четвртак, 19. септембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан пре 21 годину почела битка на Кошарама
Хроника

На данашњи дан пре 21 годину почела битка на Кошарама

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. април 2020.

 Тачно пре 21 годину, 9. априла 1999. године, у јеку НАТО агресије на СР Југославију, почела је битка на Кошарама. Овог пута годишњица битке, коју је време сврстало у ранг славних борби из претходних ратова, обележава се у ванредном стању, проглашеном због пандемије вируса корона.

Наравно, ратна страдања и болест макар и опасна по живот не могу се поредити, али и тада, као и сада, до изражаја долазе храброст и одлучност, самопожртвовање и снага личног примера.

Битка на Кошарама названа је по караули „Кошаре”, која се налазила на истоименом топониму на југословенско-албанској граници, „изнад” Ђаковице. Почела је офанзивом здружених снага НАТО-а, сепаратистичке ОВК и војске Албаније, копненом агресијом из ове суседне земље, чија се улога у том рату често превиђа када се помиње НАТО агресија, у то време Албанија није била чланица овог војног савеза.

Циљ непријатељских снага био је да продру дубоко у простор Косова и Метохије и потисну снаге Војске Југославије и МУП-а из јужне покрајине Србије. Непријатељ је, посебно у првим данима битке, био вишеструко надмоћнији а Војска Југославије се налазила на терену неповољном за одбрану од противника који је нападао „одозго”, са планинских врхова и из ваздушног простора у којем је НАТО имао апсолутну превласт.

Само захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије непријатељ је заустављен на самој граници, уз незнатно одступање које је било неопходно да би се избегли већи губици и обезбедила ефикаснија одбрана. У року од пар дана стигла су појачања и линије бранилаца су, упркос свему, постале непробојне. Тако је остало до краја рата 10. јуна 1999. године.

У складу са Војнотехничким споразумом потписаним код Куманова, припадници Војске Југославије су се неколико дана касније повукли са југословенско-албанске границе и подручја Косова и Метохије.

У бици на Кошарама учествовали су граничари, војници на редовном служењу војног рока и резервисти, војни специјалци... У тим борбама, које су ушле у историју, погинуло је 108 припадника тадашње Војске Југославије.

Министар одбране Александар Вулин је данас у кругу касарне „Расина” у Крушевцу, са припадницима Министарства одбране и Војске Србије, положио венац на спомен-обележје погинулим припадницима 125. моторизоване бригаде, 58. лаке пешадијске бригаде, 7. пешадијске бригаде и 53. граничног батаљона. Венац је положила и градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић, саоптило је Министарство одбране.

- Данас се сећамо оних који су нам одбранили домовину на Кошарама и на Паштрику. Данас се сећамо оних који су дали своје животе и захваљујемо онима који су живи, који су са нама. Данас говоримо о великој и славној традицији. Пре 21 годину отпочео је напад на Кошаре НАТО агресијом, последњим великим и некажењеним злочином у двадесетом веку - рекао је Вулин, поручивши да Србија то никада неће заборавити нити престати да памти, подсећа и пита „зашто за НАТО агресију - тај страшни злочин, нико није кажњен”.

Према речима некадашњег ратног команданта 53. граничног батаљона, а садашњег начелника Управе за традицију стандард и ветеране пуковника Душка Шљиванчанина, битка на Кошарама кулминирала је 9. априла 1999. године, а заправо је почела још 1997. године, када је дошло до побуне у Албанији и када је знатан број наоружања прешао у руке народа, а касније у руке терориста, као и 1998. године када су се водиле страховите борбе у рејону карауле Кошаре и на целој државној граници.

- Много је хероја било на Кошарама и на Паштрику и 1998. и 1999. године. У контексту данашњих догађаја, поменуо бих једну категорију наших сабораца, а то су наши лекари. Колико је мени познато, 1998. и 1999. нико није подлегао повредама, а да му наши лекари нису пружили помоћ. Наши лекари долазили су до прве борбене линије тамо где возило није могло доћи - сећа се пуковник Шљиванчанин својих сабораца и цитира речи Светог Николаја Велимировића који каже да „Слава припада мученицима, а не џелатима”. (М. Г.)

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер