Момчило Крајишник: Конституисање Народне скупштине један од три најважнија догађаја у стварању РС

 Конституисање Скупштине српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године у Сарајеву велики је дан у историји српског народа на просторима БиХ, сигурно један од три најважнија догађаја у историји стварања Републике Српске, изјавио је Момчило Крајишник, који је тада изабран за председника Скупштине.

Крајишник, који је и председник Асоцијације стваралаца Републике Српске, рекао је поводом 25 година од проглашења Скупштине српског народа у БиХ, која је касније постала Народна скупштина Републике Српске, да је тада српски народ преко својих представника - посланика изабраних на првим демократским изборима у Парламент БиХ одлучно рекао "не" мајоризацији која је била на делу.

Према његовим речима, није то била одлука само посланика него целог српског народа у БиХ.

- Тада смо сви ми Срби били `једна партија` у којој су били потомци и партизана и четника, али само судбином распоређених у различитим политичким странкама. Јединствени и сложни, пре тога одбацивши све наше поделе, створили смо основу за оснивање Републике Српске - истакао је Крајишник.

Конституисању Скупштине српског народа у БиХ присуствовало је 77 српских посланика изабраних у Скупштину Социјалистичке Републике /СР/ БиХ, од тога 72 из Српске демократске странке, један из Српског покрета обнове и четири из Савеза реформских снага.

Крајишник наводи да се са 24. октобром 1991. године у исту раван могу ставити само 9. јануар 1992. кад је основана Република Српска и 6. мај 1993. године, кад је одбијен Венс-Овенов план, односно кад је одбрањена Републике Српска.

- Судбина је хтела да су се сва ова три догађаја десила на три велика хришћанска празника. То је можда и одговор како су `западни Срби` успели, без ичије помоћи на земљи, добити своју државу и то без велике важности да ли је државом, мањим ентитетом или само Републиком Српском звали - рекао је Крајишник.

Он наглашава да 24. октобар сигурно заслужује да буде уврштен у календар у коме се налазе значајни датуми из историје Срба на просторима БиХ.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ.

На Скупштини српског народа у БиХ утврђено је да ће она разматрати и одлучивати о оним питањима која се односе на остваривање равноправности српског народа са осталим народима који живе у БиХ и на заштити интереса српског народа уколико они буду били угрожени, било у Скупштини БиХ или изван ње.

Одлучено је и да ће признати акте Скупштине БиХ који нису супротни интересима српског народа.

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ изјаснили у готово стоодстотном проценту за ову опцију.

Плебисцит је одржан 9. и 10. новембра 1991. године када се око 1.350.000 грађана или 96,4 одсто изјаснило да жели самосталну државу српску која може да буде у саставу Србије и Југославије.

Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, после чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.

Скупштина српског народа је радила у Сарајеву од 24. октобра 1991. године, све док јој није онемогућен рад и запретила физичка опасност за посланике и функционере.

Током марта 1992. године Скупштина је своје седиште дислоцирала на Пале код Сарајева где је настављен рад и даље конституисање Републике Српске.

(Срна)