Н1: Због кршења уредбе о заштити података у ЕУ поднете тужбе против Фејсбука, Гугла, Инстаграма и Воцапа

Тек неколико сати од када је ступила на снагу Уредба о заштити података у Европској унији тзв. ГДПР направио је пометњу. Корисници су почели да се жале на Фејсбук, Гугл, Инстаграм и Воцап, јер присиљавају кориснике да пристану на циљано оглашавање ако желе да користе услуге тих сервиса. Због тога су против тих компанија подигнуте тужбе.

Фејсбук, Инстаграм или Гугл од 25. маја корисницима у Европској унији морају да траже сагласност за обраду личних података. Али, интернет компаније су отишле корак даље и поставиле ултиматум: ако корисници не пристану да им се подаци употребљавају за циљано оглашавање, на те онлајн друштвене мреже могу да забораве. У Шер фондацији за Н1 објашњавају: то је у супротности са ГДПР-ом.

"Што значи да компаније не смеју да уцењују своје кориснике тиме да неће да им пруже услугу ако ти корисници не дају пристанак и за нешто што није неопходно за пружање те услуге. У конкретном случају Фејсбук се декларише као социјална мрежа за повезивање људи и не сме да уцењује људе тиме што морају да дају пристанак да се њихови подаци користе и за сврхе маркетинга", каже Јелена Адамовић из Шер фондације.

А Фејсбук је то - упућени тврде - урадио. И не само Фејсбук, већ наводно и Инстаграм, Гугл и Воцап. Зато је аустријска организација Нојб, чији је слоган "Моја приватност није твоја ствар" против онлајн компанија поднела тужбу.

"Желимо да омогућимо да права која постоје на папиру заиста "живе" на мобилним телефонима, компјутерима, лаптоповима. Мислим да ће спровођење Уредбе бити битка која ће потрајати", каже адвокат Макс Шремс.

Уколико европски повереник за заштиту података тужбе усвоји - интернет компанијама следи милионска казна. Износ: 4% глобалног прихода. И док корисници у Европској унији бирају хоће ли да сачувају податке или окаче фотку на Инстаграм, српски корисници могу да одахну јер се правила ЕУ на њих не односе.

"У суштини на грађане Србије не", каже Јелена Адамовић.

Уредба тзв. ГДПР, ипак погађа српске компаније.

"То су компаније које или нуде робу и услуге грађанима тј. људима на територији Европске уније или прате њихово понашање, при чему када кажемо прате њихово понашање мислимо у онлине окружењу прате њихово понашање", додаје саговорница Н1.

Дилему да ли се, како и на кога у Србији односи европска Уредба о заштити података разрешила је канцеларија Повереника за заштиту података о личност. Наиме, на сајту Повереника налази се документ који одговара на најчешћа питања о обавезама које је ГДПР донео Србији.

(Н1)