понедељак, 24. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Н1: Како препознати фантомске листе - Настали „јуче“, потписе скупили преко ноћи
Хроника

Н1: Како препознати фантомске листе - Настали „јуче“, потписе скупили преко ноћи

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 19. мај 2024.

 Неке више, неке мање, а неке готово непознате локалној јавности. Броје изборне листе уносе забуну међу гласаче и поставља се питање да ли су оне фантомске листе. Саговорници Н1 објашњавају да постоје разни начини како лажне листе препознати - углавном су у питању групе грађана, нико за њих раније није чуо а предали су потписе врло брзо, кандидовали су се и на претходним изборима, док ништа у међувремену нису радили...

Гари – Грађанска акција за развој иновације, Ратни ветерани Новог Сада (који нису прихваћени), Сасвим друга прича, Хероји Миша Бачулов…

Од 17 листа, три нису прихваћене, међу којима и листа Бранимира Несторовића, који је једини од тих листа имао шансе да пређе цензус од три одсто.

„Приче су разне. Господин Бачулов, мислим, за сада се делује да он једини није фантомска листа. Он је популаран друштвеним мрежама, а колико ће се та његова популарност пребацити у стварност изборног дана у Новом Саду, то ћемо да видимо. Све друге листе су поприлично сумњиве, не само грађанске него и мањинске“, навео је Латас.

У Новом Саду, наводи даље, постоје четири мањинске листе, од којих су три потпуно ирелевантне.

„Странка Словака је основана пре месец дана у Селенчи, а одмах успела да прикупи потписе, што људи који се баве изборима знају колико је тешко. Такође, група Гари је основана пре два месеца, постоји само на Инстаграму, имали су две акције и нигде друге не можемо да их нађемо. Зато су и оне и јесу фантомске организације“, објашњава Латас.

Сасвим друга прича је била на прошлим изборима, како каже, „када је требало да се глуми демократичност изборног система“, јер је опозиција била у бојкоту.

„Када се све зброје, то напредњацима може донети два, три мандата, што у условима ово што није мало“, навео је.

Миша Бачулов је познат на друштвеним мрежама, подсећа.

„Он је оверио своју имовину код нотара и обећао ако ово буде ишло у неку комбинацију са СНС-ом, да то даје у хуманитарне сврхе. То се дешавало у неким другим изборним процесима у Новом Саду. Од тада су некако кренули напади на њега, али је ово занимљиво, та организација ‘Сасвим друга прича’ која га прозива и која је наводна опозиција, регистрована је у Посластичарници. Колеге са Нове су на тој листи откриле три припадника чланова Српске напредне странке, као и код господина Оџића, који на својој листи има чак пет чланова Српске напредне странке, што је на крају није ни крио“, наводи.

Странке мањина које се мањинама не баве

Што се тиче Руске странке, подсећа Латас, њих предводи госпођица која је предводила хајку против професора Динка Грухојића и блокирала Филозофски факултет.

„Они се баве темама које немају везе са Руском националном заједницом и не крију сарадњу са СНС. Исто ради и странка ‘Истина’, која је некада била ‘Ниједан од понуђених одговора’. Они су сада постали странка Влашке националне заједнице, а не баве се темама Влаха“, каже Латас.

Све те организације, оцењује, служе да би се правио одређени хаос.

Слична имена, додатна забуна

Додаје да у Новом Саду једино нема листа са сличним именима, као рецимо у Бачком Петровцу, где је основан „Бачки Петровац против насиља“, са свега пет кандидата који су, каже, добили послове јер су се кандидовали са лажном листом.

Политиколог Борис Калинчанин објашњава да се фантомске листе могу препознати на разне начине.

„Када су локални избори у питању, грађани, пре свега, могу да виде који су кандидати на тој листи и вероватно да знају јесу ли прави опозиционари или уметнути чланови“, наводи.

Са својим колегама, наставља, анализирао је фантомске листе искључиво на основу назива – изабраних да имитирају имена других листа и тако збуне бираче.

„Већином су те фантомске листе имитирале бившу коалицију Србија против насиља, као на пример ‘Беочин против насиља’, ‘Жабаљ против насиља’, ‘Бачка Паланка против насиља’ – то није ниједна коалиција, већ су то све групе грађана и на самој листи испред назива ‘то и то против насиља’ наводи се ‘група грађана’.  Тако их можемо идентификовати“, објашњава.

У Београду се, додаје Калинчанин, имитира назив покрета Крени-промени.

