, који је с братом Жаком Етјеном 1783. конструисао први ваздушни балон напуњен загрејаним ваздухом.

1836 - Умро је француски официр Клод Жозеф Руже де Лил који је 1792. написао речи и мелодију француске химне. Песму компоновану као марш према наруџбини градоначелника Стразбура одушевљено су певали војници Француске револуције на маршу из Марсеља у Париз, па је названа "Марсељеза".

1843 - Хонгконг је проглашен британском краљевском колонијом, с Хенријем Потинџером као првим гувернером. Британски колонијални назив био је "Викторија".

1856 - Умро је немачки филозоф Макс Штирнер, први теоретичар анархизма. Био је младохегелијанац, изразити индивидуалиста. Дела: "Једини и његова својина", "Историја реакције".

1858 - Миром у Тјенћину између Кине и Велике Британије завршен је Британско-кинески рат, а после пораза Кина је била принуђена да отвори своје луке, дозволи странцима кретање по целој земљи и легализује увоз опијума, чиме је постала потпуно економски зависна. Британски сукоб с Кином је почео Првим опијумским ратом 1840. у којем је Кина такође поражена, па је миром у Нанкингу пристала да Британији плати велику одштету, уступи јој Хонгконг и европској трговини отвори пет лука са режимом екстериторијалности. Да би остварили право трговине по целој Кини, Британци су 1856. повели Други опијумски рат, у којем су им се придружили Французи.

1869 - Рођен је српски геолог и палеонтолог руског порекла Владимир Димитријевич Ласкарев, специјалиста светског гласа за кенозојске периоде, посебно за неоген и квартар, професор универзитета у Одеси и Београду, члан Српске Краљевске академије. Објавио је око 40 радова, углавном о неогеним и квартарним наслагама српских терена, с приказом и анализом њихове фосилне фауне и тектонике, и о конгеријским слојевима и њиховом значају за тектонику. Дела: "Фауна Бугловских слојева Волиније", "Геолошка испитивања у југозападној Русији", "О стратиграфији квартарних наслага Војводине", "О еквивалентима горњег сармата у Србији".

1876 - Са Београдске тврђаве је скинута турска застава, која се 350 година вијорила над градом. Турци су раније били приморани да кључеве Београда предају српском кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава.

1892 - Рођена је америчка књижевница Перл Бак, добитница Нобелове награде за књижевност 1938. Аутор је серије дела из живота Кине. Писала је и књиге за децу као и есеје. Као ћерка мисионара дуго је живела у Кини. После Другог светског рата основала је фондацију "Перл Бак" за помоћ деци америчких војника који су служили у Азији. Фондацији је 1967. завештала највећи део прихода од књига - више од седам милиона долара. Дела: романи "Добра земља", "Синови", "Змајево семе", "Растурени дом", "Мајка", "Изгнанство", "То поносно срце", "Обећање", "Павиљон жена", "Божур", "Скривени цвет".

1898 - Рођен је немачки конструктор авиона и индустријалац Вилхелм Месершмит, главни конструктор авиона нацистичке Немачке у Другом светском рату.

1905 - Умро је српски писац Јанко Веселиновић. Описивао је његову родну Мачву, с много љубави, идеализујући традиционални живот његових земљака. Био је сјајан зналац српског језика и вешто је користио његове могућности у романима, приповеткама и позоришним комадима. Дела: романи "Хајдук Станко", "Јунак наших дана", "Борци", збирке приповедака "Слике из сеоског живота", "Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Мале приче", "Сељанка", позоришна игра с певањем "Ђидо" (с Драгомиром Брзаком), комад "Потера" (с Чича-Илијом Станојевићем).

1906 - У француском граду Ле Ман је одржана прва аутомобилска Гран при трка.

1941 - Финска се придружила нацистичкој Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године. Присиљена је на примирје 1944. а коначан мировни уговор потписала је 1947. у Паризу.

1945 - У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра 1945.

1960 - Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република, што је био назив те афричке државе у Индијском океану до 1975.

1960 - Британски афрички протекторат Сомалиленд је постао независна држава да би се већ 1. јула 1960. присајединио негдашњој Италијанској Сомалији у заједничку суверену државу Сомалију. Сомалиленд се и данас бори за независност од Сомалије.

1970 - Александар Дубчек, шеф Комунистичке партије Чехословачке и вођа реформистичког покрета названог "прашко пролеће" до интервенције снага Варшавског пакта у августу 1968, искључен је из владајуће партије.

1977 - Афричка држава Џибути је стекла независност, после 117 година француске владавине.

1991 - У Кувајту је укинуто ванредно стање а смртна казна за 29 људи, осуђених због наводне сарадње с Ирачанима, замењена је доживотном робијом.

1995 - На аутомобил египатског председника Хоснија Мубарака у Адис Абеби ватру је отворило шест исламских терориста, али атентат није успео.

1999 - Америчка организација за заштиту људских права "Хјумен рајтс воч" оптужила је терористичку "Ослободилачку војску Косова" за систематску политику убистава, силовања и других недела против Срба и Рома на Косову и Метохији како би их протерали из те српске покрајине.

2000 - Међународни тим научника објавио је епохално откриће - мапу људских гена, оценивши тај догађај као "историјску тачку у стохиљадугодишњем постојању човечанства".

(РТ Војводине)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер