N1: Primeri Vučićevog kršenja Ustava: Kako predsednik neustavno pritiska sudstvo

Jedna od čestih aktivnosti predsednika Srbije jesu napadi na sudstvo i sudije. Sudije i tužioci u današnjoj Srbiji osećaju politički pritisak koji dolazi sa televizijskih ekrana sa kojih nezadovoljan predsednik želi da obara i menja njihove odluke. Predsednik u tu svrhu koristi govor mržnje, uznemiravanje, prejudiciranje, zastrašivanje, narušavanje autoriteta...

Na taj način predsednik Republike Aleksandar Vučić krši Ustav Srbije koji u članu 149, stav dva izričito zabranjuje „svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije“, kaže Tanasije Marinković, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On smatra da time predsednik narušava načela podele vlasti.

„Tu ustavnu zabranu moguće je povrediti javnim izjavama i nastupima predsednika Republike kojima se ometa pravda i to napadima na ličnost sudija ili iznošenjem stavova o krivici, odnosno nevinosti određenih lica koja su ili bi mogla biti predmet predistražnih, istražnih i sudskih postupaka“.

Kako sve to izgleda u praksi vidi se u studiji „Odgovornost predsednika Republike za povredu ustava – Zabrana uticaja na vršenje sudijske funkcije„, Tanasija Marinkovića, čije delove i komentare prenosimo.

Nesposredno narušavanje autoriteta suda

Neposredno narušavanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva ostvaruje se napadima na rad i ličnost samog sudije. Rečnik predsednika Republike je takav da odgovara pojmovima govora mržnje i uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, što su oblici diskriminatornog ponašanja. To ponašanje može biti usmereno na određenog imenovanog sudiju, na celokupno sudstvo i na određene neimenovane sudije.

Vučić: Sudije da prekinu sa zaštitom Ustava

Marinković navodi da he neposredno narušavanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva izraženo naročito kada se kritikuje rad ili ličnost određenog sudije, čije ime se javno saopštava i na koga se upire prst odgovornosti za to kako je obavljao javnu funkciju. Predmet takvih negativnih komentara je posebno Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Kao karakterističnu reakciju Marinković ističe govor predsednika od 20. januara 2020. godine na sudije koje su, podstaknute izjavom državnog sekretara Ministarstva pravde o uvođenju „eksterne kontrole u pravosuđu“, ukazivale na neustavnost takve mogućnosti.

Aleksandar Vučić je poručio sudijama da prekinu da se bave zaštitom Ustava, da ga ne štitite od predsednika Srbije i da se bave time šta oni mogu da urade u borbi protiv najopasnijih mafijaša u Srbiji, ubica i narkodilera. Zatim je dodao da nikada neće odustati od borbe protiv narkodilera i ubica i da ga u tome neće sprečiti „ni Đilas, ni Boško Obradović, niti sudija Majić ni bilo ko drugi“.

„Predsednik Republike je, dakle, insinuirao da se sudije ne bore protiv ubica i narkodilera i da ga čak lideri opozicije i sudija Majić sprečavaju u toj borbi. Potom je Aleksandar Vučić optužio sudije da se kriju iza toga kako ih neko ugrožava i da svoju nesposobnost i neefikasnost kriju time što govore da su politički progonjeni. Konačno, Vučić je direktno prozvao sudiju Majića za to kako je postupao u određenom predmetu „Šta si ti sve Majiću radio, od puštanja na slobodu Gnjilanske grupe i političkog lupetanja svakodnevnog i je l’ te pomerio neko? Pa nije niko. Pitam kako je moguće da oni koji su ubijali Srbe na KiM budu oslobođeni, i kako ove narko dilere i ubice ne gonite… To ću svaki dan da pitam i neka se ljute“.

Prema rečima našeg sagovornika, takvim neargumentovanim napadima na određenog sudiju, insinuiranjem njegove nestručnosti i vređanjem njegovih nastupa u medijima – stvara se mržnja u javnosti prema tom sudiji i on se pokušava uznemiriti i poniziti ne bi li se odvratio od obavljanja svoje funkcije kako ju je do tada činio.

„Takvim postupanjem, pogotovo kada ono dolazi od najviše instance u državi, zastrašuju se i sve ostale sudije jer im se šalje poruka da treba da presuđuju i javno govore kako političke vlasti to od njih očekuju“.

Govor mržnje i uznemiravanje i ponižavanje sudstva

U pomenutoj izjavi predsednika Republike, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje nisu usmereni samo na jednog sudiju – sudiju Majića, već i na druge sudije kojima odnos prema sudiji Majiću treba da posluži kao primer.

„Štaviše, predsednik Republike je optužio sve sudije, odnosno one koje brane Ustav, a to je opet funkcija svih sudija, da se ne bore protiv ubica i narkodilera i da su nesposobni i neefikasni te da zloupotrebljavaju svoje pravo da javno govore o političkim pritiscima na nezavisnost sudstva. Takvim izjavama predsednika Republike narušava se autoritet sudstva u javnosti, što je u suprotnosti sa brojnim ustavnim, konvencijskim, zakonskim i podzakonskim zabranama. Osim toga, time se, kao što smo napomenuli, izražava očekivanje da sudije treba da presuđuju i javno govore kako političke vlasti to od njih očekuju“, tvrdi Marinković.

On ističe da se predsednik služi govorom mržnje, uznemiravanjem i ponižavajućim postupanjem prema sudijama i kada ih poistovećuje sa političkom opozicijom. Tako je izjavio da ne želi da razgovara sa liderima opozicije, obrazlažući taj svoj stav time što ih smatra za „lopove“, a onda je u nastavku tog dijaloga sa samim sobom dodao:

„A zašto nisu u zatvoru, to je teško pitanje. Zato što su celokupan pravosudni sistem oni postavili“.

Tom izjavom predsednik Republike je, tvrdi Marinković, narušio autoritet i nepristrasnost celokupnog sudstva, ali i tužilaštva, izričito navodeći da su celokupan pravosudni sistem postavili „lopovi“.

„Iz toga proizlazi da se sudije i tužioci nezasluženo nalaze na svojim funkcijama i da su nestručne i nesavesne jer bi, u suprotnom, „lopovi“ bili u zatvoru. Ta izjava je posebno zanimljiva i zbog toga što ukazuje na to da predsednik Republike doživljava sudije kao produženu ruku opozicije, odnosno kao svojevrsne političke protivnike“.

Vučić kao inspirator napada na sudije

Marinković kaže da istinska hajka narodnih poslanika na sudije i sudijsku nezavisnost nisu bili tek njihovi izolovani stavovi, što se moglo zaključiti po reakcijama predsednika Republike na salve uvreda koje je na račun sudija izrekao tadašnji gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević.

Sadašnji ministar odbrane povodom prvostepene oslobađajuće presude bivšem ministru Predragu Bubalu, obratio se sudijama sledećim rečima:

„Gospodo sudije, pitam vas ono što se narod Srbije pita svakoga dana: kada ćete početi da sudite po zakonima Republike Srbije, pravu i pravdi, a ne po sumi novca koju dobijate od dosovskih osvedočenih lopova. Gospodo sudije, rekao bih poštovane, ali mi moj obraz i naš narod ne da, jer kako da budete poštovani dok najveće lopove oslobađate njihove očigledne krivice, a narod pravite ludim“.

Ova izjava je, kako kaže Marinković, direktno inspirisana ranijim napadima Aleksandra Vučića koji je ovom prilikom umesto da osudi tako nešto ili se uzdrži, podržao Vučevićev nastup.

„On je potvrdio da je gradonačelnik „rekao istinu“, mada „ne za sve sudije – većina sudija su časni ljudi“ i dodao: „Sada nas ubeđuju da niko nije kriv za lopovske privatizacije, da se niko nije obogatio na grbači naroda i da su ti koji su uzeli milione evra sada čistunci“.

Napad bez imenovanja

Na vršenje sudijske funkcije je moguće uticati napadima na određene sudije i onda kada se one ne imenuju, ali se iz okolnosti predmeta može zaključiti na koga se ti napadi odnose.

