ММФ и ЕУ одобрили план за спречавање банкрота грчке привреде

Грчки премијер Јоргос Папандреу је саопштио да се његова влада договорила са Европском унијом и Међународним монетарним фондом о пакету финансијске помоћи вредном више милијарди долара. Папандреу је објаснио да је такав пакет неопходан да би се избегло банкротство Грчке и да земља мора да буде спремна на велике жртве.

Према договореном плану, који је вредан 146 милијарди долара, остале државе еурозоне и Међународни монетарни фонд ће обезбедити Грчкој нове кредите.

Немачка треба да обезбеди највећа средства, али оклева да то учини пре него што Атина не предузме додатне мере штедње.

Немачки министар економије Рајнер Брудерле је данас изјавио да ће Немачка влада пажљиво да испита споразум о пакету, пре него што одлучи о свом доприносу. Брудерле у саопштењу изражава очекивање да ће Грчка хитно да спроведе реформе на које се обавезала.

Председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо, подржава усвајање пакета помоћи и истиче да он има одлучујући значај за враћање Грчке на колосек и предупређивање кризе у осталим земљама Европске уније.

BBC: Земље еврозоне су усвојиле и обнародовале финансијски план за спас грчке привреде

Он укључује позајмицу - коју ће делимично финансирати ММФ - у вредности од 110 милијарди евра током наредне три године.

Заузврат, Атина има обавезу да започне програм повећања пореза, структурних реформи и смањења буџетске потрошње.

Министри финансија еврозоне наводе да је план веома стриктан, али да је неопходан за очување стабилности евра. Потребно је да га формално одобре ММФ и парламенти земаља еврозоне.

Немачки канцелар Ангела Меркел затражила је од парламента у Берлину да до петка одобри немачки удео у пакету финансијске помоћи Европске уније Грчкој.

Немачка ће од свих чланица еврозоне издвојити највише - око 25 милијарди евра - од укупно 110 милијарди евра, колико износи трогодишњи зајам властима у Атини, одобрен током викенда. Од Грчке се заузврат очекује спровођење програма значајног повећања пореза и структуралних реформи као и буџетска кресања од око 33 милијарди евра.

Земље еврозоне признају да је програм суров, али да је апсолутно неопходан како би се очувала стабилност евра. То је, на заједничкој конференцији за штампу, после заседања министара еврозоне у Бриселу, потврдио и председник Европске централне банке, Жан Клод Трише.

"Амбициозне фискалне мере и свеобухватне структуралне реформе које програм предвиђа ће, по нашем мишљењу, остварити његов циљ, а то је дугорочна стабилизација фискалне и економске ситуације. Сматрамо да су услови програма строги и да је он примерен релевантним политичким изазовима. Такође сматрамо да ће програм помоћи да се поврати поверење и да се очува финансијска стабилност еврозоне."

Новинарима се обратио и финансијски комесар Европске уније, Оли Рен, који је нагласио да су зајмови Грчкој условљени спровођењем строгих мера стезања каиша.

"Желим да подвучем да је програм врло систематичан, специфичан и ригорозан када су услови помоћи у питању. Он предвиђа да се свака три месеца оцењују мере које су предузете и учинак оних које су већ спроведене пре исплате нових рата зајма. Уколико се програм ефикасно спроведе, а убеђен сам да ће то бити случај, он ће довести до динамичније економије која ће обезбедити раст, запослење и просперитет Грчкој и грчком народу."

Грчки министар финансија Јоргос Папаконстантину, признао је да програм неће бити лак за Грке и да земљу очекују тешка времена, пре него што ствари крену на боље.

"Фискалне промене укључују мере као што је смањење плата у јавном сектору и смањење пензија, али уз заштиту најслабије плаћених радника и најсиромашнијих пензионера, као и повећање пореза на додату вредност и других дажбина. Мере ће захватити и тржиште рада. Доћи ће до радикалне реформе пензионог система а фискалне промене подразумевају и стварање амбијента у коме ће фирме бити конкурентне и извозно оријентисане. Потпуно смо свесни да неће бити лако спровести овај програм, али смо потпуно убеђени да је он неопходан."

Дописник BBC-а у Бриселу, где је договор склопљен, Доминик Хјуз, каже да министри финансија вероватно нису очекивали да ће доживети дан кад ће једној чланици еврозоне бити потребна финансијска помоћ да би избегла банкротство.

Он истиче да је још увек неизвесно да ли ће пакет помоћи бити довољан да убеди финансијска тржишта да мало попусте притисак на Грчку и друге презадужене земље јужне Европе.

"Министри финансија еврозоне сигурно се надају да ће ово зауставити ширење проблема с којима је суочена грчка економија на земље као што су Португал, Шпанија и Италија које такође имају економских проблема. Сви учесници јучерашње конференције за новинаре су истакли да је у питању стабилност читаве еврозоне. Земље које прискачу у помоћ Грчкој то не раде из неких алтруистичких разлога већ из сопственог интереса."

Очекује се да ће се Грчка економија смањити за 4% ове године и јуче објављена кресања би могла да продубе рецесију. Уколико се то догоди, питање је како ће Грчка моћи да отплаћује дугове.

План за спасавање грчке економије представља куповину времена и заштитиће Грчку од ветрометине финансијских тржишта, али он није пружио одговор на питање да ли економије које се толико фундаментално разликују као грчка и немачка треба да припадају истој монетарној унији.

Стручњаци упозоравају да би грчка криза могла да се прошири и на друге европске земље које користе заједничку валуту уколико план не буде дао резултате.

Првомајске демонстрације

Шта мисле сами Грци о пакету помоћи, с обзиром да је јасно да земљу очекује кресање јавне потрошње без преседана?

У Грчкој је празник рада, Први мај, обележен протестима поводом мера штедње које је Европска унија затражила у замену за пружање финансијске помоћи тој земљи.

До сукоба између полиције и демонстраната дошло је у Атини и Солуну. У престоници је полиција употребила сузавац како би растерала масу људи која је покушала да провали у Министарство финансија. Било је и напада на хотеле, банке и још неке пословне зграде.

Познати хотел у центру Атине, на Тргу Синтагма, вандализован је, а BBC-јев дописник каже да је видео једног бившег министра како се крије у тоалету кафеа у којем је седео након што су неки демонстранти са њим ушли у оштру расправу.

Синдикалне вође се надају да ће масовни протести јасно показати широко распрострањени отпор смањењу плата и пензија и повећању пореза, које грчка влада треба да уведе.

Премијер Папандреу је изјавио да је зајам ЕУ неопходан за опстанак и будућност земље, и да од њега неће одустати упркос протестима.

(VOA, BBC)