субота, 06. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Млађан Динкић: Променити Устав због регионализације
Хроника

Млађан Динкић: Променити Устав због регионализације

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 24. новембар 2010.

Регионализацију потребно извршити због велике неуједначености у развоју појединих делова Србије. У супротном, она ће се десити стихијски и спонтано што би било најгоре решење, каже потпредседник владе и лидер УРС

Београд - Потпредседник Владе Млађан Динкић и остали учесници округлог стола "Ко је за регионе?" заузели су се јуче за промену Устава Србије како би се омогућила регионализација и децентрализација државе.

На скупу у Медија центру, Динкић је рекао да је због велике неуједначености у развоју појединих делова Србије потребно извршити регионализацију и додао да ће се, у супротном, она десити стихијски и спонтано што би било најгоре решење. Он је поновио да су плате на Новом Београду три пута веће него у Босилеграду, да је незапосленост у Пријепољу 20 пута већа него на београдској општини Врачар а да главни град има дупло већи Бруто друштвени производ него цела Војводина и три пута више него неки други делови Србије.

Динкић је објаснио да би регионализација подразумевала увођење три степена власти (локални, регионални и централни), укидање постојећих округа, повећање броја општина и директни изборни систем. Он сматра да није нужно то да се у измењеном Уставу прецизира колико би било региона, већ је то питање на које би требало дати одговор у наредних годину дана кроз свеобухватну јавну расправу.

Он је рекао да очекује велико противљење таквој идеји, пре свега од партија, које сада самостално одлучују ко ће бити посланик, а ко председник општине, док би у случају директних избора ти људи имали већу политичку тежину и не би искључиво зависили од воље страначке централе.

Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић је, такође, оценио да у Уставу не треба нужно одредити број будућих региона, већ да је потребно да се они приближно изједначе по броју становника. Он је, осим Београда и Војводине, предложио и постојане источног, западног и централног региона.

"На сва уста галаме да је Косово Србија, а Србија све више постаје Косово. Јужно од Бубањ потока број Срба се за десет година смањио за 450.000 а нестало је 1.200 насеља... Само Београд и Војводина у нечему личе на Европу, док јужно од Београда нема ништа", рекао је Драшковић.

Представник Института региона Европе Франц Шаусбергер је рекао да, осим реформе или потпуне промене Устава, Србија мора и да формира нове регионе, укине постојеће округе, смањи број посланика парламента са 250 на 200 и значајно увећа број општина. Он је рекао да у Србији, у просеку, у једној општини живи око 44.000 људи, што је убедљиво највећи број становника у Европи који чини ту јединицу локалне самоуправе.

Бивши председник Уставног суда Србије Слободан Вучетић рекао је да постојећи Устав не омогућава формирање региона и да је, због тога, потребна његова измена али је изразио сумњу да је то могуће без консензуса великих странака јер је за измену највишег правног акта потребна подршка две трећине посланика. Вучетић је рекао да ће највећа противљења том процесу долазити од оних који сматрају да ће то утицати на угрожавање територијалног интегритета Србије и да цео концепт служи само да би партије које га покрећу оствариле политички профит на изборима и прешле цензус.

(Глас јавности)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер