N1: Zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka u EU podnete tužbe protiv Fejsbuka, Gugla, Instagrama i Vocapa

Tek nekoliko sati od kada je stupila na snagu Uredba o zaštiti podataka u Evropskoj uniji tzv. GDPR napravio je pometnju. Korisnici su počeli da se žale na Fejsbuk, Gugl, Instagram i Vocap, jer prisiljavaju korisnike da pristanu na ciljano oglašavanje ako žele da koriste usluge tih servisa. Zbog toga su protiv tih kompanija podignute tužbe.

Fejsbuk, Instagram ili Gugl od 25. maja korisnicima u Evropskoj uniji moraju da traže saglasnost za obradu ličnih podataka. Ali, internet kompanije su otišle korak dalje i postavile ultimatum: ako korisnici ne pristanu da im se podaci upotrebljavaju za ciljano oglašavanje, na te onlajn društvene mreže mogu da zaborave. U Šer fondaciji za N1 objašnjavaju: to je u suprotnosti sa GDPR-om.

"Što znači da kompanije ne smeju da ucenjuju svoje korisnike time da neće da im pruže uslugu ako ti korisnici ne daju pristanak i za nešto što nije neophodno za pružanje te usluge. U konkretnom slučaju Fejsbuk se deklariše kao socijalna mreža za povezivanje ljudi i ne sme da ucenjuje ljude time što moraju da daju pristanak da se njihovi podaci koriste i za svrhe marketinga", kaže Jelena Adamović iz Šer fondacije.

A Fejsbuk je to - upućeni tvrde - uradio. I ne samo Fejsbuk, već navodno i Instagram, Gugl i Vocap. Zato je austrijska organizacija Nojb, čiji je slogan "Moja privatnost nije tvoja stvar" protiv onlajn kompanija podnela tužbu.

"Želimo da omogućimo da prava koja postoje na papiru zaista "žive" na mobilnim telefonima, kompjuterima, laptopovima. Mislim da će sprovođenje Uredbe biti bitka koja će potrajati", kaže advokat Maks Šrems.

Ukoliko evropski poverenik za zaštitu podataka tužbe usvoji - internet kompanijama sledi milionska kazna. Iznos: 4% globalnog prihoda. I dok korisnici u Evropskoj uniji biraju hoće li da sačuvaju podatke ili okače fotku na Instagram, srpski korisnici mogu da odahnu jer se pravila EU na njih ne odnose.

"U suštini na građane Srbije ne", kaže Jelena Adamović.

Uredba tzv. GDPR, ipak pogađa srpske kompanije.

"To su kompanije koje ili nude robu i usluge građanima tj. ljudima na teritoriji Evropske unije ili prate njihovo ponašanje, pri čemu kada kažemo prate njihovo ponašanje mislimo u online okruženju prate njihovo ponašanje", dodaje sagovornica N1.

Dilemu da li se, kako i na koga u Srbiji odnosi evropska Uredba o zaštiti podataka razrešila je kancelarija Poverenika za zaštitu podataka o ličnost. Naime, na sajtu Poverenika nalazi se dokument koji odgovara na najčešća pitanja o obavezama koje je GDPR doneo Srbiji.

(N1)