Мортон Абрамовиц: Николић свакако није "шољица чаја" Запада

Вашингтон – ЕУ и САД су се надале да ће нови српски председник бити човек који ће направити корак напред по питању Косова, нарочито у светлу тежње Србије да уђе у ЕУ.

То је навео амерички аналитичар Мортон Абрамовиц у тексту објављеном у часопису "Нешенел интерест" (Национални интерес).

Он је навео да, без обзира на то да ли се такав политичар може наћи у Београду, Томислав Николић свакако није "шољица чаја Запада".

Амерички аналитичар Мортон Абрамовиц оцењује, такође, да главна брига Србије неће бити улазак у ЕУ, већ, превасходно, тежак задатак да се спречи даље економско посртање земље, што ће, како истиче, "морати да буде фокус било које нове владе".

Абрамовиц истиче да ће, упркос неминовном раду на расту економије, нова влада морати да се позабави и Косовом, нарочито веома осетљивим питањем будућности Срба на северу, јер ће морати да се реши питање статуса Косова пре него што Србија буде примљена у Унију. 

Према његовим речима, ЕУ се нада да ће велика финансијска помоћ и обећање чланства евентуално променити политичку климу у Србији, омогућујући политичком вођству "да некако толерише косовску независност".

"Али није вероватно да ће иједан високи српски политички лидер прихватити ту реалност без, у најмању руку, неког облика поделе северног Косова", истиче Абрамовиц.

Он наводи да се Брисел нада да ће цео проблем преселити у будућност и додаје да "ЕУ одбија да грубо игра са београдском политичком класом која и даље намерава да очува лошу прошлост која је заправо нестала".

Абрамовиц оцењује да би нови фокус у преговорима Београда и Приштине о северу Косова требало да буде да ли би план о виртуелној аутономији Срба са севера могле да прихвате обе стране.

"ЕУ ће радити марљиво да потпомогне српску позицију и, без ограничења због недавних српских избора, тај процес би могао да постане експлозиван", наводи амерички аналитичар.

Он, такође, указује да снажна европска и америчка подршка није могла да спасе од пропасти на изборима бившег председника Бориса Тадића, "пошто је лоше управљао економијом и довео до тога да његова партија почне да се сматра корумпираном".

Абрамовиц истиче да је шефица дипломатије ЕУ учинила све да Тадић поново буде изабран, укључујући и придобијање Американаца да приморају косовску владу да прихвати "мали, непопуларни споразум са Србијом о спорном граничном питању", што је бившем председнику, заузврат, омогућило да земљу доведе до кандидатуре за чланство у Унији.

"Али незадовољни српски бирачи имали су друге идеје и изабрали су (за председника) лидера Српске напредне странке (Томислава) Николића", закључује Абрамовиц.

Он додаје да је Запад Николића третирао као "неку врсту губавца", због његове блиске сарадње са хашким оптужеником Војиславом Шешељем и због подршке српском суверенитету над Косовом, упркос томе што је заправо прекинуо са Шешељем, основао сопствену политичку партију и снажно почео да подржава европске аспирације Београда.

Абрамовиц, међутим, указује да Тадићев пораз на председничким изборима и не мора да буде крај његове политичке каријере, јер је могуће да би нова српска влада могла да буде коалиција, "са или без Николићеве партије и са кључном улогом коју би играла Тадићева странка".

"Тадић би могао да буде премијер и моћнији од Николића, уколико партија председника (СНС) не буде у коалицији", оцењује аналитичар.

Он закључује да би "са овим нерешеним фундаменталним питањима, Запад могао да се нађе у још једној тешкој трци на Балкану".

"Било то исправно или не, тешке одлуке увек могу да се избегну, као што је Запад то учинио у Дејтону и на крају рата на Косову", наводи Абрамовиц.

(Бета)