четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирослав Оташевић: У последњих 100 година Српкиње порасле преко 15 центиметара услед исхране месом индустријски узгајаних животиња
Хроника

Мирослав Оташевић: У последњих 100 година Српкиње порасле преко 15 центиметара услед исхране месом индустријски узгајаних животиња

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 06. јун 2019.

 Да ли сте знали да су Српкиње у последњих 100 година порасле преко 15цм и да се сврставамо међу највише жене света? Разлог који стоји иза тога је застрашујућ!

Српкиње су на самом врху листе највиших жена света - испред нас су само Летонке, Холанђанке, Естонке и Чехиње. Тако, тренутна просечна висина Српкиња износи 167цм, док је пре 100 година она износила нешто мање од 152цм, при чему се Српкиње издвајају као "највише порасле" припаднице лепшег пола у свету у последњих 100 година.

Како је то могуће, и од чега су Српкиње тачно тако нагло и драматично порасле, питали смо Мирослава Оташевића, инжењера прехрамбене технологије и једног од идејних твораца пројекта "Шта једем?".

- У последњих 10-20 година није се значајно променио квалитет живота, а Српкиње сигурно нису стагнирале растом у том периоду, баш напротив, што показује и статистика - каже Мирослав Оташевић.

Ако је већ тако, да ли је храна и у којој мери утицала на раст Српкиња? Мирослав Оташевић каже да је то сигурно истина.

- Индустријски узгој животиња захтева посебан третман у циљу што бржег напредовања, раста или повећања лактације. Велико је питање на који начин произвођач стимулише ове процесе. Поред тога, у циљу смањења могућности појаве и ширења болести, животиње гајене за потребе прехрамбене индустрије су под дејством многих фармаколошких препарата. Чак три четвртине светске производње антибиотика заврши на животињским фармама, а последице тога на људско здравље и хормонски статус су велике - објашњава Мирослав Оташевић, додајући у прилог томе и статистички податак да су седамдесетих година прошлог века краве у просеку давале 1500 литара годишње, док данас дају преко 8.000 литара на годишњем нивоу. Та разлика у приносу изазвана је хормонима и антибиотицима и сигурно и ту добрим делом лежи тајна Српкиња које убрзано расту.

Уз све то, треба узети у обзир да су индустријски гајене животиње под константним стресом. Узроци су бројни, између осталог и мали животни простор, прерано одвајање младе јединке од мајке, неприродно окружење. Све то доводи до лучења специфичне групе хормона, који су такође погодовали нашем наглом расту.

- Културолошки посматрано, наше поднебље је традиционално опредељено за трпезу на којој су намирнице животињског порекла, притом је домаћу производњу заменилла индустријска, чији је првенствени циљ прираст сировине - закључује Мирослав. Дакле, уз овакву исхрану, пуну антибиотика и хормона, Српкиње су осуђене да буду све више и више. Докле ћемо да растемо, остаје да видимо.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер