Мирослав Здравковић: У Србији најмањи порез на капитал, а највећи на рад

Београд. - Економиста Мирослав Здравковић оценио је да су све промене које се односе на опорезивање богатијих грађана позитивне.

Здравковић је агенцији Бета рекао да је у Србији у односу на земље чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) најмањи порез на капитал и на профит, а највећи на рад и на потрошњу.

Он је поводом изјаве министарке финансија Србије Диане Драгутиновић да влада припрема два закона којима ће више бити опорезовани имућнији грађани и предузећа која послују у оф шор дестинацијама казао да је министарка већ најављивала велику пореску реформу, али да од те реформе није било ништа.

Он је додао да када је реч о закону који се односи на пословање оф шор компанија није јасно шта ће он тачно регулисати и колики ће бити његови нето ефекти на пореске приходе.

Ко је рекао порез на екстрапрофитере?

Министарка финансија Диана Драгутиновић демантује да постоји било какав сличан предлог закона, већ се ради о текућој, и раније најављиваној, реформи пореског система.

Министарка је у Скупштини, приликом расправе о ребалансу буџета за текућу годину, објаснила да се ради о изменама закона којима се опорезује имовина, иначе пореске ставке по чијим приносима је српски порески систем на зачељу Европе.

Ове пореске измене најављују се иначе уназад бар годину ипо дана и немају никакве везе са актуелном "узаврелом" ситуацијом око "опорезивања екстрапрофитера" или "добровољним начинима" како да богати бизнисмени "врате нешто од свог богатства друштву и грађанима Србије".

Драгутиновићева је новинарима у Скупштини Србије рекла да се мењају Закон о порезу на имовину и Закон о порезу на добит и да би те измене требало да буду усвојене пре усвајања буџета за наредну годину, односно до краја првог тромесечја 2011, пише Политика.

Она је навела да измене закона нису усмерене против био ког појединца, већ да је реч о "опорезивању оних правних лица чији је центар пословног интереса у Србији".

Када је реч о претходно донетом Закону о екстрапрофиту, министарка је навела да је он превазиђен.

"Тај закон је имао судбину какву је имао, управо због тога што је на неки начин био ретроактиван. Нешто што није било незаконито онда када је чињено проглашило се незаконитим од момента доношења тог закона", подсетила је Драгутиновић.

Министарство финансија ставило је у процедуре Закон о порезу на имовину који на другачији начин третира имовину и чини да имовина веће вредности буде опорезована сразмерно вредности, рекла је Драгутиновић.

Други закон који се припрема, и мислим да ће бити донет до доношења Закона о буџету за 2011. годину, а на коме се интензивно ради у Министарству финансија, јесте Закон о порезу на добит, и то у оном делу који се односи на "офшор" делатности, нагласила је она.

Драгутиновић је додала да избегавању опорезивање добити није једини разлог, већ је идеја да се у постојећи Закон о порезу на добит дода део који ће прецизно да дефинише шта је то центар пословног интереса и на тај начин да значајни део дохотка који одлази на друга места буде опорезиван.

Министарка је рекла да у Србији послује између 13 и 15 одсто компанија чије је седиште на "оф-шор" дестинацијама и нагласила да је реч о значајном износу добити која се износи из земље, а не опорезује се.

Она је навела да најављене измене регуларних закона треба да "усисају" најбољу европску праксу, истичући да "Србија није једина земља чије се компаније региструју у офшор пореским рајевима".

"То је проблем са којим се сусреће велики број европских земаља . Оне су у тој легислативе отишле даље и тај правни оквир повећао је приходе од пореза на добит. То хоћемо и ми да учинимо. Закон о порезу на добит је регуларни закон чије ће промене важити од момента доношења тог закона, а не ретроактивно", рекла је Драгутиновић.

(Бета)