„Тако имамо ‘Окренимо-променимо Земун’, а такође у одређеним деловима Србије имамо имитацију имена покрета професора Бранимира Несторовића ‘Ми снага народа’. Односно, они користе или ‘ми снага’ или ‘ми глас из народа’, али нема у имену професора Несторовића и стога можемо да закључимо да су оне те листе фантомске“, наводи.

Наш закон нема никакве одредбе које спречавају да се користе ове збуњујуће комбинације, додаје политиколог.

Наводи пример странке „Доста је било“ која је поднела приговор ГИК у Земуну јер је једна група грађана предала листу с назвиом „Доста је било пљачке, корупције и лоповлука, Милорад Радуловић“. ГИК је, каже, одговорио да у називу те листе има више речи, те на разлику у малим и великим словима.

Ко финансира фантомске листе?

Како се фантомске листе финансирају, нико не зна, наводи Латас.

„Део тих листа уопште не учествује у кампањи, па вроватно их то ништа ни не кошта. Можете проћи Новим Садом, нећете их видети нигде, ниједан летак, чак ни позиве на скупљање потписа. Само су се само појавили са хиљадом потписа, а како – можемо да предпоставимо. Имамо разне приче да су се потписи скупљали у месним заједницама, имамо оптужбе од стране опозиције да су то у ствари напредњаци радили у Новом Саду. Напредњаци су се хвалили како су скупили три и по хиљаде потписа за два сата, па су можда имали довољно времена да се баве и овим другим листама“, наводи.

Латас је мишљења да је то све уз мању или већу подршку владајуће партије.

„Како се ти новци расподељују, мислим да би се открило врло лако, као и на крају краја, како напредна странка спроводи свој изборни инжењеринг. Само што нема воље да се то уради, тако да очекују нас још једни фабриковани избори. Неке од тих листа које су учествовале и на претходним локалним изборима до ових нису имале неке активности. Таква је ‘Сасвим друга прича'“, даје пример.

Што се тиче Мише Бачулова, Латас каже да њега напада ‘Савим друга прича’, али га онда бране напредњачки режимски новосадски портали – све то грађане збуњује.

Осим збуњивања и фингирања плурализма, Калинчанин каже да је циљ и окренути део опозиционог бирачког тела.

„Изборни систем је такав да фаворизује странку која добије највише гласова. Што више имамо тих мањих листа који ће узети део по део бирачког тела, направиће се већа дисторзија целог изборног система и он више неће одражавати пропорционалност какву би требало да има. На пример, да имамо само две листе у једном граду, што се и дешава у одређеним локацијама као што је Шид, било би другачије.  Али биће јако занимљиво упоредити. Где смо имали, на пример, три листе, где смо имали седам или осам и колики је био успех опозиције“, рекао је.

Ко гласа за фантомске листе?

Калинчанин истиче да у неким београдским општинама неколико стотина или хиљаду гласова заиста може да направи разлику, претекне тај један мандат на ову или на ону страну и, складно са тим, формира власт.

Посебна је тема ко гласа за фантомске листе, нарочито у етно-хомогеним срединама.

„Ја сам из Чачка и ту годинама постоји једна руска странка, а не знам да постоји иједан кандидат који има руску позадину, али ето, они добијају 500, 1000 гласова и често бивају у парламенту. Али мислим да на крају имамо и гласаче опозиције који стварно хоће да гласају, али нису информисани, већ знају када је дан избора, па хајде погледаће ко је на листи. И просто можда и у брзоплетости или зато што опозиција није могла да дође до тих бирача, они не успеју да разликују па заокруже фантомску листу. Ту су и они који хоће да изразе своје незадовољство политичком сценом па гласају за анонимусе или листе смешног имена“, проценио је.

Када је реч о фантомским листама, питање је да ли постоје одређене нелегалности када је реч о прикупљању потписа.

„Колеге и ја смо пратили где су те листе скупљале потписе. Већина их има код општинских оверитеља, а не код јавних бележника односно нотара. Проблем је да ту постоји могућа злоупотреба државних ресурса, односно приватних података грађана које град има у својој надлежности. Постоји велика вероватноћа да су, као и у претходним изборним циклусима, заправо извлачили приватне податке грађана и потписивали их и тако правили фантомске листе“, рекао је Калинчанин.

Индикативно је, додаје, да су Руска странка и група грађана „Чале, ово је за тебе“ предали своје листе доста брзо, а питање је да ли они имају инфраструктуру за то. 

„Тако да је вероватно реч о злоупотреби јавних ресурса“, закључио је политиколог.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер