понедељак, 23. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Н1: У последњој деценији број доктора наука у Србији порастао за 880 одсто; само прошле године одбрањено 2012 дисертација
Хроника

Н1: У последњој деценији број доктора наука у Србији порастао за 880 одсто; само прошле године одбрањено 2012 дисертација

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 12. октобар 2017.

Званични подаци о броју доктора наука у Србији стварају утисак да се у деценији за нама докторати штанцују.

По глави становника имамо мање студената на милион рецимо становника, него што има ЕУ. Али имамо више докторанада. Тај парадокс не може бити нормалан, рекао је у документарном филму Н1 “Доктори” Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности.

Шта не штима? Пре десет година, 2007. универзитети у Србији су доделили 206 докторских титула. Само пет година касније, 2012. број оних којих могу да се потписују са Др порастао је за 270 одсто. Те године Србија је добила чак 770 доктора наука. Врхунац доноси 2016. када српски универзитети аминују чак 2012 доктората.

Те године само у једној седмици одбрањено је 187 дисертација – вероватно највише у историји образовања Србије.

"Мислим да су државни универзитети бољи од приватних и нека се љуте колеге с приватних. Али са друге стране, не могу, право да кажем, прихатим у потпуности ту мантру да је све то што видимо последица постојања приватних, јер приватни наши универзитети и факултети су учестовали у овом броју са 190 дисертација, што ће рећи испод 10 посто. Неће бити да је ту груписан сав кал или сва грешка", истиче Владимир Костић.

Наиме, броју од 2012 нових доктора наука 2016. највише је допринео Универзитет у Београду. Титулу др у тој години најстарија високошколска установа у Србији доделила је чак 1.133 пута.

Поредећи 2007. када је било издато 206 докторских диплома и 2016. долази се до податка да је броја доктора наука порастао за скоро 880 одсто.

Наиме, све више се и у академским круговима говори да са штампарске траке универзитета изађе и по која диплома која је незаслужена. Тј. инстант – дисератције се припремају лако, а дипломе доктора стичу нечасно. Таква титула у жижу јавности дође када је власник исте 2 у 1 - доктор наука и јавна личност.

"Инстант доктори наука не знају да прави доктор наука не завршава своје образовање стицањем докторске дипломе. Напротив, његов прави научни живот тада тек почиње. Диплома доктора наука обавезује на континуирани научни рад. Та диплома је камен одговорности око врата и треба моћи и знати носити га. Ко нема талента за науку можда би требало да размисли о другачијем животном путу, а не о животу доктора наука", каже др Рајна Драгићевић, професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Погледајте цео документарац Адама Сантовца "Доктори":

(Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер