На данашњи дан српски устаници победили на Мишару, умро кнез Данило Петровић, укинуто ропство у британским колонијама

Док је Карађорђе са шумадијском војском био још на Морави и чекао напад Турака од Ниша, Турци из Босне, предвођени босанским везиром Сулејман-пашом Скопљаком и пашама Синаном и Хасаном, су продрли преко Мачве до Шапца, ослободили га опсаде и потиснули устанике до ушћа реке Вукдраже у Саву. Турски план је био да се ова колона у Палежу споји са главнином која је из Шапца требало да настави ка Београду.

Са Српске стране тај фронт су бранили Јаков и Прота Матеја Ненадовић, а када је линија одбране угрожена, из Шумаије су пристигли Карађорђе, Милош Обреновић и Сима Марковић.

Битка је завршена у предвечерје око 6 сати великом српском победом. Аустријски посматрачи са друге стране Саве су послали у Беч вест о страшном турском поразу и да је на Мишару остало 1.172 мртва Турчина. У једном другом извештају ова бројка се попела на 3.000. На турској страни су погинули Синан-паша из Горажда, Кулин-капетан, капетан Мехмед Видајић из Зворника и његова два сина и многи други. Срби су дошли до великог плена: много оружја, муниције, коња, скупоцених одела и новца.

10. п.н.е. Рођен је римски цар и историчар Клаудије, који је 41. наследио Калигулу. Током његове владавине јужна Енглеска је постала римска провинција, изграђен велики аквадукт, проширена лука Остија. Владао је под великим утицајем својих жена Месалине и Агрипине, која га је, према предању, отровала печуркама да би обезбедила престо за свог сина из претходног брака Нерона. 

1291. Три кантона Ури, Унтервалден и Швиц склопили су савез за одбрану од Хабсбурговаца, који је био основа за стварање Швајцарске конфедерације. 

1560. Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест, чиме је основана Шкотска црква. 

1714. Умрла је енглеска краљица Ана, последњи монарх из династије Стјуарт, током чије су владавине уједињене Енглеска и Шкотска и створена Велика Британија (1707). Наследио ју је Џорџ И из хановерске династије. 

1774. Британски хемичар Џозеф Пристли открио је плин који је назвао "депхлогистицатед аир", касније познат као кисеоник. 

1778. У немачком граду Хамбургу отворена је прва штедионица у свету. 

1793. Француска је, као прва земља у свету, увела метрички систем мера. 

1798. У бици код Абукира, близу Александрије, британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса. После тог пораза Наполеонова војска у Египту остала је одсечена од Европе. 

1810. Рођен је италијански државник гроф Камило Бенсо Кавур, први министар председник уједињене Италије (1861). Заслужан је за ослобођење Италије од Аустрије и њено уједињење под Савојском династијом. 

1813. У Бечу је изашао први број "Новина сербских", првог српског дневног листа. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, а угашен је 1822. због проблема са штампаријом. 

1834. Ропство је забрањено у целој Британској империји: у британским колонијама ослобођено је више од 770.000 робова. 

1860. Од рана задобијених у атентату у Котору, који је извршио емигрант Тодор Кадић, умро је црногорски кнез Данило Петровић, наследник владике Његоша и први световни владар Црне Горе (1852). Прославио се победом над Турцима у бици на Грахову 1. маја 1858. 

1894. Јапан је објавио рат Кини због спора двеју земаља око Кореје. 

1914. Четири дана након што је Аустро-Угарска објавила рат Србији, Немачка је објавила рат Русији, Француска је прогласила општу мобилизацију, а Италија је прокламовала неутралност. Светски рат постао је неизбежан. 

1921. Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донела је Закон о заштити државе на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији, а њеним посланицима у Скупштини (58) поништени мандати. 

1936. Адолф Хитлер отворио је у Берлину XИ олимпијске игре. 

1944. У Варшави, једном од главних средишта пољског покрета отпора, избио је устанак против немачке окупације. Након двомесечних борби Немци су савладали устанике и велики број отпремили у концентрационе логоре. 

1955. Умро је српски писац Станислав Винавер, једна од најистакнутијих личности београдског модернистичког покрета после Првог светског рата, аутор Манифеста експресионизма ("Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари света", "Европска ноћ"). 

1958. Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију Јордана са Ираком. 

1960. Бенин је прогласио независност од Француске. 

1966. У Кини је почео XИ пленум Комунистичке партије на којем је донета одлука о "културној револуцији", која је трајала наредних 10 година. 

1973. Умро је немачки државник Валтер Улбрихт, први секретар Јединствене радничке партије Немачке (1950). Од 1960. до 1971. био је председник Државног савета Источне Немачке. 

1975. Државници 35 земаља, међу којима и председник СФР Југославије Јосип Броз Тито, потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи. 

1994. Председник Немачке Роман Херцог изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату. 

2000. Екстремисти у Кашмиру извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава били су хиндуски ходочасници. 

2001. Британски премијер Тони Блер започео званичну посету Аргентини. То је била прва посета једног британског премијера тој земљи од Фокландског рата 1982. 

2004. У пожару у супермаркету у трговинском центру у Асунсиону, престоници Парагваја, погинуло је преко 400 људи, а стотине су повређене. 

2005. Умро је саудијски краљ Фахд, који је владао Саудијском Арабијом од 1982. године. За његовог наследика именован је његов полубрат, принц Абдулах. 

2006. Кубански председник Фидел Кастро привремено је пренео власт на свог брата Раула, због болести. За шефа државе Раул Кастро званично је изабран 24. фебруара 2008. Фидел Кастро се на челу Кубе налазио од револуције 1959. године.

(Бета)