петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Морин Кормак: Нисам ја донела одлуку о санкцијама Милораду Додику, већ је то политика владе САД; чланство БиХ у НАТО је и даље дугорочан циљ
Хроника

Морин Кормак: Нисам ја донела одлуку о санкцијама Милораду Додику, већ је то политика владе САД; чланство БиХ у НАТО је и даље дугорочан циљ

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 15. децембар 2017.

Америчка амбасадорка у БиХ Морин Кормак изјавила је да ће грађани БиХ имати прилику, када буде право време, да одлуче да ли ће се придружити НАТО-у. Додала је и да није она та која је одлучила о санкцијама председнику РС Милораду Додику, већ да је о томе одлучило више агенција у САД.

"Знам да одлука о чланству брине неке грађане БиХ. Разумем да неки људи имају емотивне проблеме са тим, да имају историју која их тера да осећају да то није права одлука, али та одлука је далеко у будућности", рекла је Кормакова у интервјуу за агенције Срна и Фена.

Међутим, наводи Кормакова, већ постоји одлука Председништва и парламента да БиХ жели да постане чланица НАТО-а и сада је важно да то представља и даље дугорочни циљ.

Она је додала да би до одлучивања грађана о овом питању требало радити на испуњавању услова за активирање Акционог плана за чланство (МАП), који постоји за БиХ од министарског састанка у Талину 2010. године.

"Дакле, ово је само једна степеница на путу која ће захтевати веома много посла пре него што буде донета коначна одлука", оценила је амбасадор САД у БиХ и поновила да је та одлука на "свим грађанима да је донесу заједно".

Кормакова је изразила очекивање да ће доћи до активирања МАП-а, уколико се испуне услови.

"Видимо широм БиХ да грађани желе економски развој и безбедност, а приближавање НАТО-у обезбеђује један оквир за сигурност који ће омогућити не само грађанима, већ и фирмама које разматрају ситуацију у БиХ да се осећају безбедније јер су њихова улагања заштићена", сматра амбасадорка.

Према томе, оценила је она, то је безбедносна одлука, али и она која омогућава јачи оквир за развој привреде у БиХ.

"У међувремену, оно што НАТО нуди је могућност да се ради заједно са БиХ, да се помогне земљи да се даље развија", каже Кормакова.

На питање да ли очекује да БиХ настави и наредне године са реформама, Кормакова је одговорила потврдно, наводећи да САД схватају важност реформи у БиХ.

"Ускоро ћемо прославити годишњицу администрације председника САД Доналда Трампа и током протеклих годину дана смо видели значајан интерес за БиХ и Балкан", рекла је Кормакова, подсетивши на дугогодишњу посвећеност САД просперитету, стабилности и напретку БиХ.

Кормакова сматра да би наредне године фокус требало да буде на реформама изборног закона, на економским и социјалним реформама у БиХ, као и области владавине закона.

"Реформа изборног закона је кључни корак који се мора предузети. Имплементација пресуде Уставног суда БиХ у случају 'Љубић' мора бити спроведена и ми радимо заједно са међународним партнерима да подржимо тај процес. То одлука мора укључивати све странке у БиХ, да би прошла парламентарну процедуру и била примењена", истакла је.

Кормак сматра да то мора бити отворена дискусија која ће узети у обзир разна питања, као што је изабрана будућност БиХ у ЕУ.

"Нисам ја одлучила о санкцијама Додику"

На питање Срне да ли је допринела да САД уведу санкције председнику Републике Српске Милораду Додику и, ако јесте, зашто, као и да ли намерава да се састане са њим, будући да се никада званично нису састали, ни пре санкција, Кормакова је одговорила да појединци не одлучују у америчкој политици санкција.

"О санкцијама одлучује више агенција у САД, то води Министарство трезора и Канцеларија за контролу имовине странаца и виши нивои америчке владе. Схватам да би неким људима било лакше да могу рећи да је то одлука појединца и да могу мене критиковати. Али, то није политика америчке Владе", каже Кормакова.

Она тврди да је та одлука донесена зато што је Додик "нарушио одлуку Уставног суда БиХ, није поштовао владавину закона и зато што је против Дејтонског мировног споразума", те поручује да одлука, коју подржава америчка влада, а не појединац, остаје важећа.

"Било би нам велико задовољство да видимо да се председник Додик залаже за истинску имплементацију владавине закона, поштовање Уставног суда и напретка у спровођењу Дејтонског мировног споразума, што укључује и територијални интегритет БиХ, али и да одбацује било какав говор о сецесији. Ми бисмо то поздравили, али то је одлука коју он мора донети", закључила је Кормакова.

На питање да ли је Југоисточној Европи, односно Балкану, потребно стално америчко војно присуство, како је недавно предложила америчка невладина организација "Атлантски савет", Кормак је одговорила да су чланови америчке Владе саопштили који су јој циљеви на Балкану, а то је подршка грађанима у региону да остваре циљеве који су себи поставили.

"Америчка администрација председника Трампа подржава рад широм Балкана како би се помогло овим земљама да напредују ка циљевима које су одабрале. То одражава америчку инострану политику и, такође, одражава његов осећај да ради за интересе америчке спољне политике, који су засновани на изградњи мирног света у којем наша и све друге земље могу радити на постизању истих циљева на Балкану", навела је Кормака у интервјуу за Срну и Фену.

(Срна)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер