Москва-Пекинг: партнерство као стратегија

Руска нафта ће кренути у Кину већ од 1. јануара 2011. године. Јачаће енергетски темељ кинеске економије и захваљујући атомским централма које ће изградити руски стручњаци. Више од двадесет споразума потписаних у Санкт-Петербургу после састанка руског премијера Владимира Путина са председником Државног савета Кине Венгом Ћијабаом.

Енергетика је један од перспективних праваца сарадње Москве и Пекинга. До недавно руски енергенти су ишли углавном на Запад, у земље ЕУ. Ипак неопходност освајања источног правца постајала је све очигледнија. Русији су потребни нови купци, кинеској привреди у бурном развоју нафта и гас. Како је саопштио после преговора Владимир Путин, завршена је изградња нафтовода Сковородино-Дацин. И за месец дана њиме ће кренути комерцијалне испоруке руске нафте. Што се тиче гаса, преговори између Гаспрома и Кинеске нафтне и гасне корпорације теку успешно: питање колико ће платити кинеска страна за плаво гориво из Русије, решиће се ускоро.

Грандиозни планови Москве и Пекинга су и у сфери атомске енергетике. То не чуди – искуство успешне сарадње у две земље већ постоји, истакао је Владимир Путин.

„Пуштена је у експлоатацију прва линија Тјањвањске атомске централе, најсавременије од кинеских атомских централа. Започет је практичан рад на пројекту опремања друге линије ове централе. Воде се преговори о изградњи демонстрационе централе у Кини са реакторима на брзе неутроне. Једном речи, стављамо пред себе озбиљне, праве дугорочне задатке.“

Премијери су подвукли да сарадња Москве и Пекинга има стратешки карактер – она ће омогућити да се очува баланс снага и интереса у свету. И није случајно то што се о енегетици говори као о једном од главних праваца партнерства, појаснио је у интервјуу за Глас Русије сарадник ИМЕМО РАН Александар Салицки.

„У тој области стратешки интереси држава врло често се сударају. Што може да доведе до врло непријатних ситуација, које ми видимо између осталог у Ираку од 2003. године. Постоји други начин да се реше овакви проблеми – стране се договарају да ће се енергетско снабдевање једне од њих вршити на основу дугорочних уговора. То ће омогућити истој тој Кини да озбиљно и задуго реши проблеме своје енергетске безбедности на рачун сарадње са Русијом. За нас то је такође начин диверзификације наших испорука, да се постане мање зависан од европског тржишта.“

Наравно, сарадња се не ограничава само на енергетику. Русија и Кина су укинули ограничења на билатералну трговину у рубљама и јуанима. Да подсетимо да је још у мају ове године руски председник Дмитриј Медведев говорио о томе да прорачунавање у националним валутама може да помогне да се избегну тешкоће, настале приликом колебања курса долара или евра.

По речима Владимира Путина, Москва и Пекинг имају добре могућности не само да убрзају пост-кризну обнову трговинско-економских веза, већ и да избију на нове границе. А власти две земље обећавају предузетницима да ће створити за такво поступно кретање најповољније услове.

(Глас Русије)