Momir Bulatović: U svetu vlada bankarski socijalizam, gubici bankarskog sektora nadoknađuju se iz sredstava država i na račun smanjivanja socijalnih prava

Nekadašnji premijer SRJ Momir Bulatović kaže da u svetu finansija vlada bankarski socijalizam, da su "kockarski" bankari izjednačeni s pravim pa se gubici bankarskog sektora nadoknađuju iz sredstava država i na račun smanjivanja socijalnih prava. Država treba da postavi regulatorna tela koja će smirivati bankare, da ne bi varali građane, naglašava.

U najnovijoj knjizi "Nevidljivi lanci", Momir Bulatović, nekadašnji predsednik Crne Gore i savezni premijer, inače doktor ekonomije, pokušava da objasni svet visokih finansija koji je tajan, ali upravlja sudbinama milijardi ljudi.

U Danu uživo govorio je šta je danas novac, šta je suština bankarskog sistema, kakav je odnos država i banaka, a kakav politike i ekonomije.

Bulatović podseća da je pre 10 godina bila erupcija svetske finansijske krize, da je taj sistem kolabirao zbog činjenice da je postojalo 60 triliona dolara nepostojećeg novca - kreditnih derivata, novca koji se predstavao da jeste, a to nije bio. "Deset godina kasnije mi smo dobili da imamo jedanaest puta više tog lažnog novca, a to je plaćeno sa užasnom cenom - 32 miliona radnih mesta u svetu je izgubljeno i čitav svet kao da je utonuo u depresiju, navikavamo se na taj sistem", kaže.

Konstatuje da postoje napori najveće finansijske sile, Amerike, koja je pokušala da promenom zakonodavstva i ogromnim finansijskim injekcijama taj problem razreši, ali navodi da nije u tome uspela i da se situacija "prelila" na EU i rezultira jednom "opštom krizom koja sada tinja".

Ističe da američki sajtovi navode da je ekonomski slom neminovan, ali da se samo ne zna kada će tačno do njega i doći.

I svet i ekonomija su se posle kriza 1929. i 1933. izvukli zahvaljujući Glas-Stigelovom zakonu, koji je, grubo rečeno, podelio bankarstvo na dva dela - jedan koji je klasično bankarstvo, koji se bavi zajmovima privredi i ušteđevinama građana - taj deo je osigurala država, koja je garantovala uloge, a s druge strane je investiciono bankarstvo. Odelio je "bolnice" od "kockarnica", naveo je i dodao je da je država štitila "bolnice". Američki predsednik Bil Klinton je 1999.  potpisao zakon kojim je ukinut ovaj zakon i tada je formirana najveća finansijska korporacija u istoriji čovečanstva City group, koja je imala 100 miliona kijenata u 100 država sveta, dodaje.

Pojašnjava da to znači da su "kockarski bankari" izjadnačeni s pravim, da su ovi prvi pravili gubitke jer su rizično plasirali kapital, a onda im je država socijalizovala te ogromne gubitke.

"U finansijskoj sferi (globalno) imamo jedan bankarski socijalizam, u kojoj se gubici bankarskog sektora nadoknađuju iz sredstava države, iz sredstava poreskih obveznika i na račun smanjivanja socijalnih prava i radnika i srednje klase... A dobici se njihovi privatizuju, i to je izokrenuti socijalizam, to je nešto što dolazi glave Americi", kaže Bulatović.

Glas- Stigelov zakon je, kako kaže Bulatović, na 37 strana napravio red koji je vladao svetskim finansijama 45 godina, ne računajući ratove, i onemogućavao enormno obogaćivanje određenih finansijskih institucija. Do njegovog ukidanja je došlo zbog pohlepe enormno bogatih u SAD.

Bulatović navodi da je pre dve godine MMF označio Dojče banku kao izvor najveće opasnosti za svetski finansijski sistem. U to vreme je Dojče banka imala 60 hiljada milijardi papira vrednosti koje ne znači ništa, najzatrpanija je bila tim bezvrednim novce, a imala je u isto vreme 5.500 tona rude uranijuma u svom vlasništvu, kazao je. "Dojče banka je banka u kojoj držimo devizne rezerve i koja garantuje da će između banaka u osom čitavom regionu biti fer i pošten promet", navodi Bulatović i kaže - zamislite da se to uruši. Ističe da su tu banku spasili izboru u Nemačkoj, ali da se taj slon nalazi pod tepihom, a da on dugo tu neće biti. "Dugovi postoje i svi vide da ne mogu biti vraćeni".

Govoreći o stanju u EU, kaže da je njeno najveće dostignuće - evro, zapravo se ispostavilo kao njena Ahilova peta, jer evro nije isti, kako kaže, u svim zemljama. "Crnogorski evro je potpuno drugačije vrednosti od evra u Nemačkoj, Kipru".

Banka je sistem bezdušni, kad vam nude kredite tu je ona lepa grupa mladig ljudi, pričaju vam bajke, a onda se desi da bude poremećaj, e onda je tamo ona druga divizija, oni namršteni, kaže Bulatović govoreći o bankarskom sektoru. Navodi da sa bankama treba pregovarati, jer one "žele da prevare", onim sitnim slovima.

Nisu to ljudi koji brinu o vašoj dobrobiti, oni žele da na vama zarade, u svetu finansija oni ljude tretiraju kao ovce koje treba šišati, dodaje.

Država mora da reguliše banke, da napravi odnos zbog ljudi koji su neuki, kaže gost N1. Krediti s francima su prevara, istakao je. Država ne može da dozvoli prevaru, ona treba da postavi regulatorna tela koja će smirivati bankare, naveo je.

Govoreći o odnosima Beograda i Podgorice, kaže da je slušao i da su oni najbolji u istoriji, ali i da su se pogoršali. "Ja  se stidim što je Crna Gora priznala Kosovo, ja se ne bavim politikom, ja jednostavno mislim da oni vode loše politiku", kazao je. Žao mi je što je crnogorska vlast neodgovorna prema svom narodu, kaže Bulatović koji dodaje da je zadatak svake vlade u Podgorici da ima najbolje moguće odnose sa Srbijom.

(N1)