„Takva izjava predsednika Republike kojom se daje za pravo neargumentovanim kritikama na račun pojedinih sudija ima za posledicu ne samo stvaranje mržnje prema tim sudijama u javnosti već i njihovo zastrašivanje prilikom vršenja sudijske funkcije u budućnosti. Osim njih, zastrašuju su i sve ostale sudije koje bi se drznule da presuđuju suprotno očekivanjima predsednika Republike, a posebno one sudije koje su imale da u tom „živom predmetu“ odlučuju u drugom stepenu“, kaže Marinković.

Posredno narušavanje autoriteta

Posredno narušavanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva čini se povredama prava drugih učesnika u postupku ili pravila postupka: nepoštovanjem pretpostavke nevinosti, povredom tajnosti postupka i ometanjem pravde na drugi način. To narušavanje može imati oblik prejudiciranja ishoda sudskih postupaka (4.2.1), prejudiciranja ishoda istražnih i  redistražnih postupaka (4.2.2) i izjašnjavanja o (ne)odgovornosti lica protiv kojih se ne vodi nikakav postupak (4.2.3).

Prejudiciranje ishoda sudskih postupaka

Uticaj na vršenje sudijske funkcije ogleda se i u javnim nastupima u kojima predsednik Republike izražava očekivanja u pogledu ishoda sudskih postupaka i/ili iznosi stavove o bitnim elementima sudskih postupaka.

Kredit u „švajcarcima“

Karakterisičtan primer za tu vrstu pritisaka bilo je uplitanje Aleksandra Vučića u sudski postupak koji se ticao važenja ugovorā o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Problem je nastao zbog toga što je građanima koji su pre više od jedne decenije uzeli kredit u švajcarskoj valuti, najčešće za kupovinu stana, mesečna rata porasla trostruko jer je franak od 2007. do 2019. godine iako je sam franak skočio manje, sa oko 48 dinara na 104 dinara.

Posle sedam dana protesta ispred Vrhovnog kasacionog suda na kojem se tražilo da Sud zauzme stav o ništavosti tih ugovora, građanima se obratio predsednik Republike. On je iskazao spremnost da razgovara kako bi se rešio problem, naime „kako to da država preuzme na sebe i da u najkraćem mogućem roku na Vladi donesemo rešenje“.

Vučić je rekao da će Vrhovni kasacioni sud u kratkom periodu morati da donese odluku i pojasnio da „ukoliko Kasacioni sud donese takvu odluku u korist građana, mi ćemo da pregovaramo da banke plate 60 ili 70 odsto, a da mi pomognemo sa 20 do 30 odsto svojih sredstava, da bismo umilili banke da na određeni način pomognu“.

Predsednik je na kraju i obrazložio da „nije fer da neko plati toliki novac, a da na kraju ostanu i bez novca i bez svega drugog“.

Pet dana nakon predsednikovog obraćanja, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je ništava odredba ugovorā o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima i sugerisao je kao privremenu meru zabranu aktiviranja hipoteke. Sud je dopustio i da ta odredba može biti punovažna ukoliko banke dokažu da su ispunjena dva uslova, što je ocenjeno kao gotovo nemoguće. Aleksandar Vučić je izjavio da je zadovoljan odlukom Suda.

Nikad viđeni snimak iz Doljevca

Marinković ističe da prejudiciranje ishoda sudskih postupaka postoji i onda kada predsednik Republike zauzima stavove o bitnim pitanjima tih postupaka.

Takav je bio slučaj i na nesrećom kod nalatne rampe u Doljevcu u kome je poginula jedna žena, a povređeno pet. Jedan od povređenih u udesu je i direktor „Koridora Srbije“ Zoran Babić, za koga deo javnosti sumnja da je upravljao vozilom kojim je izvršen udes.

Na konstataciju novinarke koja je intervjuisala predsednika da snimak nesreće javnost nije videla te da zbog toga postoji sumnja u to ko je vozio automobil, Vučić je objasnio da je on snimak video, da je užasan i da Zoran Babić nije kriv, da nije ubio nikoga.

U tom intervjuu predsednik Republike je rekao i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da nadležni organi pokažu snimak, ali do dana današnjeg on nije pokazan.

Prebijanje brata Andreja

Verovatno najpoznatija izjava predsednika Republike koja se ticala bitnih elementa sudskog postupka jeste ona koja se odnosila na prebijanje njegovog brata tokom Povorke ponosa.

„Gotovo da sam siguran da je namerno izubijan samo zato što je moj brat i to je neko znao. I slučajno se baš pojavila kamera američke televizije N1 da to usnimi.“

Kako se dogodio incident 28. septembra 2014. godine u kojem su prebijeni brat predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda i da li postoji odgovornost učesnika, utvrđivao je Viši sud u Beogradu u postupku koji je bio u toku kada je Aleksandar Vučić dao spornu izjavu.

Prejudiciranje ishoda istražnih i predistražnih postupaka

Marinković kaže da je postolo već uobičajeno da Aleksandar Vučić komentariše događaje o kojima se vode istrage ili predistrage i koji, samim time, mogu da imaju za svoj epilog sudske postupke. I u jednom i drugom slučaju vrši se pritisak na tužilačku funkciju, a posredno i na sudsku. Veliku pažnju javnosti je izazvala izjava o rušenju objekata u privatnom vlasništvu u Savamali.

„To je strašan jedan slučaj, imamo stotinu hiljadu jednakih takvih slučajeva i nekoliko desetina i stotina mnogo težih slučajeva od toga. Imamo slučajeve različitih ubistava koje moramo još da rešimo iako smo najveći broj toga rešili. Čekam da vidim kakvo je krivično delo počinjeno pri čemu ja mislim da je sklandalozno što je to urađeno noću. To je trebalo danju, da su me pozvali„.

Predmet je u trenutku izjave bio u predistražnom postupku u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu.

Jovanjica i opet brat

Predsednik se oglasio i u slučaju Jovanjica, kada je otkrivena ogromna, možda i najveća ilegalna planataža marihuane u Evropi. Povod je izjava vlasnika plantaže Predraga Koluvije da je posle hapšenja zvao brata predsednika Andreja Vučića.

„Potpuno je jasno da ni moj brat, ni ja nismo bili u kontaktu sa tim čovekom. Ovaj slučaj je važan kako bi ljudi u Srbiji razumeli kako fabrike laži funkcionišu – da se više puta laž ponovi i da ona postane istina“.

U drugom nastupu u medijima, predsednik Republike je, komentarišući bitne elemente tog postupka, optužio poslanika opozicije za krađu, a tužilaštvo za nesavesnost i nestručnost u radu. Prigovarajući opoziciji da pokušava da od članova njegove porodice napravi kriminalce, rekao je: „Od mog brata koji se nikada u životu nije čuo ni video s tim čovekom. Zahvalan sam secikesi Aleksiću iz Trstenika (narodnom poslaniku Miroslavu Aleksiću) što je držao tu konferenciju, inače poznat po brojnim aferama po Trsteniku, ali znate kako to ide s Tužilaštvom, vi ih postavite, pa oni vraćaju dugove“.

Afera Krušik: Odbrana

Afera Krušik još jedna je gde je predsednik prejudicirao. Podsetimo zahavljujući uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću szanalo se o povlašćenom položaju privatnih preduzeća prilikom kupovine municije, zbog čega je ova fabrika bila u gubicima. Aleksandar Vučić je komentarisao istražni postupak u trenutku kada je uzbunjivač Obradović bio u pritvoru.

„Iako nema nijednog dokaza o kriminalu u Krušiku, opozicija vrši stravičan pritisak na Republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac time što nosi nalepnice na vrata tužilaštva. Ne nose oni to zbog onog nesrećnika (Aleksandra Obradovića) što je mamu hteo da brani, pa je iznosio sve živo da bi mama bila zadovoljna i da bi mama opravdala poverenje kod ovog drugog. Da ne budem pežorativan, to je da majka ne bi bila nezadovoljna, da bi odnela nešto u ovu novu kompaniju. To vam je konkurencija u trgovini oružjem, šta ćete“.

Marinković podseća da je predsednik Republike počeo javno da se izjašnjava o poslovanjima „Krušika“ i pre nego što je Tužilaštvo za organizovani kriminal o njima pokrenulo predistražni postupak.

On je saopštio medijima da osumnjičeni Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova ne ubira profit, da nije vlasnik, da nije čak ni istaknuto lice niti bilo šta u preduzeću koje je posredovalo u toj trgovini.

„Štaviše, predsednik Republike je omalovažavao potrebu da se utvrdi postojanje sukoba interesa , zapravo trgovine uticajem rečima: „E, sukob… Pogledajte, dragi prijatelji, pogledajte narode šta se svaki put dogodi. Uvek vam pričaju o velikom kriminalu, uvek, i uvek kada ih isterate na čistac da nemaju ništa, svaki put na kraju, uvek ljudi dođu do toga da kažu: ’a je li to sukob interesa“.

Za teža dela trgovine uticajem može se izreći i kazna zatvora do deset godina (član 366 stav 5 Krivičnog zakonika).

„Izložena tipologija izjava predsednika Republike kojima se utiče na vršenje sudijske funkcije ukazuje na to da on svojim medijskim nastupima narušava autoritet i nepristrasnost sudstva u Srbiji, i neposredno i posredno; a vrlo često narušava i autoritet i samostalnost tužilaštva“, navodi Marinković.

On kaže da je poređenjem različitih izjava i pažljivijim sagledavanjem njihovog rečnika uočava se diskriminatoran odnos predsednika Republike prema sudijama i tužiocima,a da je diskriminacinja zabranjena po članu 21. Ustava republike Srbije.

Osim toga, podseća da predsednik Republike „izražava državno jedinstvo Republike Srbije“ (član 111 Ustava), iz čega proističe još jedna ustavna obaveza – da ne deli građane Srbije, a još manje da ih antagonizuje protiv nosilaca pravosudnih funkcija.

„Navedenim radnjama predsednik Republike povređuje Ustav Republike Srbije, što je osnov za njegovo razrešenje“, smatra Marinković i dodaje da je ustavna zabrana svakog uticaja na vršenje sudijske funkcije, a posredno i tužilačke, obavezuje sve, na prvom mestu nosioce zakonodavne i izvršne vlasti, s obzirom na Ustavom proklamovanu ravnotežu tri grane vlasti, nezavisnost sudske vlasti i samostalnost javnog tužilaštva.

Marinković navodi i posebnu dužnost koja je deo zakletve, a to je da se obavezuje da će sve svoje snage posvetiti ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a nezavisnost sudstva, kao načelo organizacije državne vlasti, i sámo je postalo jedno ljudsko pravo, i to pravo na nezavisno sudstvo odnosno na nezavisnog sudiju.

Ali tu nije kraj.

Diskriminacija po političkoj osnovi

Stalno naglašavanje da je sudije i tužioce izabrala prethodna vlast, omalovažavanje prava i obaveze sudija da javno brane Ustav i da se bore za svoju nezavisnost i osporavanje načina na koji pojedine sudije presuđuju, odnosno na koji tužilaštvo postupa, karakterišu se kao govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, je kaže Marinković diskriminacija po političkoj osnovi, koja je takođe Ustavom zabranjena.

„Netrpeljiv prema političkom pluralizmu i podeli vlasti, predsednik Republike doživljava sudije i tužioce kao stranačke i ideološke protivnike, iako oni, po prirodi svoje funkcije, to nikako ne mogu biti“.

Na kraju Marinković navodi da postupci o kojima se predsednik Republike izjašnjava i kojima utiče na vršenje sudijske i tužilačke funkcije najčešće se tiču lica u pogledu kojih ima privatne interese.

„U tom smislu se postavlja pitanje da li je vršenje funkcije predsednika Republike u sukobu sa njegovim privatnim interesima, čime se povređuje ustavna zabrana sukoba interesa“.

(N1)