петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > МСП: Бугарска не преговара о ракетном штиту САД
Хроника

МСП: Бугарска не преговара о ракетном штиту САД

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 20. фебруар 2010.

Министарство спољних послова Бугарске саопштило је да се никада нису водили званични разговори са Сједињеним Америчким Држава о постављању делова ракетног штита на територији Бугарске.

Бугарска није одржала званичне разговоре са САД о постављању делова ракетног штита на њеној територији, саопштило је бугарско министарство спољних послова одговарајући на захтев Русије да објасни поменуте разговоре.

Русија је јуче затражила од бугарског амбасадора у Москви да објасни "циљеве и суштину" тих преговора. "Нисмо имали званичне разговоре са САД о том питању," саопштила је портпаролка бугарског министарства спољних послова Весела Чернева.

Бугарски премијер Бојко Борисов најавио је прошле недеље прелиминарне разговоре Вашингтона и бугарске владе о постављању америчког ракетног штита, оценивши да "Софија треба да покаже солидарност" према колективној европској безбедности.

Чернева је рекла да Бугарска, која је чланица ЕУ и НАТО, до сада није добила званичан позив на разговоре. Софија ће се држати заједничког става НАТО приликом доношења одлука о безбедности и одбрани, саопштило је министарство.

Разговори са Софијом су део обновљене идеје о ракетној одбрани америчког председника Барака Обаме који је одбацио план свог претходника Џорџа Буша о постављању радарских система и ракетних пресретача у Чешкој и Пољској.

Москва је више пута тражила разјашњење Вашингтона о плановима за ракетни штит, изражавајући изненађење због понуде Румуније да на својој територији смести ракете пресретаче.

Амерички амбасадор у Софији Џејмс Ворлик изјавио је у једном јавном иступању да је Вашингтон већ незванично разговарао са Бугарском о овом питању.

Ворлик је рекао да су почетни разговори обављени и са другим земљама у региону и да се нада позитивном исходу преговора са бугарском владом, пренео је Ројтерс.

Међутим Александер Вершбов, помоћник америчког секретара одбане је јуче рекао Ројтерсу да Вашингтон до сада није тражио од Бугарске да на својој територији постави ракетни штит.

Русија на ове планове гледа као на претњу сопстевном нуклеарном арсеналу и незадовољна је мешањем Вашигнтона у некадашњу руску сферу утицаја.

Борисов је почетком ове недеље изјавио да Москва и Вашингтон играју сопствене игре на уштрб Бугарске.

"Толико је различитих мишљења изнесено са обе стране, а да нас нису ни консултовали. Правићу се да нисам чуо ни Русе ни Американце," рекао је бугарски премијер.

После одустајања западних стратешких партенара, Бугарска и Русија поново сарађају у грађењу атомске централе. Русија обећала две милијарде евра за изградњу централе "Белене".

Русија повећава учешће у пројекту изгрaдње атомске централе "Белене" у Бугарској, ракао је министар енергетике Бугарске Трајчо Трајков, после разговора са руским министром енергетике Сергејом Шматком и директором "Росатаома" Сергејом Кириенком, јављају бугарски медији.

Реч је о суми од преко две милијарде евра, које ће у Бугарску стизати етепно у нередне две године. Само за ову годину Бугари су у Белене одлучили да уложе око 400 милиона евра.

На поновно окретање Русији, Бугарска је принуђена јер је стратешки инвеститор са Запада немачка комапнија "RWE" због сопствених потешкоћа, октобра прошле године одлучила да се повуче из финасирања "Белена".

Пре пар дана и сам премијер Бојко Борисов изјавио је да његова земља нема намеру да одустане од градње атомске централе " Белене", упрокос финасијским проблемима које има.

Због застареле и како се тврдило опасне совјетске технологије, Бугарска је уочи уласка у ЕУ  затворила атомску централу "Козлодуј" а пројекат "Белене" са планираним капацитетом од 2.000 мегавата годишње прогласила инвестицојом деценије и јединим начином за дугоручно и сигурно снабдавање електричном енергијом.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер