Muamer Zukorlić: Nisam dobio Izetbegovićev apel

NOVI PAZAR - Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić izjavio je da svako davanje legaliteta ili legitimiteta "paraverskoj tvorevini", odnosno Islamskoj zajednici Srbije i reis-ul-ulemi Ademu Zilkiću njegova islamska zajednica tumači kao akt neprijateljstva ma sa koje strane to dolazilo.

Zukorlić je negirao da je od člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića njegova Islamska zajednica dobila bilo kakav apel, zahtev ili sugestiju koja bi se odnosila na zajedničke stavove sa drugom opcijom islamske zajednice koju predvodi Zilkić.

"Mešihat Islamske zajednice u Srbiji davanje legaliteta ili legitimiteta paraverskoj tvorevini (Islamskoj zajednici Srbije i Ademu Zilkiću) tumači kao akt neprijateljstva ma sa koje strane to dolazilo", rekao je Zukorlić.

To je bio njegov komentar na Izetbegovićevu izjavu datu u utorak u Karađorđeviću da "apeluje na predstavnike dve islamske zajednice u Sandžaku da, kad dolaze kod njega, dolaze zajedno i sa zajedničkim stavom".

Zukorlić nije isključio mogućnost da se to odnosi na Bošnjačko nacionalno veće i ostvarivanje prava Bošnjaka u Sandžaku.

Na prošlogodišnjim junskim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka u Srbiji Izetbegović je, dok još nije došao na funkciju člana Predsedništva BiH, podržao Zukorlićevu Bošnjačku kulturnu zajednicu (BKZ), a njegov stranački vođa Sulejman Tihić je svoju podršku dao Bošnjačkoj listi čiji je nosilac bio Esad DŽudžević.

Kasnije tokom Tihićeve posete Srbiji on je, na pitanje novinara da li takav nesklad znači da u Stranci demokratske akcije postoji rascep, odgovorio da je reč o nesporazumu, odnosno da je Izetbegović bio uveren da su Bošnjačka lista i BKZ usaglašene liste.

Što se dveju opcija islamskih zajednica u Srbiji tiče, reis-ul-ulema Adem Zilkić je Tanjugu ranije rekao da Zukorlić pokušava da preko islamske zajednice pravi kompromis ili da na njen račun trguje što, kako je rekao, ne doprinosi stabilnosti u bošnjačkom korpusu.

Zilkić je tada poručio da je Islamska zajednica Srbije otvorena za svaki razgovor o jedinstvu bez ikakvog uslovljavanja, ali da bi ti razgovori morali biti odvojeni od političkih ili nacionalnih i morali bi ih voditi legitimni predstavnici islamske zajednice, a ne političari.

S druge strane, Zukorlić jedinstvenu islamsku zajednicu vidi onakvom kakva je ona bila s početka oktobra 2007. godine kada mu je grupa imama iskazala neposlušnost i priklonila se Rijasetu koji je februara iste godine formiran pri Bajrakli džamiji u Beogradu.

Zukorlić je tada Tanjugu rekao da je vraćanje jedinstva islamskoj zajednici moguće samo ako bi se pošlo od vremena pre "agresije", s tim da, kako je rekao, (Zilkićev) "paraverska formacija" koja je tada formirana nikada ne bi mogla biti njegov partner u pregovorima.

(Kurir)