На београдском конкурсу за суфинансирање медија "независна и стручна" комисија са 15 милиона динара подржала „Информер“, „Ало“ и „Српски Телеграф“

Иако је Конкурс Града Београда за суфинансирање медијских садржаја, како се у њему наводи, расписан са идејом да подржи јавно информисање и допринесе "истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању свих грађана Београда", и ове године је "независна и стручна" комисија ипак одлучила да са чак 15 милиона динара подржи три најпознатија српска таблоида.

Тако је Информер за два пројекта однео укупно пет милиона динара, а исту суму добили су Српски телеграф и Ало.

Један од најбитнијих критеријума за оцењивање пројеката који су дати у конкурсу, наведене су и "веће гаранције привржености професионалним и етичким стандардима", а управо су поменути таблоиди највише кршили професионалне новинарске стандарде. Ту би се најпре, како пише, гледало да ли су учеснику конкурса изречене мере од стране регулаторних тела у последњих годину дана због кршења професионалних и етичких стандарда, а затим, ако је мера и било, доказ да су након изрицања казне или мере, "предузете активности које гарантују да се сличан случај неће поновити".

Према недавној изјави Гордане Новаковић, генералне секретарке Савета за штампу, то тело је од почетка године разматрало 43 жалбе поводом кршења Кодекса новинара, од чега је највише јавних опомена упућено дневном листу Информер, укупно шест, док је Српски телеграф прекршио Кодекс у четири наврата, а дневни лист Ало у три случаја. "Највише жалби грађана и организација стиже на Информер и Српски телеграф и они заиста највише крше етичке стандарде, далеко испред свих осталих. Прошле године, убедљиво највише прекршаја имао је Српски телеграф, па Информер, потом Курир и Ало", навела је Новаковићева. Редовни мониторинг који Савет за штампу спроводи, у таблоидима приказује кршење професионалних и етичких стандарда у хиљадама случајева.

Ипак, судећи по висини додељених средстава, комисију су поједини пројекти посебно фасцинирали, с обзиром да је од 74 пристигла пројекта 24 прошло конкурс, а свега њих 10 покупило вишемилионске износе који се крећу од четири или пет до максималних 6,9 милиона динара.

Своју одлуку да новинама Ало додели пет милиона динара за пројекат "Београдска рубрика у дневном листу Ало", комисија је образложила тиме да својим "техничким капацитетима" емитовањем покрива "како Београд тако и Србију", док велики тираж листа "обезбеђује одрживост пројекта и након његове реализације". Слично је оцењен и пројекат "Београдски човек" Српског телеграфа, јер "остварује јавни интерес због актуелности теме и доступности већем броју корисника, како у Београду, тако и шире".

Ало није једини медиј који је редовне вести о дешавањима у граду "потурио" уместо пројекта, а градска комисија то наградила. Примера ради, Инфобиро је добио два милиона динара за "пројекат" под називом: "Београд инфо, дневне актуелности", уз оцену да се "јавни интерес остварује степеном организационих способности у досадашњем искуству". Такође, телевизија ГЕМ из Лазаревца (у власништву Микаила и Гордане Цвијовић) добила је милион динара за "Београд инфо", а Инсајдер тим, издавач Информера, добио је три милиона за градске вести "Београд на длану, из минута у минут".

Агенцији Бета, с друге стране, због истог аргумента је пријава на конкурс је одбијена, јер пројекат "Град Београд - изазови поглавља 27", према проценама комисије, представља "редовну активност подносиоца" коју ће он и иначе "својим буџетом реализовати".

Комисија није била посебно креативна када су образложења подржаних али и одбијених пројеката била у питању, па се у највећем броју понављају тврдње које, према двоструким аршинима "независних стручњака", често за неког буду предност а за другог мана.

Тако је рецимо листу Данас главна замерка то што би се "пројекат реализовао преко електронског медија који као медиј није заступљен у довољној мери како би могао да допре до већег броја грађана". Истовремено, комисија је "наградила" лазаревачку ТВ ГЕМ уз појашњење да ће "повећана информисаност грађана на територији Београда бити омогућена путем портала, а самим тим ће бити на широј територији доступна грађанима".

Уз пројекат Удружења Еутопиа, односно портала Пиштаљка, који се бави истраживањем корупције и сукоба интереса у извршним органима Града Београда и градских општина, другу годину заредом, готово иронично комисија наводи да истраживања на којима се базира пројекат "не садрже јасне чињенице које би биле од интереса за грађане Београда", а поред тога, "нису јасно идентификоване и дефинисане потребе циљних група".

Са друге стране, већ поменуте Информерове (Инсајдер тим д.о.о.) градске вести оцењене су као "пројекат који садржи иновативне елементе и новинарско истраживачки рад", а "одрживост резултата, према индикаторима и досадашњем искуству подносиоца пројекта, указују на то да ће пројекат бити одржив и након престанка подршке". Поред ова два милиона динара, Информер је покупио још три милиона преко пројекта ћерке фирме Инфо ИТ Медиа д.о.о., када је комисија утврдила да је "значај пројекта вишеструк".

Основани након отварања конкурса

Неправилности и незаконитости из прошлогодишњег понављају се и на последњем конкурсу, пошто су и овај пут високе суме помоћи добила два предузећа која су основана након расписивања конкурса. Пет милиона динара отишло је фирми Фолим доо, која је, према подацима АПР, у власништву Марије Лековић а регистрована 22. августа ове године, четири дана пошто је конкурс расписан. Сутрадан је основано и предузећу за аудио и ТВ продукцију Зофин доо, у власништву Зорана Николића, коме је комисија наменила четири милиона динара јер је проценила да је пројекат одржив, на основу "резултата и искуства тима" који на њему ради.

Рекордери

Према редовном мониторинг који спроводи Савет за штампу, од марта до децембра прошле године, укупно је забележено 5.447 текстова у којима је прекршена бар једна тачка Кодекса новинара Србије. У кршењу Кодекса предњачи Српски телеграф, са забележених 1.320 случајева. Следи Информер са 1.208 прекршаја, затим Курир са 1.100 и Ало са 810 прекршаја.

(Данас)