субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ММф: Грчка влада агресивно да делује на смањењу јавног сектора
Хроника

ММф: Грчка влада агресивно да делује на смањењу јавног сектора

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 15. децембар 2011.

АТИНА – Кредитори грчког пакета помоћи притисли су ту презадужену земљу да отпусти вишак радника у јавном сектору, као и да додатно смањи права запослених на плату, пренела је америчка ка новинска агенција Асошиејтид прес (АП).

Званичник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Атини Пол Томсен упозорио је грчку владу да неће побећи од високог буџетског дефицита уколико се не усредсреди на смањење потрошње, додајући да су порески обвезници у земљи стигли до свог лимита.

„Нема више воћа на ниским гранама. Очигледно смо достигли лимит онога што може да буде учињено повећањем пореза... Лекција је следећа: Морамо да се позабавимо расходима”, изјавио је Томсен на финансијској конференцији у Атини.

Томсен је апеловао на грчку владу да „агресивно делује” на смањењу јавног сектора.

„Такође упозоравамо да, уколико реформа јавног сектора не буде убрзана, дефицит ће заглавити на око 10 одсто”, додао је Томсен.

„Грчка ће морати да се помири да постоје нежељени вишкови... као и да се позабави проблемом превисоких и непромењивих плата. Не видим како фискални опоравак може да се настави без решавања ових 'табу тема'“, указао је званичник ММФ.

ММФ и земље еврозоне подупиру грчку привреду кроз пакете финансијске помоћи од маја 2010, а Атина заузврат мора да спроведе оштре мере штедње које је гурају право у рецесију.

Грчка је признала да ове године неће остварити циљни дефицит, јер су државни приходи још увек слаби упркос драконском повећању пореза.

Грчки дуг премашује 340 милијарди евра, због чега је та земља добила у пролеће 2010, помоћ Европске уније и ММФ од 110 милијарди евра. У октобру ове године је постигнут договор о другом пакету међународне помоћи од 130 милијарди евра, иако детаљи још нису у потпуности разрађени.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер