четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Краљ Александар I Карађорђевић прогласио "Октроисани устав", завршен Амерички рат за независност, Николај I крунисан за цара Русије, Италија потписала капитулацију у Другом светском рату, почео први конгрес Прве интернационале
Хроника

На данашњи дан: Краљ Александар I Карађорђевић прогласио "Октроисани устав", завршен Амерички рат за независност, Николај I крунисан за цара Русије, Италија потписала капитулацију у Другом светском рату, почео први конгрес Прве интернационале

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 03. септембар 2015.

На данашњи дан 1931. године краљ Југославије Александар I Карађорђевић прогласио је нови Устав којим је озакоњена чвршћа власт Круне. Тај устав су непријатељи Краљевине Југославије прозвали "Октроисани устав". Устав је установио дводомни систем, увођењем Сената, као горњег дома. Остао је на снази до окупације Краљевине Југославије априла 1941.

Данас је четвртак, 3. септембар 2015. године. До краја године има 119 дана.

1189 - Ричард I Плантагенет, познат као "Лавље срце" крунисан је за краља Енглеске.

1658 - Умро је енглески државник и војсковођа Оливер Кромвел, вођа енглеске буржоаске револуције. Његова војска поразила је краљевску армију 1644. код Марстон Мура и 1645. код Незбија и заробила краља Чарлса I Стјуарта, који је осуђен на смрт и погубљен 1649. Одбивши титулу краља, 1653. постао је лорд протектор Енглеске, Шкотске и Ирске. Две године после његове смрти монархија је обновљена. Период републике сматра се тамним добом прошлости Енглеске.

1759 - Из Португала је почело протеривање римокатоличког монашког реда језуита (Societas Iesu).

1783 - Велика Британија, САД, Француска и Шпанија потписале су Париски мир, чиме је завршен Амерички рат за независност.

1791 - Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија, која се показала као краткотрајна.

1806 - Срби су на Делиграду, на улазу у Ђуниски теснац између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, одбили напад бројчано надмоћних турских снага и одбацили их ка Нишу. Истог дана војвода Станоје Главаш је ослободио Прокупље.

1821 - Умро је румелијски валија и београдски везир Марашли Али паша, који је сарађивао са Србима у постизању споразума о прекиду непријатељстава. Крајем 1815. с књазом Милошем Обреновићем склопио је споразум који је Србима обезбедио ограничену самоуправу, што је Милош искористио да је даље поступно проширује.

1826 - Николај I крунисан је за цара Русије.

1866 - У Женеви је почео први конгрес Прве интернационале.

1877 - Умро је француски државник и историчар Луј Адолф Тјер, оснивач и први председник Треће републике од 1871. до 1873. Као шеф версајске владе 1871. у крви је угушио Париску комуну. Дела: "Историја Француске револуције", "Историја конзулства и царства".

1883 - Умро је руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од најзначајнијих представника руског реализма. Први је руски писац чије су дела продрла на Запад где је читан с дивљењем и за живота је уживао знатно већи углед у француским него у руским књижевним круговима. Занимао га је тип "сувишног човека", племића-интелектуалца и тип "нихилисте", грађанског интелектуалца, сукобљеног с конзервативизмом племићке културе. Предсказивао је револуционарну епоху у Русији. Дела: романи "Очеви и деца", "Племићко гнездо", "Рудин", "Дим", "Новина", "Уочи нових дана", приповетке "Пролећне воде", "Асја", "Ловчеви записи", драма "Месец дана на селу".

1900 - Рођен је фински државник Урхо Кеконен, председник Финске од 1956. до 1982, најистакнутији фински политичар после Другог светског рата.

1910 - Рођен је Морис Папон, једини француски функционер који је осуђен због учествовања у прогонима Јевреја. Папон је 1942. изабран за генералног секретара области Жиронд, задужен за Службу за јеврејска питања. Од 1958. шеф је париске полиције. Током рата у Алжиру угушио је демонстрације у Паризу 1961. када су погинуле десетине Алжираца. Постао је посланик 1968. на листи Де Голове партије, а министар буџета 1978. Осуђен је 1998. на 10 година. Тврдио је да ништа није знао о холокаусту и да је помагао Покрет отпора. Пребегао је у Швајцарску али га је тамошња полиција изручила Француској. Због слабог здравља 2002. је ослобођен.

1921 - Рођен је режисер и сценариста Живорад Жика Митровић. Припадао је генерацији синеаста која је непосредно након Другог светског рата поставила темеље професионално организоване филмске продукције у Србији. Филмови: "Ешалон др М", "Капетан Леши", "Марш на Дрину", "Ужичка република", "Мис Стон", "Сигнали над градом", "Солунски атентатори", "Невесињска пушка", "Савамала", "Тимочка буна".

1937 - Рођен је Драган Бабић, новинар, преводилац и писац. Најпознатији је као аутор и водитељ телевизијских емисија, попут серијала "Двоглед", "Кино-око", "Умеће живљења". Драган Бабић био је новинар специфичног шарма и ретке интелектуалне снаге и оставио изузетан траг у историји српског новинарства. Објавио је неку врсту интроспективних сећања: "Путовање на крај језика".

1939 - Два дана после немачког напада на Пољску, Велика Британија и Француска су објавиле рат Немачкој. Био је то почетак Другог светског рата.

1939 - На кружној стази око Калемегдана у Београду је одржано велико међународно аутомобилско надметање за "Велику награду Београда". Победник је био италијански тркач Тацио Нуволари, који је наступао за Ауто-Унион, другопласирани је био Манфред фон Браухич (Мерцедес). Као четврти стигао је српски тркач Бошко Миленковић, који је возио аутомобил типа Бугати.

1943 - Италија је потписала капитулацију у Другом светском рату, али је она обелодањена тек 8. септембра. Капитулација је била последица успешне војне кампање савезника у Италији која је започела искрцавањем на Сицилију Осме британске армије под командом фелдмаршала Бернарда Монтгомерија јула 1943.

1948 - Умро је чешки државник Едуард Бенеш, председник Чехословачке од 1935. до 1938. и од 1946. до 1948. Био је вођа Народне странке и најближи сарадник првог председника Чехословачке Томаша Масарика. У Првом светском рату радио је на стварању слободне Чехословачке а потом Мале Антанте (савез с Југославијом и Румунијом). Од оснивања Чехословачке 1918. до 1936. био је шеф дипломатије, а после Минхенског споразума 1938, којим је Запад предао Чехословачку на милост и немилост нацистичкој Немачкој, дао је оставку и отишао у избеглиштво у Лондон, где је током Другог светског рата предводио избегличку владу. После рата поново је постао шеф државе, али је дао оставку 1948. кад су комунисти приграбили сву власт. Убрзо је умро.

1953 - Ступила је на снагу Европска конвенција о људским правима.

1962 - Умро је амерички писац Едвард Естлин Камингс, песник снажног лирског дара у чијој су поезији доминирале теме љубави и смрти. Дела: збирке стихова "XLI песма", "Је 5", "Вива", "Том", "В20", "1x1", "Седамдесет и једна песма".

1971 - Совјетски Савез, САД, Велика Британија и Француска потписале су споразум о статусу града Берлина.

1976 - Амерички васионски брод без људске посаде "Викинг 2" спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.

1991 - Умро је амерички филмски режисер италијанског порекла Френк Капра, аутор сјајних комедија са сатиричном нотом. Написао је мемоаре "Име изнад наслова". Филмови: "Донованова афера", "Млада генерација", "Забрањено", "Америчка лудост", "Горак чај генерала Јена", "Догодило се једне ноћи" (Оскар), "Господин Дидс иде у град" (Оскар), "Изгубљени хоризонти", "Упознајте Џона Доа", "Арсеник и старе чипке", "Не можете то понети са собом" (Оскар), "Ово је диван живот", "Држава Уније", "Џеп пун чуда".

1992 - Са територије под контролом муслимана (Бошњака) и Хрвата, у централној Босни, ракетом је оборен италијански транспортни авион у којем су погинула сва четири члана посаде. Инцидент је на Западу скромно медијски пропраћен и није вођена озбиљнија истрага, највероватније пошто је било јасно да ни на који начин не могу бити оптужене снаге Срба у БиХ.

1996 - САД су извеле један од најјачих војних напада на Ирак од окончања Заливског рата 1991, испаливши 27 крстарећих пројектила на циљеве на југу те земље, са образложењем да је то казна због помоћи армије Садама Хусеина једној од курдских фракција у "зони безбедности" коју су УН прогласиле на северу Ирака.

1997 - У вијетнамском путничком авиону "Тупољев 134", који се срушио у близини аеродрома у главном граду Камбоџе Пном Пену, погинуло је 65 људи, углавном странаца.

1999 - На граничном прелазу Ђенерал Јанковић између Србије (СРЈ) и Македоније УНМИК је отворио царински пункт, игноришући при том законе Србије и СРЈ.

2000 - Папа Јован Павле II беатификовао је папу Пија IX чији је понтификат трајао од 1846. до 1878. упркос оштрим приговорима јеврејских и либералних интелектуалаца широм света, пошто се Пије IX сматра ултраконзервативцем. Беатификација је припремна фаза за канонизацију.

2002 - Врховни суд Израела одлучио је да израелске власти могу да протерују родбину палестинских терориста уколико докажу да су претња безбедности Израела.

2007 - Британска војска напустила је Басру, најважнији центар нафтне индустрије у Ираку. Британци су раније већ напустили три јужне провинције Ирака, предајући контролу домаћим снагама. Повлачење је последица честих напада у којима је страдао велики број британских војника.

2013 - Број избеглих из Сирије, као последица двоипогодишњег грађанског рата, премашио је два милиона, саопштио је Комесаријат за избеглице УН (УНХЦР).

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер