Н1: Сви Вучићеви „пријатељи“ из иностранства - Дневнополитички маркетинг или корист за државу?

 Председник Србије Александар Вучић у среду се у Београду састао са суоснивачем компаније Епл (Аппле) Стивом Вознијаком који је поручио да ће "до краја живота да помаже и промовише интересе Србије". Ипак, не би било први пут да се познато лице из света појави на дан-два у Србији, и да се све заврши на лепим речима и неиспуњеним обећањима.

За 11 година колико је Александар Вучић на највишим позицијама у извршној власти Србије кроз зграду Владе у Немањиној, Палату Србија на Новом Београду, и Председништво на Андрићевом венцу, продефиловале су бројне познате личности из света политике, бизниса и шоубизниса.

Неретко су такви сусрети били проткани великим обећањима о инвестицијама у нашу земљу и промоцији интереса Србије у иностранству, а ипак се, с протоком времена, чини да су имали превасходно маркетиншку функцију.

Председник Србије данас воли да се похвали како се највише од свих српских званичника састајао са руским лидером Владимиром Путином, како је од кинеског председника Си Ђинпинга својевремено добио „полузагрљај“, како је пио скупоцени коњак са француским председником Емануелом Макроном, како је актуелном председнику САД Џозефу Бајдену купио опанке у Скадалији, али је често био домаћин и појединим бившим светским лидерима.

У првим годинама Вучићеве власти, помало је шокантно одјекнула вест да његова влада сарађује са бившим британским премијером Тонијем Блером.

Блер је, наиме, био један од највећих заговорника бомбардовања СР Југославије 1999. године, у време када је Вучић био министар информисања у Влади Србије.

„Изражавам уверење да ће они који су злочинци, а то су Бил Клинтон, Герхард Шредер, Жак Ширак, Тони Блер ускоро у неком новом Нирнбергу одговарати за све злочине које су починили над српским народом“, говорио је Вучић 2000. године.

Али по доласку на премијерску функцију, 2014. године, Вучић је „променио плочу“. Блеров „спин доктор“ Алистер Кембел је у фебруару 2015. године одржао разговарао са српским министрима и други званичницима „о стратешким и комунукацијским изазовима“, а једносатно предавање појединим министрима и њиховим сарадницима је истог месеца одржао и сам Блер.

Вучић је тада изјавио да се са Блером срео пет-шест пута, те да његов долазак у Београд, Србију није коштао ни динар.

У то време је компанија „Тонy Блаир Ассоциатес“ бившег британског премијера била ангажована да за помоћ у формирању стручних тимова у кабинету премијера Вучића, тзв. „деливерy унита“, којих се данас мало ко сећа, а чији је циљ била модернизација и већа ефикансот јавног сектора у Србији.

Сарадња са Блером настављена је и у време први Владе Ане Брнабић, када је његов Институт за глобалне промене био ангажован на пројекту помоћи у пружању јавних услуга. Брнабић је тада тврдила да се у те сврхе не издваја ни динар из државног буџета, али није открила ко плаћа Блеров институт, иако се у дипломатским круговима спекулисало да услуге бившег британског премијера плаћају власти Уједињених Арапских Емирата.

У то време су се појавиле и тврдње да Блер, у име Србије, обилази земље по свету и пропагира идеју разграничења на Косову, али су из његовог института то демантовали.

Још један западни лидер из времена НАТО бомбардовања којем је Вучић претио „новим Нирнбергом“, бивши немачки канцелар Герхард Шредер, последњих година је радо виђен гост у Београду.

Шредер је учествовао на предизборном митингу Српске напредне странке, 2017. у Арени, када је поручио да је „Вучић повећао углед Србије у свету“.

Шредер је, после одласка са канцеларске функције, почео да ради за руски „Гаспром“, а последњи пут је у Србији био прошле године, са власником швајцарске компаније Штадлер која је Србији продала брзе возове, када се разговарало о доласку те компаније у крагујевачки МИНД Парк.

Бивши амерички председник Бил Клинтон, ком је Вучић такође 2000. претио судским процесом, није ишао путем Блера и Шредера, ка Београду, али Вучић јесте учествовао на панелу о Сребреници у Њујорку, који је модерирао Клинтон.

Панел је одржан баш уочи председничких избора у САД 2016. године, на којима је Клинтонова супруга Хилари поражена од Доналда Трампа.

Вучић је, међутим, брзо нашао „заједнички језик“ са новом америчком администрацијом за коју је тврдио да има више разумевања за српске интересе.

Некадашњи специјални изасланик за дијалог у Трамповој администрацији, контроверзни дипломата и бивши амбасадор САД у Берлину, Ричард Гренел, и данас воли да сврати у Београд, и држи Вучићеву страну на друштвеним мрежама.

Председник Вучић га је за Сретење одликовао Орденом српске заставе који му је уручен пре нешто више од месец дана у Београду. Гренел је негирао да је плаћен да лобира за Србију, док је премијерка Брнабић изјавила како су такви наводи „ужасна лаж тајкунских медија и неких опозиционих странака“.

Саветник Вучића, док је био на функцији премијера Србије, једно време је био некадашњи генерални директор Међународног монетарног фонда (ММФ) Доминик Строс-Кан који се касније суочио са оптужбама прибављање проститутки за секс журке у Француској, Америци и Белгији.

Строс-Кан је 2015. француском суду рекао да је давно присуствовао секс журкама које подсећају на оргије, зато што му је била потребна „рекреација“ док је имао пуне руке посла „спасавајући свет“ од једне од највећих финансијских криза. Суд га је исте године ослободио оптужби.

Вучићеви саветници били су и бивши италијански премијер Франко Фратини и некадашњи аустријски канцелар Алфред Гузенбауер.

Ефекти свих поменутих саветничких услуга и колико су тачно оне коштале грађане Србије, никада нису јавно предочени.

Холивудски глумци, Нобеловац и власник луксузних ресторана

Осим некадашњих политичких лидера, Вучић и дан данас воли да гости и људе из света шоубизниса, а посебно холивдуске глумце.

Рејф Фајнс је додуше свој први филм у Србији, „Кориолан“, снимио док је Вучић био у опозицији, али је и после тога наставио да посећује Београд.

Присуствао је 2017. године свечаности коју је Вучић организовао поводом ступања на дужност, а касније те године је добио и пасош Србије.

У Београду, међутим, није био само због пасоша, већ и због снимања филма „Бела врана“ који је Србија помогла са 62 милиона динара.

Фајнс, међутим, није заборавио своју „нову домовину“. Две године касније био је гост ФЕСТ-а, а у јулу 2019. се у Минхену нашалио, поводом Брегзита, како полаже наде да ће због свог српског пасоша поново постати држављанин ЕУ.

„Србија жели да уђе у Европску унију, а ми (Велика Британија) је напуштамо“, рекао је тада Фајнс који је био жестоки заговорник останка Велике Британије у Унији.

Амерички глумац Џони Деп није добио пасош Србије, али јесте одликовање.

Вучић га је за Сретење 2022. одликовао Златном медаљом за заслуге. „Сада сам буквално на почетку једног новог живота и свиђа ми се овај почетак. И волео бих да тај почетак отпочне управо овде у Србији, ако ме желите наравно“, навео је тада Деп.

Холивудска звезда је, наиме, тада пролазила кроз тежак период у својој каријери и у приватном животу, суочен са оптужбама за злостављање своје бивше супруге Амбер Херд.

Накратко изопштен из холивудских блокбастера, Деп је у Србији снимио независни филм „Минамата“ о еколошкој трагедији која је 70-их година погодила Јапан, а промовисао је и анимирани серијал „Пуффинс“ направљен у Србији, у ком је дао глас једном од главних ликова.

Вучић је 2016. године пасош Србије уручио и некадашњој звезди акционих филмова Стивену Сигалу. За разлику од Фајнса и Депа, Сигал није снимао у Србији. Обишао је Прихватилиште за децу у Београду, делио малишанима новогодишње пакетиће, а на дочеку Нове године свирао је са својим бендом испред Скупштине у Београду.

Сигал је тада изразио жељу и да отвори аикидо клуб у Београду, али се у Србију више није враћао. Од тада се суочио са више оптужби за сексуално злостављање, и срчано брани руску инвазију у Украјини.

Вучић се 2014. године угостио и популарног француског глумца Жерара Депардјеа који, баш као и Сигал, није био у Београду због филма, али није добио ни орден, ни држављанство. Депардје је тада изнео похвале на рачун Србије, описујући је као „малу земљу, велике историје и културе“.

Звучи невероватно, али и Депардје се касније суочио са оптужбама са силовање, које је одбацио тврдећи да „никада није злостављао жену“ и да је жртва линча. Иако је, попут Сигала, никада није скривао своју наклоност Русији, након почетка инвазије на Украјину рекао је да „руски народ није одговоран за луде, неприхватљиве испаде својих вођа попут Владимира Путина“.

Сусрет са Вучићем није био део распореда појединих холивудских звезда које су снимале филмове у Србији, попут Данијела Крејга или Кејт Хадсон, али јесте човека који је заслужан за њихов долазак.

Вучић се у септембру 2021. састао са Рамом Бергманом, продуцентом филмова Рајана Џонсона „Нож у леђа 2: Стаклени лук“ и „Браћа Блум“, као и Нетфилсковог хита „Фер плеј“, који су снимани у Србији.

Бергман је том приликом обећао нове пројекте у Србији. Попут Џонија Депа, и он је 2022. одликован златном медаљом за заслуге.

Вучић је у мају 2021. уручио Орден Карађорђеве звезде првог степена аустријском писцу и нобеловцу Петеру Хандкеу ком је захвалио за све што чини за Србију.

Председник Србије је 2019. године, у честитки Хандкеу поводом Нобелове награде, навео да „сада, уз Иву Андрића, славимо још једног нашег Нобеловца.“

Због Хандкеових ставова о распаду бивше Југославије, доделу Нобелове награде тада су бојкотовале Хрватска, БиХ, Северна Македонија, Албанија и Косово.

Сам Хандке је једном приликом изјавио да га у Србији свуда позивају, а нније срео особу која је читала оно што је написао.

Мање успеха Вучић је имао са угоститељима. У лето 2021. године саастао се Ђузепеом Ћипријанијем, директором луксузног ланца ресторана и хотела „Ћипријани“.

Том приликом помпезно је најављена могућност о отварњу хотела тог бренда у главном граду Србије, али до реализације те инвестиције никада није дошло.

Вучић је „загазио“ и у свет високе моде, и у марту 2021. угостио прослављеног креатора Филипа Плејна.

Председник је тада изразио мнаду да ће Плејн „чешће долазити у Србију и да ће део своје будућности везати за нашу земљу“.

Провладини медији најављивали су тада да ће Плејн отворити свој бутик у Београду на води, али то се до данас није догодило.

(Н1)